Knjigovođa pred nervnim slomom

„Uspeo sam da pobegnem u apsolutnu prirodu, moji krajolici više nemaju ništa zajedničko sa spoljašnjom stvarnošću“, rekao je umetnik čiji miran život nije davao povoda da se za njegovo ime vezuju skandali svojstveni slikarima, ali čiji je unutarnji svet kipeo od fantastične snage. Miro je živeo tiho, povučeno, puneći platna svojom gromoglasnom kreativnošću, čudesnom, do tada neviđenom. Bio je sanjar koji se u stvarnost mešao onoliko koliko je bilo nužno, iz nje uzimajući motive i predstavljajući i, ne onako kako ih je video, već onako kako ih je osećao

Huan Miro i Fera, kako glasi puno ime umetnika, rođen je 20. aprila 1893. godine kraj Barselone. Njegov otac Miguel bio je zlatar i časovničar, a deda kovač. Još kao dete, Huan je imao sklonost ka umetnosti. Sa sedam godina počeo je da crta, a kao momak upisao je umetničku školu koju je pre njega pohađao i Pikaso. 

Miroovi roditelji nisu blagonaklono gledali na njegovu ljubav prema slikarstvu, te je uz umetničku školu pohađao i trgovačku. Kako ne bi zalutao u umetnost, kad je stasao za rad, otac ga je uputio na posao knjigovođe. Očajan, Miro je uspeo da ostane na poslu, koji nije voleo, tri godine, ali je usled potpune disharmonije između života koji vodi i želja koje je imao, došlo kod njega do ozbiljnih zdravstvenih problema. Mladi knjigovođa doživeo je nervni slom. Oporavljao se uz crtanje. Nakon takvog tragičnog zapleta u sinovljevoj karijeri, brižni Miguel i Dolores prihvatili su novu realnost, Huan je nastavio započeto umetničko obrazovanje.

Napokon slobodan da se posveti pozivu koji sam bira, Miro se sreće sa poznatim slikarima svog vremena. Upoznaje različite slikarske pravce: kubizam, impresionizam, postimpresionizam, fovizam. Posebno mu se dopadaju radovi Sezana, Van Goga i Matisa. 

Iz Barselone se 1919. seli u „grad svetlosti“, centar umetnosti početka XX veka. Tu počinje da se druži sa umetnicima koji će pokrenuti novi umetnički pravac, čiji će jedan od najznačajnijih predstavnika postati i sam Huan: nadrealizam. Najsnažniji utisak na mladog slikara u Parizu ostavlja poseta Luvru. Toliko je bio impresioniran radovima starih majstora da ga je to iskustvo obeshrabrilo da nastavi sa slikanjem. Bio je nemoćan mesecima da uzme četkicu u ruke, kako je sam govorio. Trebalo mu je deset godina da se osmeli i ponovo poseti muzej čije ga je blago duboko dirnulo.

U vremenima kad su se umetnički pravci i stilovi brzo menjali, Miro otkriva svoj autentični izraz. On prihvata načela nadrealizma, ali stvara autonomni svet od linija i boja. Na umetnikovim slikama mogu da se nađu znaci i simboli stvoreni od osnovnih linearnih elemenata.