Za prethodnih 14 godina sve dosadašnje vlade promenile su devet direktora Agencije za privatizaciju. Ni u jednom slučaju nije objašnjeno u čemu su pogrešili, a uglavnom su odlazili „iz ličnih razloga“. Sve do poslednjeg slučaja, sukoba Sertić-Šubara, gde je ovaj drugi izgubio, ali neće da se preda bez borbe
Jedna od najnestabilnijih stolica u Srbiji je ona na kojoj sede direktori Agencije za privatizaciju. U njoj se za 14 godina promenilo devet direktora, a nijedan nije dočekao kraj mandata. Svaka nova vlast je postavljala svoje ljude na to dobro plaćeno radno mesto, ali je ubrzo s njima dolazila u sukob i tražila im zamenu, a privatizacija se usporavala, da bi u poslednjih godina praktično stajala u mestu. Da nije Međunarodni monetarni fond zapretio Srbiji da mora u 2016. godini da okonča prodaju društvenog kapitala i sprovede stečaj u firmama koje godinama niko nije hteo da kupi, ko zna koliko bi se taj proces otegao i koliko bi se novih direktora oprobalo na tom mestu.
Kad je u januaru 2015. godine Ljubomir Šubara preuzeo dužnost direktora Agencije, optimistički je izjavio da će okončati prodaju preostalih 500 državnih preduzeća, čime će prestati potreba da postoji takva institucija. Nepunih pola godina posle toga bilo mu jasno da se prevario i da on neće biti taj koji će „ugasiti svetlo” u Agenciji, jer je postao nepoželjan za ministra privrede Željka Sertića. Kada je Sertić ubedio Vladu da direktor Agencije loše radi svoj posao, Šubara je udaljen sa posla dok se ne formalizuju razlozi za njegovo razrešenje, odnosno smenu.
Šubara je bio prvi direktor Agencije koji nije imenovan po političkoj preporuci, već je izabran na konkursu, kao nestranačka ličnost na mandat od pet godina, ali je očigledno da je to bila samo formalno ispunjavanje predizbornih obećanja o departizaciji i postavljanju stručnjaka na direktorska mesta u javnom sektoru. Šubara nije krio da je dobar prijatelj sa ministrom odbrane Bratislavom Gašićem, funkcionerom Srpske napredne stranke, ali je tvrdio da mu to nije bila veza za postavljenje, već je presudna bila stručnost koju je dokazao kao stečajni upravnik u nekoliko preduzeća. Po shvatanju vlasti Šubara je, kao i njegovi prethodnici, trebalo da radi po nalogu nadređenog, odnosno ministra privrede. Čim je na toj relaciji došlo do sporenja, neko je morao da „leti”. A to u ovoj vladi nikako ne može biti ministar.
Teško će Šubara u žalbenom postupku uveriti bilo kog člana Vlade da nisu znali pravu istinu kad su jednoglasno odlučili da ga treba udaljiti sa mesta direktora Agencije. A oklevetan je, kako kaže, da nije izveštavao Sertića i Vladu o tome kako teče privatizacija, da je terao investitore, da nije znao što je dobro za BIP i da je zaposlenima u RTV Vranje uskratio veći deo besplatnih akcija. Na sve te optužne Šubara je odgovorio da je radio po zakonu i da ima dokaze da Sertić ne govori istinu. On nije želeo da kaže koji je pravi razlog što ga je ministar privrede oterao iz Agencije i da li su se njihovi lični interesi negde sudarili, ali je moguće da će i to isplivati kad se formalizuje njegov otkaz.
Do tada može samo da se nagađa da je zbog neke firme ili imovine Šubara u Agenciji ostao jedva devet meseci i zašto je Vlada odlučila da ga zamenjuje predsednik Upravnog odbora Agencije Muamer Redžović, koji je u medijima dovođen u vezu sa narko-mafijom.
Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetpetom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
