Od 1. februara počeli smo da primenjujemo Novi kompjuterizovani tranzitni sistem i van nacionalnih okvira. To praktično znači da smo se što se tranzita robe tiče – priključili Evropskoj uniji i da srpska granica kada je u pitanju protok robe, praktično ne postoji, kaže za „Novu ekonomiju“ Miloš Tomić, direktor Uprave carina
Šta biste ocenili kao svoj najveći uspeh otkako ste stupili na dužnost?
To što carinska služba nekoliko godina zaredom postiže impresivne rezultate u naplati prihoda, što mi je i bio primarni cilj.
Što se strateški važnih projekata tiče, ne mogu a da ne naglasim činjenicu da je carinska služba napravila prvi realni korak Srbije u Evropi time što smo 1. februara u ponoć počeli da primenjujemo Novi kompjuterizovani tranzitni sistem i van nacionalnih okvira. To praktično znači da smo se što se tranzita robe tiče – priključili Evropskoj uniji i da srpska granica kada je u pitanju protok robe, praktično ne postoji. Dakle, zahvaljujući činjenici da smo taj sistem uspešno primenjivali u zemlji tokom cele 2015. godine, Evropa nam je dozvolila da se od 1. februara 2016. godine u potpunosti uključimo u tranzitni sistem koji i oni primenjuju.
Ponosan sam što je na upravo završenom sastanku EU-EFTA Radne grupe za praćenje Konvencije o zajedničkom tranzitnom postupku i Konvencije o pojednostavljenju formalnosti u trgovini robom u Briselu, Srbija prvi put učestvovala u svojstvu člana Konvencije. Na tom sastanku je konstatovano da je u delu carinskog postupka Republika Srbija postala deo velike porodice evropskih zemalja u kojima se tranzitni postupak obavlja u skladu sa standardima EU.
Na pomenutom skupu je rečeno i to da je broj tranzitnih kretanja koja su obrađena u Srbiji, sa njihovog stanovišta – impresivan, te da možemo biti uzor i promoter uvođenja ovog postupka svim ostalim zemljama koje su u statusu posmatrača (u ovom trenutku to su Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Ukrajina, Moldavija i Gruzija).
Zajednički tranzitni sistem van nacionalnog okvira prevazišao je i očekivanja Uprave carina, ali i Evropske unije. Geostrateški položaj Srbije i pojednostavljena procedura na granicama vratila je kamione na naše puteve o čemu svedoči i statistika koja kaže da je od početka primene do sada (1. februar – 10. mart 2016. godine) oko 15.000 transportnih sredstava koristilo zajednički tranzitni postupak u našoj zemlji.
Najopterećeniji granični prelazi su Batrovci, Gradina, Horgoš, Preševo i Šid, a čak 50 odsto obrađenih carinskih deklaracija bilo je na relaciji Turska – zemlje EU. U istom periodu prošle godine (1. 2. 2015 – 10. 3. 2015) u Srbiji je zabeležen tranzit ukupno 108.646 transportnih sredstava, dok je ove godine taj broj porastao na 122.635, što predstavlja značajno povećanje. Ukoliko se taj tempo bude nastavio, za godinu dana možemo očekivati da na ovaj način tranzitira oko pola miliona teretnih vozila.
I konačno, u istom periodu zabeležen je pad upotrebe TIR karneta, što sve zajedno implicira da ulazak Srbije u sistem zajedničkog tranzita već daje značajne rezultate.
Ne treba zaboraviti da je Novi kompjuterizovani tranzitni postupak (NCTS) prvi elektronski, bespapirni carinski postupak u Republici Srbiji, čije je uvođenje obaveza i uslov za pristupanje Srbije punopravnom članstvu u EU.
Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetdevetom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
