Letnje muzičko pomirenje

Za više od dvadeset i kusur godina nismo, dakle, uspeli da smislimo ništa bolje od višednevnog opijanja pivom. I Cece. I Mariju Šerifović smo pretvorili u rokerku. Ako se pored toga pitate šta na kraju mladi vole da slušaju, dilema ostaje. Da li oni koji slušaju Pet Shop Boys slušaju i Cecu? Da li oni koji slušaju Cecu idu u operu? Da li oni koji slušaju trubače mare za tehno? Možda, ali samo u glavama političara

Kao i svakog leta, u Srbiji se peva i svira, što na višednevnim muzičkim festivalima, što na pojedinačnim koncertima. Pivska industrija je verovatno najveći fan tih događanja, jer je praktično svuda nezvanično-zvanični napitak pivo. Omiljena ambalaža je ona u plastičnim flašama od dva litra, bar tamo gde možete da je unesete. Tamo gde ne možete predstavlja logistički problem koji pivopije, pardon ljubitelji muzike, rešavaju tako što sadržaj tih boca u kratkom vremenskom periodu pretovare u sebe. One koji se nekako dobauljaju do koncerta lako ćete prepoznati. Imaju dva pitanja – u kom smo gradu i ko ovo svira?

Nije, naravno, ništa novo da se političari vrzmaju po muzičkim dešavanjima, ali čini se da su ovog leta prevazišli sebe. Prednjačili su u tome socijalisti i čitav vrh Socijalističke partije Srbije (SPS) je povremeno podsećao na veselu studentsku družinu koja skakuće sa jedne muzičke priredbe na drugu. Negde je razumljiva ta dečačka razdraganost, jer je očito da vrh SPS-a pokušava da nekako nadoknadi sve one propuštene godine kada ni na ulicu nisu smeli da izlaze. Nakon par istorijskih pomirenja, i nakon par šetnji Briselom, socijalisti se trenutno nalaze u stanju ’gde nam je život bio do sada’: Guča, Ceca, etno, pivo, trubači, DJ ludilo, trance, dance, bilo ih je svuda.

Nisu pritom zaboravili da su pre svega političari, jer su se potrudili da se ne zamere nijednom delu biračkog tela. Pa smo tako čuli da su im dragi i Exit i Guča, i Ceca i tehno, i truba i DJ gramofoni, i nikoga oni tu ne bi izdvajali… Lider socijalista Ivica Dačić je ipak nevoljno priznao da mu se sviđa na Love festu u Vrnjačkoj Banji, i da je to super muzika, ali da mu se ne sviđa što uz nju ne može da se peva. A čoveka uhvati neizdrž kad ne može da zapeva.

Nastavak teksta možete pročitati u trinaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“