Za manje od dva meseca na vlasti, Liz Tras i njen, sada čuveni, mini-budžet, doveli su do sunovrata funte, dvocifrene inflacije, rekordnih kamatnih stopa, ekonomske neizvesnosti i protesta. Premijerka je buru pokušala da smiri smenom ministra finansija, odustajanjem od ekonomskog programa i javnim izvinjenjem. Na kraju je podnela ostavku
Šest nedelja nakon što je Liz Tras ušla na crvena vrata u londonskom Dauning stritu, postigla je neslavni rekord u novijoj britanskoj istoriji kao premijer koji je najkraće obavljao tu funkciju. Pod pritiskom javnosti i svoje stranke, primorana je da ustupi mesto novom, petom u nizu premijera iz reda torijevaca.
Tras je 6. septembra postala četvrti konzervativni britanski premijer u poslednjih šest godina. Smenjujući Borisa Džonsona nakon što je pobedila, ne na izborima, već su je izabrali sami članovi Konzervativne partije, bila je suočena sa nizom izazova, uključujući rastuću energetsku krizu i inflaciju. Odgovor njene vlade na te izazove bio je, u najmanju ruku, iznenađujući. Obećavajući velika smanjenja poreza i deregulaciju kako bi ponovo pokrenula ekonomski rast, Tras i njen, takođe bivši, ministar finansija Kvasi Kvarteng objavili su u septembru fiskalni paket, takozvani mini-budžet, koji je izazvao previranja na berzi, haos na tržištu nekretnina, doveo do pada funte, dvocifrene inflacije, enormnog rasta kamatnih stopa i panike u penzionim fondovima, što je uzrokovalo kako kritike MMF-a, tako i kritike drugih političara, uključujući i američkog predsednika Džoa Bajdena.
Deo po deo tog paketa je poslednjih nedelja prerađivan i na kraju poništen. Odbačeni su planirano smanjenje korporativnih poreza i plan za ukidanje poreza na dohodak najbogatijih poreskih obveznika, što je izazvalo i najveće kritike javnosti. Zapravo, novi britanski ministar finansija Džeremi Hant poništio je skoro ceo mini-budžet Trusove i najavio obuzdavanje njenog plana subvencionisanja energije.
Odustajanje od ekonomskih mera, za koje je sama rekla da su bile preterane i prebrze, otpuštanje ministra finansija i dovođenje novog da popravi stvar, možda će smiriti finansijska tržišta. Ali, nije uspelo da održi Liz Tras na poziciji.
Tras se 20. oktobra obratila britanskoj javnosti, rekavši da podnosi ostavku na mesto premijerke, s obzirom na to da je njen ekonomski program poremetio tržište i podelio njenu Konzervativnu stranku. O podnošenju ostavke razgovarala je sa britanskim kraljem Čarlsom, samo 45 dana nakon ceremonije imenovanja od strane kraljice Elizabete Druge u dvorcu Balmoral, u Škotskoj.
Ko je Liz Tras? Vođa Konzervativne partije Velike Britanije i 56. premijer, ujedno je i treća žena na toj poziciji, posle Margaret Tačer i Tereze Mej. Bila je najmlađa žena ministar kada je izabrana 2014. godine za sekretarku za životnu sredinu u vladi Dejvida Kamerona, da bi kasnije nastavila da radi i u kabinetima Tereze Mej i Borisa Džonsona. U medijima je nazivaju političkim kameleonom, jer je tokom svog života promenila nekoliko ideologija. Rođena je u Oksfordu u levičarskoj porodici, pa je detinjstvo Trasove često uključivalo pridruživanje majci na demonstracijama za nuklearno razoružanje i protiv konzervativne vlade Margaret Tačer. Kao student na Oksfordskom univerzitetu, gde je pohađala nastavu iz filozofije, politike i ekonomije, vodila je studentsko društvo centrističkih liberalnih demokrata i zalagala se za ukidanje monarhije. Kasnije je prešla na novu ideologiju i u Konzervativnu partiju, što je pripisala zrelosti.
„Svi smo imali tinejdžerske nezgode“, rekla je Tras konzervativnim glasačima tokom kampanje. „Neki ljudi su imali seks, drogu i rokenrol. Ja sam imao liberalne demokrate.“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
