Ja bih voleo da niko ne pomisli da mi želimo da se Železara u Smederevu zatvori. Zapošljava 5.200 ljudi, uz to 10.000 ljudi radi za kooperantska preduzeća. Važnost za Srbiju nije ništa manja, kada se pogleda koliki je izvoznik i koliko doprinosi BDP-u. To niko ne spori, ali ljudi, ne po cenu zdravlja ljudi i naših života. To je crvena linija preko koje ne smemo da prođemo. Ne postoji BDP koji će nas naterati da prihvatimo neprestani rast stope obolelih od raka
Početkom avgusta, na Smederevo je pala primetna količina crne prašine. Iako su meštani okolnih sela navikli da žive sa raznim otpadnim nusproduktima čeličane, sada su putem društvenih mreža i medija uznemireno tvrdili da se sa ovakvim oblikom zagađenja do sada nisu susreli. „Navikli smo na crvenu prašinu, ali ova je bila crna i masna i teško se pere“, kažu meštani Radinca.
HBIS GROUP Serbia, vlasnik Železare u Smederevu, kasnije je pojasnila da je u pitanju „rudna prašina“ nastala pretovarom sirovina, koja je sitnije strukture od one koju su do sada koristili.
Neduga potom, tamošnji Pokret Tvrđava je pozvao na protest protiv zagađenja i fizičku blokadu luke i pruge, kojima dolaze sirovine za proizvodnju čelika. Protest se, pre zaključenja ovog broja „Nove ekonomije“, još uvek nije desio, a zakazan je za predstojeći vikend.
Istog dana kada je skup najavljen, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je upozorilo da „neosnovani“ pozivi na blokadu Luke u Smederevu neće rešiti problem zagađenja vazduha, već da će samo naneti ekonomsku štetu.
Sa Koljom Krstićem, aktivistom Pokreta Tvrđava, razgovaramo o problemu zagađenja, ali i o odnosu države prema velikim investitorima, koji često postupaju u skladu sa ćutanjem institucija.
Pokret Tvrđava je pozvao na proteste u subotu. Šta je razlog za organizovanje tog skupa?
Postoje dva korpusa razloga, prvi je neposredni, ta crna prašina koja je pre petnaestak dana prekrila grad, a da mi nismo ni znali šta je u pitanju. Na kraju nam je rečeno da je to tzv. „rudna prašina“ koja je izuzetno opasna i kancerogena. To se desilo tokom noći, što je uznemirilo građane. Druga stvar, nekoliko dana nakon toga je počela u okolini fabrike da pada čelična prašina, odnosno čelični opiljci, vrlo verovatno takođe opasni.
Drugi korpus razloga je to što nas već decenijama Železara truje u Smederevu. Mislim da je krajnje vreme da izađemo na ulicu.
Snimci koje je objavila Tvrđava su bili razlog da se i mediji više zainteresuju za temu aerozagađenja u Smederevu, na koje ste i do sada upozoravali. Recite nam nešto o vašem pokretu.
Pokret Tvrđava smo osnovali 2018. godine. Nismo samo ekološki pokret, želimo da se bavimo svim lokalnim i komunalnim problemima koji muče građane Smedereva, ali se tema Železare sama nametnula kao najveći problem. Isto tako smo pokrenuli temu transporta prirodnog gasa kroz centar grada.
Za ove dve i po godine shvatili smo da su nam mediji najveći saveznici, pratili su naše akcije, a slike ove poslednje katastrofe su obišle region, što nam znači u komunikaciji sa državnim organima, ali i investitorom.
Ova tema nije vezana samo za jedan grad. Šta ste konkretno uradili u komunikaciji sa državnim organima, dakle ne sa lokalnom samoupravom?
U komunikaciji smo pre svega sa republičkim ekološkim inspektorom, pozvali smo i njega i Ministarstvo da izađu na teren, obavestili smo ih o problemu s obzirom da je HBIS u nadležnosti republičkih organa. Komuniciramo sa drugim građanskim pokretima, pre svega iz Bora, koji u svom gradu takođe imaju katastrofalnog zagađivača, iz Valjeva, Kraljeva, Pančeva, Užica… Postoji mreža udruženja sa kojima pričamo, s obzirom na to da imamo isti problem. Sa njima je saradnja odlična, ali do sada nismo videli da državni organi pokušavaju da reše probleme.
Nakon zvaničnog sastanka za koji smo se izborili prošlogodišnjim protestom, ništa se nije desilo. Mi imamo problem koji očigledno niko ne želi da reši.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
