Na otvorenom tržištu treba biti najbolji

U poslednjih nekoliko godina u Srbiji se pojavilo dosta kurirskih službi. Međutim, snižavanje cena isporuke ispod nivoa troškova, može kratkoročno doneti nekome klijente, ali dugoročno može samo naštetiti celoj branši. Zakon nije prilagođen stanju na tržištu i komercijalnom  servisu

U JP Pošta Srbije radila je 20 godina i siguran posao „stavila na kocku“, kad je 2008. godine rešila da osnuje svoju kurirsku službu. Vlasnica firme „D Express“, Ljiljana Karaklajić danas zapošljava 600 radnika u 19 distributivnih centara širom Srbije i u poslednjih šest godina, kako kaže, njena firma konstantno ostvaruje visoke stope rasta. Prošle godine rast prometa je bio 21 odsto u odnosu na 2013. godinu, dok je ukupan promet u 2014. godini iznosio oko devet miliona evra.

Godišnje zapošljava između 50 i 100 radnika i dobila je brojna priznanja za uspešno poslovanje, između ostalih, nedavno i nagradu koju dodeljuje revizorsko-konsultantska kompanija Ernst & Young, „EY Brzorastući preduzetnik godine”. Dok smo razgovarali u njenoj kancelariji, na terenu je bilo 420 kurira, a gde se oni trenutno nalaze, prati se „online” od trenutka kad se primi pošiljka, do trenutka isporuke. Prošle godine uloženo je 2,5 miliona evra u osnovna sredstva i toliko se u proseku ulaže svake godine.

U organizovanju posla privatne kurirske službe pomoglo joj je iskustvo koje je stekla na rukovodećoj poziciji u Pošti. Ljiljana Karaklajić u intervjuu za „Novu ekonomiju“ govori o tržištu poštanskih usluga, propisima koji regulišu tu oblast, kao i o tome kakve promene se očekuju od liberalizacije tržišta u oblasti poštanskih usluga, koja predstoji u procesu priključivanja Evropskoj uniji.

Nova ekonomija: Zar nije bilo previše rizično da osnujete firmu 2008. godine kad je zavladala ekonomska kriza?

Ljiljana Karaklajić: U trenutku osnivanja firme nisam mogla ni da pretpostavim da će kriza biti ovolikih razmera. Da sam znala, nisam sigurna da li bih se baš u tom momentu osmelila da pokrenem biznis, verovatno bih na to pričekala nekoliko godina. Opet, životni splet okolnosti je namestio drugačiju situaciju. Sada me činjenica da sam kompaniju osnovala baš u jeku krize, čini još ponosnijom na sve što smo postigli. Kriza me je naterala da iz sebe izvučem maksimum menadžerskih i organizacionih sposobnosti kako bih omogućila da kompanija radi i razvija se. Bilo mi je potrebno i puno snalažljivosti, čini mi se da je ona bila ključna i da bi bez nje sve menadžerske sposobnosti „pale u vodu“.

NE: Ima li nelojalne konkurencije na tržištu, kakvo je uopšte stanje u vašoj branši?

Lj. Karaklajić: U poslednjih nekoliko godina u Srbiji se pojavilo dosta kurirskih službi. Vreme je pokazalo da na tržištu ima mesta i posla za sve. Snižavanje cena isporuke ispod nivoa troškova, može kratkoročno doneti nekome klijente, ali dugoročno može samo naštetiti celoj branši, pa i onome od koga je sve i počelo. Toga je bilo i biće, mi se vodimo kvalitetom i svakog klijenta sa kojim smo sklopili ugovor dobili smo na osnovu tržišne i fer borbe. Ne želi svako uslugu ovog kvaliteta, sa svim izveštavanjima, praćenjima, pa zašto bi neko plaćao za nju kada ima mesta gde jeftinije može naći nešto, nižeg kvaliteta, ali što završava posao.

NE: Kako ocenjujete tržište poštanskih usluga u Srbiji, ima li Pošta Srbije monopol sa uslugom „post express”?

Lj. Karaklajić: Pored činjenice da zakon štiti Poštu i njene usluge, čini mi se da je tržište u velikoj meri demonopolizovano. U poslednjih nekoliko godina na tržištu se pojavilo dosta kurirskih službi koje rade i opstaju, a to govori da monopola nema. Pošta Srbije se nekoliko puta požalila da sve optužbe da drži monopol proističu iz toga što su oni prisutni svuda u zemlji i u najudaljenijim selima. Moram da kažem da smo i mi prisutni u svakom selu u Srbiji, samo kada za ta sela ima pošiljaka. U okviru JP Pošta postoji usluga post express za koju se ne plaća PDV. Na nekoliko foruma sam već isticala da je potrebno da njima uvedu PDV ili da ga i nama ukinu.

NE: U procesu priključivanja Evropskoj uniji Srbiju očekuje i liberalizacija poštanskih usluga, jer ima obavezu da uskladi to tržište prema direktivama EU. Da li razmišljate o tome?

Lj. Karaklajić: Otvoreno tržište će sasvim sigurno povećati konkurenciju u branši, ali me to ne brine mnogo. Stvoriće se uslovi za fer i otvorenu konkurentsku bitku iz koje će onaj sa najvišim kvalitetom usluge izaći kao pobednik. Već sada razmišljamo u tom pravcu i mislim da ćemo, kada do liberalizacije dođe, spremni dočekati sve što nas bude očekivalo.

 Nastavak teksta možete pročitati u devetnaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“