Na sudu u maminoj venčanici

Milica Pešterić je korporativna advokatica koja ponekad na posao nosi šampanj venčanicu svoje mame koju je sama prepravila. Studirala je pravo u Srbiji i Engleskoj, i u formalnom smislu nema modno obrazovanje.

Međutim, veštine krojenja, šivenja i modelovanja koje je stekla u na časovima Milene Čvorović, pomogle su joj da u slobodno vreme dizajnira, prepravlja odeću i vežba oko za zanimljive komade u vintidž radnjama. Prvu „modnu reviju“ sa kesama ova advokatica je imala u vrtiću, da bi se 2019. godine predstavila na Beogradskoj nedelji mode. Prošle godine se predstavila na Torino Fashion Week.

Milica Peštetić, stariji saradnik u Bojović Drašković Popović & Partners

Milica je specijalizovana za pravo u energetici koje se dosta prožima sa modom.

Da li je moda ružna reč, pitamo Milicu.

„Moda je ružna reč jer je moda najveći zagađivač. To može da se izbegne smanjenjem materijala u proizvodnji, recikliranjem i vraćanjem materijala u proces proizvodnje. To je put za modnu održivost. Drugo, moda je ružna reč jer se iskorišćavaju tekstilne radnice i radnici u prvim, drugim, trećim svetovima“.

Kako navodi, moramo da se zapitamo šta kupujemo, a naročito šta bacamo kad pazarimo jeftinu odeću. Pored brze jeftinije mode koja je prisutna u Srbiji kroz brojne modne lance, ona ukazuje na krug upornih i talentovanih ljudi koji pokušavaju da ponude tržištu unikatne, ručno rađene  odevne komade, od kvalitetnih materijala. Podgrupa njih su oni koji prerađuju nošenu odeću, i time doprinose očuvanju životne sredine i rade po principima cirkularne ekonomije. „Iskreno, prođa je slaba, jer širi krug ljudi to ne prepoznaje, a i dešava se neretko da su ti komadi opravdano skupi, jer je uloženo  puno truda i energije“.

Milica se trudi da ne kupuje fast fashion.

„Ima u ovom gradu puno koncept radnji po stanovima koje prodaju vintidž garderobu, nošenu, u dobrom stanju, sa etiketama. To su mesta na kojima možemo unikatno i za pristojan novac da se odenemo a da ne ulazimo u potrošnju i bacanje. Gledam kvalitet i sirovinski sastav beskompromisno, i to mi je postalo najvažnije.

Iako je percepcija ljudi da je pravo strog  i rigidan posao,  Milica nije jedini srpski advokat u modi.

„Ja poznajem najmanje dve domaće advokatice kojima je strast moda. Jedna je fotografkinja, a druga je uvažena partnerka i veoma uspešna advokatica koja dizajnira cipele.

Advokati i dizajneri su dva sveta u načinu razmišljanja, a Milica pošto sedi na obe stolice, vidi prostor kako bi ovoj industriji moglo da se pomogne.

„Modni dizajneri, čijem talentu sam se oduvek divila, nemaju izražen osećaj za pravnu regulativu i zaštitu svojih prava. Ne znaju kako bezbedno da plasiraju na tržište, da naplate novac koji im se duguje, da ne budu plagirani. Advokatima je normalno, ako vas je neko iskopirao, vi ćete ga tužiti. Ali, oni, mladi kreativni ljudi, ne znaju kako da postupe kad ih neko pokrade“.

Kako se oblače advokati? „Nije kao što je bilo, muškarci danas mogu da nose i džempere, kraće pantalone, žene  takođe imaju prostora da u taj korporativni stil unesu svežinu.

Nemam u ormaru tu kombinaciju uska suknja – košulja, ali ni ne dolazim u patikama na posao. Želim da mi odeća bude unikatna, drugačija, ali i da odgovorim dres kodu“.