Na svakih dvadeset minuta rađa jedan startap

„Ovaj grad privlači fukare od Lisabona do Moskve, uključujući tebe i mene.“ 

„Fukare“ u ovom slučaju su crnogorski IT stručnjak sa stalnim prebivalištem u Berlinu, koji izgovara ove reči, i politikološkinja iz Srbije koja planira da se iz Pariza preseli u Berlin. Oni su slika i prilika ljudi koji danas gravitiraju ka Berlinu.

Ko su, dakle, „fukare“ koje hrle u Berlin? Krajem 20. veka su to bili studenti željni zabave i umetnici u potrazi za inspiracijom i afirmacijom. Njih i dalje ima i oni su zaslužni za svetski imidž Berlina kao grada alternative, slobodarskog duha i dobre zabave. Međutim, sociološki profil se tokom poslednje decenije znatno promenio. Grad su počeli da osvajaju startap preduzetnici, programeri i drugi predstavnici IT scene. Privučeni mogućnostima glavnog grada u kome je trošak života i dalje znatno niži nego u drugim evropskim metropolama (ili drugim gradovima nekadašnje Zapadne Nemačke), ovi ljudi doprinose transformaciji Berlina. Od „jeftin, ali seksi“ kako ga je okarakterisao nekadašnji gradonačelnik Klaus Voverajt, Berlin bi u naredno vreme mogao da ostane samo „seksi“. Šta je to što ovaj grad čini tako magičnim i dinamičnim, ali doprinosi i njegovoj stalnoj transformaciji?

Moglo bi se reći da su dolazak IT-jevaca u Berlin pripremili upravo umetnici. Već dugo poznat kao centar elektronske muzike, Berlin je jedan od svojih najpoznatijih startapova dočekao upravo u ovom sektoru. SoundCloud je jedna od vodećih platformi gde umetnici mogu da dele svoj materijal. Ovaj startap su osnovali Alexander Ljung i Eric Wahlforss iz Švedske. Urbana legenda kaže da je ideja za startap rođena u kafeu St. Oberholz, jednom od kultnih mesta koje i danas funkcioniše kao coworking prostor. Ovaj kafe se nalazi u nekada Istočnom Berlinu, četvrti Mitte koja je poznata po velikom broju startapova. Broj startapova u ovom delu četvrti se može tumačiti kao slatka osveta kapitalizma nad nekada Istočnim Berlinom. Međutim, postoji i mnogo prozaičnije objašnjenje, a to je da je ovaj deo grada obilovao brojnim napuštenim prostorom gde su se potom uselili umetnici i mladi preduzetnici. Iako se ovo veoma brzo menja, cena nekretnina u Berlinu je i dalje znatno niža u odnosu na druge gradove zapadne Evrope. 

Pored umetnika, IT-jevcima su put neplanirano utabali i hakeri koji su se još 80-ih godina okupljali oko Chaos Computer Club Berlin. Ima ih i dalje, ali se čini da se njihov glas sve slabije čuje usled sve bučnijeg finansijskog i ljudskog kapitala koji se sliva u Berlin. U poslednjih petnaestak godina, u Berlinu su startapovi nikli kao pečurke. Digitalna banka N26, foodtech startup HelloFresh i e-skuter startup TIER Mobility, samo su neki od poznatih primera, dok neki, poput e-commerce platforme Zalando, više i ne mogu da se smatraju startapovima. Štampa voli da iznosi podatak kako se u Berlinu na svakih dvadeset minuta rađa jedan startap. Među preduzetnicima ima i dosta stranaca. Da Berlin dozvoljava uspeh strancima svedoči primer digitalne banke Penta, koja je za kratko vreme doživela značajan uspeh na berlinskoj fintech sceni, a čiji je jedan od osnivača srpski preduzetnik Lav Odorović.

Domeni startapova su razni: nekada su to bili film i muzika (koji, doduše, i danas imaju svoje predstavnike), preko e-commerce, retail, do fintech, medtech, blockchain, mobility itd. Prema rečima mojih sagovornika, neki od ovih sektora se već duže vreme razvijaju organski, potpomognuti jakim institucionalnim partnerima poput javnih ustanova, inkubatora i co-working prostora, univerziteta i VC fondova. Međutim, ti isti partneri često forsiraju razvijanje nekih sektora kako bi pratili globalne trendove. Vreme će pokazati koliko su takve investicije unosne, imajući u vidu da veliki broj startapova propadne nakon nepunih godinu dana. Osim toga, preduzetnici i dalje nailaze na brojne prepreke, poput komplikovane nemačke administracije i propisa koji, navodno, mogu da oteraju i najstrpljivije investitore. Osim toga, broj investitora i dalje ne može da se poredi sa centrima poput Londona ili SAD. Ogorčenost preduzetnika može da ide dotle da su neki izjavili da ne bi nikada otvarali firme u Nemačkoj da su znali kakve ih birokratske muke čekaju. 

Nastavak teksta možete pročitati u 66. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.