Podaci sa tržišta rada u Srbiji nisu dostupni na stranici Eurostata, pa nije moguće poređenje sa drugim zemljama. Na prvi pogled pozitivan pokazatelj povećanja zaposlenosti u stvari znači povećanje broja obespravljenih ljudi koji su na marginama tržišta rada, mladih koji umesto da se obrazuju rade na slabo plaćenim poslovima (41 odsto mladih od 15 do 24 godine je izvan obrazovnog sistema – niti studiraju, niti pohađaju srednju školu), kao i starijih kojima penzija ne obezbeđuje opstanak
Iako Srbiju, u procesu pridruživanja EU, uskoro čeka otvaranje poglavlja u oblasti zapošljavanja i socijalne politike, na Eurostatu, zvaničnoj stranici statistike EU, podaci sa ovdašnjeg tržišta rada i dalje nisu dostupni. To olakšava vlastima manipulisanje zvaničnim podacima, poput onih o porastu zaposlenosti, kao dokazima sopstvenog doprinosa ekonomskom razvoju. Ali stvarnost je bitno drugačija. Po računici psihologa Sarite Bradaš, zbog negativne stope priraštaja i emigriranja, broj stanovnika radnog uzrasta u odnosu na 2014. smanjen je za 146.500, što je doprinelo „povećanju” stope zaposlenosti od dva procentna poena. Nastavi li se trend pada broja stanovnika ovim tempom do 2020. godine, uz isti broj zaposlenih kao 2016. stopa zaposlenosti stanovništva radnog uzrasta bi se povećala za fantastičnih 6,9 procenata.
U istraživanju „Statistika i dostojanstven rad“, rađenom za Fondaciju Centar za demokratiju, Sarita Bradaš konstatuje da je povećanju stope zaposlenosti u 2016. doprinelo, pre svega, zapošljavanje u neformalnom sektoru koji je u ukupnom povećanju broja zaposlenih učestvovao sa 58 odsto.
Gotovo neverovatno zvuči podatak da je do najvećeg rasta zaposlenosti došlo kod populacije starije od 65 godina (za 35 odsto) i kod mladih od 15-19 godine (za 27 odsto). Kod obe kategorije zabeležena je izuzetno visoka stopa neformalne zaposlenosti, dakle, u sivoj ekonomiji. Tu je radilo 58,7 odsto starijih od 65 godina i 37,1 odsto mladih od 15 do 19 godina. I dok oko 140.000 starijih od 65 godina umesto da uživa u penziji i dalje odlazi na posao, kod najproduktivnijeg dela populacije od 25-64 godine zabeležen je najmanji rast zaposlenosti – svega četiri odsto.
„Na prvi pogled pozitivan pokazatelj povećanja zaposlenosti u stvari znači povećanje broja obespravljenih ljudi koji su na marginama tržišta rada, mladih koji umesto da se obrazuju rade na slabo plaćenim poslovima (41 odsto mladih od 15 do 24 godine je izvan obrazovnog sistema – niti studiraju, niti pohađaju srednju školu), kao i starijih kojima penzija ne obezbeđuje opstanak. To su ljudi koji nemaju garantovanu zaradu, koji nemaju bezbednost i zaštitu na radu, pravo na bolovanje, na godišnji odmor, zakonsko radno vreme, na sindikalno organizovanje”, kaže Sarita Bradaš.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), u 2016. bilo je u proseku 713.153 nezaposlenih. Radni odnos na neodređeno vreme zasnovalo je 56.839, a na određeno 150.646 osoba, što znači da je zadovoljeno samo 29 odsto potražnje za radnim mestima, pri čemu je koliko-toliko siguran posao dobilo tek osam odsto nezaposlenih.
Podaci iz Ankete o radnoj snazi (ARS) pokazali su da je u odnosu na 2015. broj zaposlenih na određeno vreme povećan za 15, a broj zaposlenih na neodređeno vrema sa svega 0,8 odsto. Prema istom izvoru, standardni ugovor o radu (rad na neodređeno vreme) u 2016. imalo je 1.417.200 lica ili 76 odsto zaposlenih. Neizvesnost je danas osnovna odlika novog zapošljavanja. Zapošljava se kroz najrazličitije modalitete ugovora o privremenom ili radu na određeno vreme, uz uskraćivanje većine osnovnih prava koje po Zakonu o radu garantuje standardni ugovor o radu na neodređeno vreme.
Osokoljeni blagonaklonim stavom vlasti prema prekršajima radnog zakonodavstva, ovu praksu primenjuju i državne i privatne kompanije. Pravnik u jednoj državnoj ustanovi nedavno je potpisao trinaesti po redu ugovor o radu na određeno vreme od šest meseci, a jedna strana banka je pre par meseci u sektoru kredita, dakle ne na radna mesta čistačice, kafe kuvarice ili portira, primila 20 mladih ljudi sa završenim fakultetom, ali bez ikakvog ugovora o radu, već preko omladinske zadruge i za platu od 25.000 dinara. I ne samo da takvim poslodavcima neće faliti dlaka s glave, već će statistika i ovo „zapošljavanje” knjižiti kao uspeh vladine politike otvaranja novih radnih mesta.
Nastavak teksta možete pročitati u 43. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
