Ne završava pametan, nego uporan

Neizbežno pitanje mlađanih kolega studentu u godinama, zašto je u mladosti napustio studije, uvek će ga zateći nespremnim, osim ako i dalje smatra validnim razloge poput „udala sam se“, „rodila decu“ ili „zaposlio sam se u dobroj firmi“. U nužnoj samoanalizi može se doći do neočekivanih rezultata: da ga je samo mrzelo da se više potrudi. Ili, narodski rečeno, da zagreje stolicu

Na Zapadu je, kažu, moda celoživotna edukacija i nikad nije kasno, ni sramota, za kakvu novu diplomu, iako istovremeno postoji mit da se vrednuje umeće, a ne „papiri“. Ovde se sertifikati kupuju, lažiraju, prepisuju doktorati, ovde se brka „Bolonja“ – novi, umreženi vid studiranja i programi „po starom“, uz česte proteste akademaca sa cepidlačkim povodima. Ovde često šefuju, pa i zarađuju, oni sa manje škole, sa drugim kanalima razvijenim umećima. Pa kakva je, onda, svrha obrazovanja u „zlatnom dobu“, da ne kažemo, pod stare dane?

U najkraćem, to je prilika za novi početak, a ako neko kaže da je zadovoljan stanjem stvari, to se lenjo „ja“ u njemu opire promenama. Ali, hajmo da sve „za“ i „protiv“ razložimo taksativno.

Prvo, status „student(kinja)“ godi nekom u poznim četrdesetim i posle, ma kako se isprva činio grotesknim. On uliva novo samopouzdanje, nepoznato u ranijim pokušajima, ako ih je bilo, daje neku čudnu snagu, neprimerenu omlohavelim mišićima. Pruža jači razlog za ustajanje, radosnu žeravicu u stomaku.Taj status, bar u šali, „diže cenu“ i partneru „dopečenog“ studenta/kinje, ali nemojte se zaigrati. Dakle, možda biste previše štrčali kada biste položaj iskoristili za ulazak u menzu, koncert ili teatar, iako vam kao studentu to „običajno“ pravo sleduje.

Podrazumeva se da je život takvom školarcu, u međuvremenu, išao svojim tokom.

To golemo stečeno iskustvo može biti mač sa dve oštrice, jer ponekad odudara od teorije. Ako je „gentero-student“ pametan, neće se praviti pametan i razmetati se „istinom“, već će ponudu iskoristiti tako da sve poznato primeni na drugi način. Da okoštalo protrese. Ovo, doduše, može biti bolno, ali je i rizik deo neomladalačke priče. A, ako nije pametan, prokockaće novu šansu i utvrditi taštinu.

U datoj staroj, a novoj situaciji, u amfiteatru, laboratoriji ili klasi, „star-novajlija“ ili „povratnik“ automatski zauzima povlašćeno mesto. Svi će imati obzira prema njegovim godinama i dopunskim (a zapravo, osnovnim) dužnostima, ma koliko su pravila stroga prema redovnim polaznicima.

Pod uslovom da je takav mudar, a ako dotad nije sazreo, nikada i neće, persiranje kolega neće doživeti kao uvredu, nego će se sa tim sprdati i napraviti prostor za neposrednije oslovljavanje, ili će ga to, nadalje, zabavljati. Kao i činjenica da u tim godinama nije lako zapamtiti sva imena novih drugova, pa ih je sasvim zgodno oslovljavati sa „mali“ i „mala“.

Ali, te mlade ljude, koji ne pamte ni devedesete, a kamoli nešto ranije, ne treba suštinski da doživi kao balavce, već kao izvor inspiracije. I ako sa njima uđe u kompeticiju, neka to sakrije, u protivnom će ispasti smešan.

Njihovo možda i naivno interesovanje i zanos za nešto što je on odavno otpisao ili prezreo, treba da iskoristi da problem sagleda iz drugog ugla. A možda i da preispita razloge za napuštanje studija, ako je to njegov slučaj. Ovo neizbežno pitanje mlađanih kolega uvek će ga zateći nespremnim, osim ako i dalje smatra validnim razloge poput „udala sam se“, „rodila decu“ ili „zaposlio sam se u dobroj firmi“. U nužnoj, a indukovanoj, samoanalizi može se doći do neočekivanih rezultata: da ga je samo mrzelo da se više potrudi. Ili, narodski rečeno, da zagreje stolicu.

Nastavak teksta možete pročitati u petnaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“