Od profesionalnog košarkaša do mehatroničara

Sa osam godina bio je treći šahista u Evropi u kategoriji do 10 godina, sa 18 je postao omladinski prvak sveta u košarci, danas, sa 28 godina, Stefan Stojačić završava treći fakultet, sa prosekom 9,92 i prvak je Srbije u robotici.

„Većina ljudi bi rekla da sam profesionalni košarkaš, ali trenutno sam na poslednjoj godini studija mehatronike na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Napravio sam promenu u svom životu, rešio da prestanem da se bavim profesionalnom košarkom i posvetim tehničkim naukama i matematici, koje su me oduvek zanimale“, započinje razgovor za „Novu ekonomiju” Stefan Stojačić, koji će u junu završiti studije mehatronike na Fakultetu tehničkih nauka (FTN) u Novom Sadu.

Profesionalnom košarkom počeo je da se bavi u osmom razredu osnovne škole, a senior je postao sa 17 godina, kada je počeo i da igra za Mega Vizuru u Prvoj ligi Srbije. Do 24. godine bio je profesionalni sportista, a onda je odlučio da upiše FTN. Ove godine vratio se ovom sportu i igrao u novosadskoj Vojvodini. To je, prema njegovim rečima, možda bila najemotivnija sezona, nekako drugačije i iskusnije bavljenje košarkom, posle tri godine pauze. Kao najstariji igrač u ekipi želeo je da pomogne timu da izbori prvoligaški status. I u tome su uspeli. Vojvodina je ponovo prvoligaški tim, a u izboru trenera i igrača, Stefan je proglašen za MVP-ja, najboljeg igrača lige. 

„Imao sam čudnu karijeru. Počeo sam da igram Prvu ligu sa 17 godina, bio kapiten omladinske reprezentacije Srbije. Moj najveći uspeh u košarkaškoj karijeri, sasvim sigurno, jeste osvajanje svetskog zlata, na Sverskom prvenstvu koje je 2007. godine održano u Novom Sadu. U finalu, ekipa u kojoj su sa mnom bili Raduljica, Stefan Marković, Mačvan, Bobi Marjanović… pobedila je reprezentaciju SAD u kojoj je igrao trenutno jedan od najboljih igrača na svetu, Stef Kari. Isti godine, tačnije tri nedelje kasnije, u Madridu, osvojili smo i juniorsko prvenstvo Evrope.  I dogodine u Rigi, sa reprezentacijom Srbije ponovo smo osvojili zlato. Igrao sam za Mega Vizuru, Crvenu zvezdu, Radnički iz Kragujevca, nekoliko godina u Jadranskoj ligi…“, kaže Stefan.

Nakon srednje škole, dok se bavio sportom, upisao je i završio studije finansija i bankarstva na Univerzitetu Singidunum u Beogradu. Uporedo je, nakon prve godine, upisao i završio Pravni fakultet na Privrednoj akademiji u Novom Sadu. Dosta korisnih znanja je, kaže, stekao na ova dva fakulteta, ali je FTN njegov pravi izbor, tako da sebe vidi kao mehatroničara. 

Odluka da prekine košarku i posveti se nauci je, kaže, za većinu njegovih poznanika, ali i „košarkaški svet“, bila šokantna.

„To je bila moja odluka i zbog nje nikada nisam zažalio. Zapravo sam jako srećan što sam je doneo“, kaže Stefan. 

Robotika

Na ovogodišnjem takmičenju u robotici „Eurobot Srbija“, Stefanova ekipa osvojila je prvo mesto, pa se sada, dok radimo ovaj intervju, pripremaju za takmičenje „Eurobot Europe“, koje se održava u Francuskoj. Osim njegovog tima, na ovom takmičenju Srbiju će  predstavljati još dve ekipe, koje su osvojile drugo i treće mesto na domaćem takmičenju. Ekipe iz Srbije svake godine učestvuju na ovom nadmetanju, ali uvek postoje i problemi oko finansiranja.

„Fakultet se trudi da pomogne koliko može, određena sponzorstva budu od državnih institucija i privatnih firmi, koje žele da pomognu, tako da se svake godine obezbedi odlazak na ovo evropsko prvenstvo, mada je uvek borba da svi studenti odu. Mada, svake godine se to ostvari i priča se zatvori“, objašnjava Stefan. Pored toga, prilična sredstva su potrebna da se naprave roboti, a sredstva od fakulteta često nisu dovoljna, pa ukoliko ekipe ne nađu sponzora, delove finansiraju sami. Koliko ko može… To je daleko veći problem.

Nastavak teksta možete pročitati u 41. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.