Olimpijske igre u Parizu 2024 – Druga strana medalje

Centralni delovi zlatne, srebrne i bronzane medalje su napravljeni od delova gvozdenih nosača Ajfelove kule koji su zamenjeni tokom rekonstrukcije. Stari metal uklonjen sa tornja prilikom raznih popravki i adaptacija tokom prošlog veka godinama je čuvan na tajnoj lokaciji. Sada je očišćen, uglačan i lakiran da bi dobio novu namenu za Olimpijske igre

Osvajanje medalje na Olimpijskim igrama je specijalna čast, veliki uspeh koji neretko menja karijeru. Svaki sportista sanja o tome da jednog dana osvoji „zlato, srebro ili bronzu“. Najstarija i najpoznatija medalja nad svim medaljama, pored znaka i maskote, baklje, same ceremonije otvaranja, simbolizuje i predstavlja identitet Olimpijskih igara.   

Simon Bajls sa sedam medalja iz dva prethodna olimpijska takmičenja, Lebron Džejms sa dva zlata i jednom bronzom iz Londona, Pekinga i Atine, kao i 36.600 drugih osvajača medalja na 29 prethodnih letnjih Olimpijskih igara koje sežu od 1896. godine, nikada nisu posedovali ovakvu. Pariski osvajači medalja poneće sa sobom kući bukvalno deo francuske istorije, tačnije delić Pariza.

U četvrtak, 8. februara ove godine, u sedištu Organizacionog komiteta Pariz 2024. predstavljene su medalje za predstojeće Olimpijske i Paraolimpijske igre. Svako odličje u Parizu biće ukrašeno originalnim komadom gvožđa sa Ajfelove kule, svaka će na svojoj prednjoj strani imati ugrađen šestougaoni žeton, geometrijski oblik koji simboliše Francusku, iskovan od gvozđa sa čuvene turističke atrakcije i kultnog spomenika Francuske. 

Ajfelov toranj je apsolutni simbol Pariza i Francuske. Nosi ime Gistava Ajfela čija je kompanija projektovala i izgradila toranj između 1887. i 1889. godine. Izgrađena za Svetsku izložbu 1889. kao omaž stogodišnjici francuske revolucije, toranj od svojih 330 metara i 18.038 gvozdenih delova trebalo je da stoji samo 20 godina, a sada se čini da će zauvek biti tu.

Centralni delovi zlatne, srebrne i bronzane medalje su napravljeni od delova gvozdenih nosača koji su zamenjeni tokom rekonstrukcije. Stari metal uklonjen sa tornja prilikom raznih popravki i adaptacija tokom prošlog veka godinama je čuvan na tajnoj lokaciji. Sada je očišćen, uglačan i lakiran da bi dobio novu namenu za Olimpijske igre.

Francuska firma za luksuzni nakit, Chaumet’s Paris, osmislila je dizajn medalja, a zvanična francuska kovnica novca Monnaie de Paris ih je napravila, kao što ih je pravila i pre 100 godina za Olimpijske igre u Parizu 1924. godine.

Postavljen u centar sa utisnutim amblemom igara, ovaj komad nasleđa se elegantno uklapa sa zlatom, srebrom i bronzom, dajući medaljama dvobojni efekat. Na njemu je pečat Pariz 2024, logo igara koji ima oblik plamena u formi siluete ženskog lica i pet olimpijskih prstenova. 

Kao i kod svih igara, na poleđini medalja prikazana je grčka boginja pobede Nika, koja izlazi sa stadiona Panatenaitik, na kome su 1896. godine obnovljene moderne Olimpijske igre, sa Akropoljem na jednoj strani i, za ovu priliku, Ajfelovim tornjem na drugoj, u znak ujedinjenja antičkih igara u Grčkoj i francuskog porekla učestvovanja, od prvih modernih Olimpijskih igara do njihovog vraćanja u tu zemlju. Francuska je dva puta bila domaćin letnjih i više puta zimskih Olimpijskih igara, a njeni sportisti učestvovali su na svim igrama od njihovog ponovnog uspostavljanja.

Medalje za Paraolimpijske igre imaju pogled na Ajfelov toranj odozgo, na njima je znak Pariz 2024. na Brajevom pismu, u čast Francuza Luja Braja, koji je izumeo sistem za čitanje i pisanje za ljude sa oštećenim vidom.

Olimpijske igre u Parizu trajaće od 24. jula do 11. avgusta, a Paraolimpijske igre biće održane od 28. avgusta do 8. septembra.