U situaciji kada Narodna skupština usvaja čitave nizove zakona po skraćenom postupku, bez javne rasprave, za svaku pohvalu je pokušaj Ministarstva privrede da pripremi jedan dobar nacrt zakona. Za samo tri godine, imamo situaciju da je preko 25.000 subjekata blokirano duži period, uz tendenciju daljeg rasta. Ponovno aktiviranje mogućnosti automatskog stečaja omogućilo bi uvođenje reda i „očistilo“ bi i registar privrednih društava, a i nagnalo poverioce da se aktivnije bore za svoja potraživanja
U toku novembra okončana je javna rasprava o nacrtu stečajnog zakona, gde se u predloženih 55 članova znatno unapređuju postojeća rešenja. Pre svega, radi se o poboljšanju položaja razlučnih poverilaca, ali i o čitavom nizu korisnih rešenja.
Poboljšanje statusa razlučnih poverilaca
Čitavim nizom članova predviđa se poboljšanje položaja razlučnih poverilaca, što je i predstavljalo obavezu prema memorandumu sa MMF-om.
Potpuno je opravdano da se predstavnik razlučnih poverilaca uključi u odbor poverilaca (pošto su do sada bili eksplicitno isključeni). Uvodi se mogućnost da razlučni poverilac može da utiče neposredno na čitav niz odluka organa postupka, a koji se odnose na imovinu nad kojom on ima sredstvo obezbeđenja. Oni mogu i blokirati donošenje odluke o zakupu te imovine kao i na njenu prodaju neposrednom pogodbom, ako prethodno nije oglašena prodaja javnim oglašavanjem.
Stečajni upravnik je i u obavezi da u roku od šest meseci od donošenja odluke o bankrotstvu počne prodaju založene imovine. U suprotnom, ukidaju se mere obezbeđenja i obezbeđeni poverioci mogu sami da pokrenu prodaju.
Obezbeđenim poveriocima omogućeno je i „prebijanje“ potraživanja sa obezbeđenim potraživanjem, pravo preče kupovine i davanje saglasnosti na prodaju ispod 50% procenjene vrednosti.
Popravljen položaj obezbeđenih poverilaca, ali preterano
Za razliku od čitavog niza krajnje razumnih rešenja kojima je omogućeno aktivnije učešće obezbeđenih poverilaca, predlagači su u članu 93b nacrta predvideli i mogućnost da se ukinu mere obezbeđenja nad založenom imovinom. Iako je i do sada postojala ta mogućnost, ona se nije primenjivala. U nacrtu je data mogućnost da se na zahtev obezbeđenog poverioca, ako imovina nije od značaja za poslovanje/reogranizaciju stečajnog dužnika, donese odluka o ukidanju mera obezbeđenja. Veliki nedostatak ove odredbe je pre svega u usporavanju samog stečajnog postupka (gde je potrebno sačekati ishod prodaje dela imovine) kao i mogućnosti da se proizvoljno tumači šta je imovina koja je značajna za reogranizaciju. A uvek kada je takva mogućnost ostavljena, to je prostor i za eventualnu korupciju.
Da će ta odredba izazvati određene probleme u primeni, govorio je Luka Andrić, uvodničar u javnoj raspravi, navodeći da su članovi radne grupe imali veoma podeljena mišljenja o svrsishodnosti takve odredbe. Stoga nije teško zaključiti da je ovakva odredba sugerisana od strane MMF-a.
Nastavak teksta možete pročitati u 37. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
