Kašnjenje na prijemni ispit za srednju muzičku školu i padanje na prijemnom na scenografiji prokrčili su put Kristini Pirković ka slikarstvu. Iako je prvih godinu dana studija mislila da je zalutala na fakultet, sada, nakon šest godina, crta, slika, izlaže, zarađuje od svojih dela i srećna je što je postala to što jeste.
Dvdesetpetogodišnja umetnica iz okoline Smederevske Planake, Kristina Pirković, završila je osnovne i master studije na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, odsek za primenjenu likovnu umetnost, smer zidno slikarstvo. Bavi se crtežom i štafelajnim slikarstvom. Iako je završila zidno slikarstvo, ne radi zidne slike, murale i freske. Tema kojom se bavi ima veze sa religioznim i domaćim srednjovekovnim slikarstvom.
Reč je o figuraciji, a tema njenog istraživanja je stradanje – kroz čovečanstvo, od početka civilizacije, stradanje koje je sveprisutno i konstantno.
„Smatram da je fenomen stradanja prisutan u našim životima. Taj momenat ljudskosti i života uvek me je više interesovao od nečeg drugog. Istraživala sam ga kroz mit i religiju, pa su i takvi motivi prisutni na mojim radovima. Planiram da taj momenat stradanja istražim u biljnom i životinjskom svetu“, počinje razgovor za naš list Kristina Pirković.
Ovom tematikom bavi se aktivno od 2013. godine, ali je to nešto što ju je oduvek zanimalo, u književnosti, kinematografiji i svakoj drugoj umetnosti.
Svoj talenat za crtanje otkrila je relativno kasno. Nakon srednje škole želela je da studira scenografiju, ali pošto nije položila prijemni za ovaj fakultet, otišla je na zidno slikarstvo i u prvoj godini studija mislila da je zalutala i da će naredne godine ponovo pokušati na scenografiji. Međutim danas, šest godina kasnije, u rukama ima diplomu osnovnih i master studija slikarstva i slikarski alat. Sada razmišlja i o upisu doktorskih studija.
Kristinina dela trenutno su izložena u Užicu i Lazarevcu, a u planu su i izlaganja u predstojećoj Noći muzeja. Do prostora u galerijama dolazi preko konkursa ili preporuka.
„Konkursa ima stalno. Skoro svaka galerija raspisuje ih. Ima i onih koje isključivo rade po pozivu, ali tu je obično reč o eminentnijim galerijama i do njih je teško doći na početku karijere.“
Radove je izlagala još tokom studija. Iako je tada imala svu podršku profesora, sada joj je, kaže, lakše da radi jer je slobodnija i manje opterećena kritikama. Tokom studija bila je stipendista Fonda za mlade talente Dositeja, a 2014. godine proglašena je za najboljeg studenta na smeru zidnog slikarstva.
Kada je o podršci kolega reč, Kristina je ima i kaže da je čak prisutnija podrška starijih nego mlađih kolega. Sujete, kaže, uvek ima. Od svojih dela počela je i da zarađuje.
„Mnogo mi je drago da postoje ljudi koji veruju u to što radim i samim tim što kupuju od mene, daju mi vetar u leđa i potvrđuju da to što radim nije prazna priča. Dela najčešće prodajem preko Facebook stranice, ali se dešava da prodam i na izložbama.“
Nastavak teksta možete pročitati u 40. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
