Pronađite u čemu ste najbolji

Postoji puno primera naših studenata koji su postali uspešni, koji rade ovde i koji imaju pristojne uslove u startu. Oni vrlo brzo napreduju i dođu u poziciju da mogu sasvim normalno da žive. Ima i onih kolega koje svoju karijeru vide u inostranstvu i ja mislim da je to dobro, odnosno, mlad čovek treba da iskusi i neka druga tržišta i da proširi vidike, ali svakako da generalno nije dobro što dosta ljudi odlazi

Profesorka Vesna Damnjanović u ovo vreme kad se promovišu neke druge vrednosti, ide protiv trenda – promoviše znanje, obrazovanje, takmičenje sa najboljima i pobede na svetskoj sceni. Njeni studenti godinama postižu značajne rezultate na svetskim takmičenjima u poslovnim studijama slučajeva. Kao mentor i predvodnik domaćih timova, dobitnica ovogodišnje Svetosavske nagrade za doprinos obrazovanju, uspela je da „donese svet kod nas“ pokrenuvši 2013. godine svetsko takmičenje Belgrade Business International Case Competition, koje je vrlo brzo steklo kredibilitet kako u domaćoj, tako u svetskoj javnosti i rangirano u top 12 svetskih takmičenja u toj oblasti.
„Na osnovu rezultata koje smo postigli na svetskoj sceni u rešavanju poslovnih studija slučaja, dobili smo priliku da 2013. godine organizujemo prvo svetsko takmičenje u rešavanju studija slučaja na FON-u, Belgrade Business International Case Competition (BBICC). Od tada smo održali šest takmičenja, a u aprilu spremamo i sedmo. Na taj način postavili smo Beograd i Srbiju da budu centar sveta, gde se okupljaju mladi talenti, sa prestižnih poslovnih univerziteta. Dolaskom na takmičenje ovde, oni istražuju o srpskom tržištu i daju predloge za unapređenje biznisa naših vodećih kompanija, što je nama posebno drago, jer na taj način oni predlažu kako da unapredimo poslovanje, a sa druge strane imamo mlade talente koji se umrežavaju. Našim studentima se tako pruža šansa da uče od prestižnih svetskih univerziteta, ali i da dobiju posao u tim vodećim kompanijama, čemu posebno doprinosi ovakva vrsta iskustva kroz koja uče i usavršavaju se“, kaže za „Novu ekonomiju“ profesorka Damnjanović.

Šta spremate za sedmi BBICC? Koliko su se stvari promenile u odnosu na to kada ste organizovali prvo takmičenje?

Mi smo 2013. okupili 12 univerziteta, a zbog velikog interesovanja, broj ekipa je rastao iz godine u godinu. Na takmičenje pozivamo vodeće svetke univerzitete poput University of California – Berkeley, University of Florida, Queen’s University iz Kanade, Hong Kong Science and Technology University i mnoge druge i gledamo da učesnicima pružimo jedno posebno iskustvo kako bi se povezali i učili. Oakland University je BBICC rangirao na 12. mesto na svetskoj listi i ta činjenica nam daje kredibilitet da je ono što radimo organizaciono dobro. Takmičenje će trajati sedam dana u toku kojih će biti organizovane tri studije slučaja – dve male koje se rade po pet sati i jedna velika koja se rešava 24 sata, a mi ćemo se potruditi da budemo dobri domaćini i da im na najbolji način približimo Beograd i naše kulturne običaje.

Šta vas je podstaklo da se posvetite studijama slučaja, da mentorišete mlade i predvodite ih na svetskim takmičenjima?

Nakon što mi je profesorka Vinka Filipović, koja je inače bila i moj mentor, tokom studija dala jednu studiju slučaja, veoma me je zainteresovala za tu oblast, a potom sam dobila i priliku da radim na katedri za marketing. Najveći benefit u rešavanju studija slučaja je u tome što nikad ne postoji samo jedno rešenje. Nas kroz školovanje uče da su jedan i jedan dva, ali ovde to ne važi. Svaka ideja može da bude dobra, ako imate adekvatnu analizu samih informacija, identifikaciju glavnih izazova koje kompanija želi da reši i vašu preporuku sa efektima. Na taj način može dosta da se nauči i napreduje, jer se dosta komunicira sa firmama i unapređuje praktično znanje, a ujedno to doprinosi i bržem zaposlenju.

Po kom kriterijumu formirate timove i selektujete kandidate? Na osnovu čega se prepoznaje dobar takmičar i član tima?

Proces selekcije koji radi naš Case Study Club je jako dug i počinje se od testa na engleskom jeziku, koji istražuje njihovu opštu poslovnu informisanost, njihov način logičkog razmišljanja i ono što je najvažnije – psihološki momenat. Druga faza selekcije jeste individualno testiranje, gde kandidati rade na identičnoj studiji slučaja koju kasnije prezentuju, gde mi vidimo način njihovog razmišljanja. Tako ocenjujemo njihovu analitičnost, kreativnost, znanja i veštine iz prodaje, marketinga, finansija i IT-a. Fakultet organizacionih nauka u tom smislu nudi multidisciplinarnost, a mi nastojimo da povezujemo u timove studente s različitih smerova, sa različitim znanjima i razmišljanjima.
Nastavak teksta možete pročitati u 55. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.