Pusti, pužu, antioksidanse    

„Zašto imaš puževe na faci? Gledam kako mile i već  vidim benefite tretmana. Kukuuuuuuu. Je l’ kršteno ovo?“ Kad je Ana Boljević objavila na TikToku video sa svojim ljubimcima koji joj migolje po licu i dobila puno „bljak“ komentara, shvatila je zašto u Srbiji teško mogu da prođu tretmani sa ovim mekušcima. Međutim, videla je svoju biznis budućnost. Farma za uzgajanje puževa zbog sluzi koja će se koristiti u kozmetičkim tretmanima.

„Teško je prevazići gađenje ljudi prema puževima. Žene prihvataju kremu sa puževom sluzi, ali ne prihvataju da im puž ide po licu“, kaže Ana Boljević, inače diplomirana biohemičarka i master inženjer biotehnologije, koja se prekvalifikovala za kozmetičara. Bavi se trajnom šminkom. Kako kaže, puževi se koriste od antičke Grčke, a u Japanu i većim svetskim metropolama postoje tretmani puževima, koji su dosta skupi.

Prva dva puža, vrsta – afrički džinovski puž, nabavila je pre godinu dana kao ljubimce, jer su joj se činili lakim za održavanje. Međutim, posle šest meseci izleglo se mnogo jaja, da bi danas imala više od 350 puževa. Svi puževi se zovu Gari, kao Sunđer Bobov puž koji mijauče.

Deci ne dozvoljava da mnogo petljaju oko puževa zato što mogu da prenesu bakterije. Iz istog razloga, ne možete stavljati puževe na lice, a da ih prethodno niste oprali kako treba.

„Puževi smiruju. Ja volim da se brinem o životinjama i volim egzotične životinje“, priča Ana.

Nakon pažnje koju je privukla na društvenim mrežama, shvatila je da bi mogla jednog dana da napravi farmu puževa i da proizvodi sluz, ali tako da to puževima ne škodi. Priželjkuje da otvori farmu na otvorenom, sa laboratorijom u kojoj bi radila ekstrakciju i prečišćavanje sluzi i dalju prodaju kozmetičkoj industriji. Cilj joj je proizvodnja 15.000-20.000 puževa.

Sluz se sastoji  iz hijaluronske kiseline, sadrži i antioksidanse i niz korisnih komponenti koje stimulišu proizvodnju kolagena u koži. Na taj način mogu da se tretiraju akne i ožiljci, a ima i hidrirajuće svojstvo, priča Ana dok joj je puž od 300 grama zalepljen za obraz.

U okruženju, ni u jednoj državi Balkana ne postoji farma za proizvodnju sluzi, dok ima farmi za proizvodnju puževa za jelo. Jedna farma, koja joj je uzor, nalazi se u Italiji, ali to je veliko ulaganje. Nije doduše još otkrila da li država Srbija daje subvencije i za ovo, s obzirom na to da je reč o grani stočarstva.

Kvalitet sluzi zavisi od toga koliko su puževi srećni. Nije ista sluz ako je puž ubijen, ako je bockan, ili ako mu je bilo prijatno, sa dovoljno vlage ili blagih vibracija.

Ana podvlači da afrički džinovski puževi ne smeju da se puste u prirodu, jer su invazivna vrsta. To znači da bi napravili ozbiljnu štetu, nadjačali bi domaće vrste i pojeli dosta zelenila. Imaju čak sposobnost i da jedu malter i beton, u šta se porodica Boljević lično uverila.

„Jednom nam je pobegao puž iz terarijuma sa rešetkama. Kad smo se vratili sa odmora, našli smo ga na plafonu u kojem je napravio rupu jer imaju veliku potrebu za kalcijumom“, objašnjava Ana zašto puž voli kreč.

Ljubimci vode zdrav život. Jedu uglavnom salatu, krastavce, dok nisu ljubitelji luka, paprike i citrusa. Jesu spori, ali jedu brzo. Iz njenog iskustva, jednu glavicu salate 25 puževa pojede preko noći.

Da li su ovo ljubimci za posle pet, kad završi sve tretmane trajne šminke u salonu, pitamo Anu. Priznaje da su jedan ili dva puža – lagano održavanje. Kad ih ima 350, to već traži malo više vremena, ali i novca. Mesečno samo na zeleniš i suplemente potroši do 20.000 dinara.