Skandalmajstor s voskiranim brkovima

„Svako jutro kad se probudim osećam neopisivo zadovoljstvo što sam Salvador Dali i pitam se kakve ću predivne stvari danas napraviti“, kazao je najveći ekscentrik XX veka, slikar, vajar, dizajner, genije, šarlatan, lakrdijaš, umetnik koji je od sebe napravio komercijalni brend, a od svog života performans. Stvarao je neprestano, kreirajući ne samo svoja raznovrsna umetnička dela, već i neumorno radeći na imidžu jedinstvenog skandalmajstora. „Bog i ja smo isti“, to je bio moto po kom je živeo

Salvador Domingo Felipe Hakinto Dali rođen je 11. maja 1904. godine u malom mestu Figeras u Kataloniji. Njegov je otac Salvador bio advokat i bankarski službenik, a majka Felipe Feres domaćica. Kada se dečak okušao u umetnosti i kad se pokazalo da za takav smer ima dara, majka ga je zdušno podržala.

Budući veliki slikar nadrealizma bio je treći Salvador u porodici. Pored oca koji je nosio to ime, Salvadorom su roditelji nazvali svog prvorođenog sina koji je, nažalost, poživeo nepune dve godine i preminuo devet meseci pre Dalijevog rođenja. Slikar je imao običaj da kaže kako je on začet kad je njegov brat umro, te da je njegova reinkarnacija. 

„On i ja smo isti, kao dve kapljice rose. On je bio verzija mene koja nije uspela da poživi“, govorio je najmlađi Salvador. 

Tokom detinjstva, uvek buntovni dečak družio se uglavnom sa mlađom sestrom Ana Marijom. Ona mu je bila dugo jedini ženski model. Kao šestogodišnjak, Dali je želeo da bude kuvarica i čak je insistirao na ženskom obliku imenice. Nešto kasnije, odlučio je da postane Napoleon. Ipak, kada je upoznao crtanje, kako kaže, sva se njegova megalomanija povukla i jedino što je hteo, to je da bude Salvador Dali. Opredelio se za umetnost, ali egocentrik i megaloman ostao je celog života. Darovito dete koje skreće pažnju na sebe na svaki mogući način.

Nakon škole crtanja, Dali je upisao slikarsku akademiju u Madridu. Međutim, na studijama se ne zadržava do diplomiranja. Bilo mu je dosadno da crta mrtve prirode za koje je tvrdio da ubijaju uzvišena osećanja i ekstazu potrebnu svakom umetniku dok stvara. Takođe, učestvovao je u pobunama protiv profesora za koje je govorio da znaju manje od njega. 

„Pokazao sam otpor prema tom jadnom načinu tretiranja umetnosti… i na kraju su mi zabranili da dolazim na časove“, pričao je Salvador. Godine 1926. Dali biva izbačen sa Akademije.