Skupo je danas voziti „Fiću“

Bio je prvi, nekima i jedini auto u životu. Danas je stvar luksuza,
pa i ekstravagancije – teško ga je kupiti, još teže održavati, a vozi se
samo ponekad, kad je lepo vreme

„FIĆA — Prevozno sredstvo s točkovima, velikodušnije „automobil”.
Iako predviđen za prevoz omanjih putnika na kratkim relacijama, fićom su
čitave familije (sa koferima, strinama i loncem punjenih paprika za
usput) putovale u posetu rođacima na drugi kraj zemlje. Kupovina Fiće je
šezdesetih godina bio događaj ravan rođenju ili smrtnom slučaju u
porodici. Inicijacija novog Fiće vršila se tako što bi vlasnik ukrcao
neverovatnu količinu oduševljene susedske dece i provozao ih po kraju…”.
Ovim rečima Dejan Novačić u Leksikonu YU mitologije oslikava fenomen
velike Jugoslavije – „fiću”.

Ovo je bio prvi automobil u većini jugoslovenskih porodica. I danas je
simbol svakodnevice i putovanja za mnoge bivše Jugoslovene. Muzej
Istorije Jugoslavije posvetio mu je izložbu, simbolično – na platou
ispred Muzeja 25. maj.

Trideset Fića i njihovih vlasnika šepurilo se pred posetiocima, koji su
došli na izložu ne bi li se setili srećih vremena i razmenili priče o
sopstvenim iskustvima sa ovim automobilom. I svako je imao šta da
ispriča  – i ponosni vlasnici i oni koji su nekad davno imali ovo
vozilo.

„To je nešto nežno, kao neka žena. Nežno i krhko“, opisuje svoj
automobil Beograđanin Vladimir Ristić. On kaže da je njegov stric među
prvima u Prištini kupio fiću i da se tada u njega zaljubio. Danas može
sebi da priušti i luksuzni automobil, ali fića ima posebno mesto u
garaži. Ne izvozi se svakodnevno, samo u posebnim prilikama. „Prvog Ficu
kupio sam 1970. godine i to na kredit, kada sam se zaposlio. Tada ste
to sebi mogli da priuštite, čak i od prvog posla. Tada je bilo lako i
održavati fiću, delova je bilo na svakom koraku i to prilično jeftinih.
Danas me, ipak, ovo zadovoljstvo mnogo košta. Delove je teško naći, a i
kada ih nađete, prodavci ih cene kao suvo zlato – što u neku ruku i
jesu, jer ih je malo. Skupo je danas voziti fiću“, kaže kroz smeh i
dodaje da mu nije žao para, jer ga taj automobil asocira na lepa vremena
kada su i obični ljudi mogli sebi da priušte nešto lepo.

Nastavak teksta možete pročitati u trećem broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“