Vesti iz izdanja

29.11.2020. 19:10

Autor: Nina Savčić

Slikarka senzualnih cvetova

Džordžija O'Kif, američka umetnica moderne

Za one koji su imali priliku da svoj životni put ukrste sa njenim, Džordžija O’Kif mogla je da bude doživljena kao gruba i hirovita. Ipak, njeni lirski monumentalni cvetovi ukazuju na vrlo senzualnu prirodu. Džordžija je slikarka Amerike, njenih visokih oblakodera i pejzaža Novog Meksika. Žena nesalomive energije, koja je umetnosti bila posvećena do samog kraja, o predmetu svoje najstrasnije ljubavi rekla je: „Umetnost je opaka stvar. To smo mi“. Džordžijin suprug je potvrdio da je ona je celu sebe predstavila na svojim platnima

Dordžija je rođena u Viskonsinu 1887. kao drugo od sedmoro dece i prva ćerka bračnog para O’Kif, dvoje komšija koji su odrasli zajedno. Otac Francis bio je irskog porekla, a majka Ida Toto bila je potomkinja mađarskog plemstva. Svojoj ćerki, Francis i Ida dali su ime po majčinom ocu i tako joj na izvestan način udahnuli maskulinu energiju i odlučan temperament koji će joj biti potrebni da bi se u muškom svetu izborila za poziv koji je beskompromisno želela.

Ida je svoju decu upućivala da se obrazuju, a za prvu ćerku birala je da postane lekar. Međutim, Džordžija je odmalena bila opredeljena za umetnost. Majka ju je u tim umetničkim sklonostima podržala i organizovala joj časove slikanja kod lokalnog umetnika.

Kada je završila srednju školu, Džordžija upisuje Umetnički institut Čikaga. Tu se rangira u sam vrh u svojoj klasi. Ipak, studije na godinu dana mora da prekine zbog bolesti. Kada se oporavila, ona putuje u Njujork da nastavi studije. U učionici je marljivo radila, napredovala i osvajala nagrade, ali posebnu obuku sticala je po muzejima i galerijama. Tako je posetila i veoma poznatu galeriju „291“, čiji je jedan od osnivača bio avangardni fotograf Alfred Štiglic i koja je afirmisala umetničku fotografiju i evropske i američke moderne umetnike.

Nakon godinu dana studija u Njujorku, Džordžija je morala da se vrati u Virdžiniju kod roditelja. Njen je otac bankrotirao, a majka se borila sa teškom tuberkulozom. Iako nerado, Džordžija se 1908. ponovo seli. Ovog puta u Čikago, kako bi radila kao komercijalni umetnik. Svoje umetničke studije ona nastavlja u Virdžiniji gde uči zajedno sa kolegom koji joj otkriva principe slikanja i dizajna inspirisanih japanskom umetnošću. O’Kif počinje da eksperimentiše. Raskida sa realizmom i razvija svoj apstraktni izraz.

Galerija „291“, koju je u Njujorku posećivala tragajući za novim pravcima u umetnosti, bila je za mladu Amerikanku sudbonosna. Jednom prilikom, prijateljici Aniti Policer poslala je nekoliko crteža. Prepoznavši u njima jedinstven stil, Anita je radove pokazala Štiglicu koji je u to doba bio uticajan trgovac umetninama. Svežinom crteža  Štiglic je bio oduševljen i izložio ih je u svojoj galeriji. Između dvoje umetnika snažnih karaktera počelo je dopisivanje koje nikada, sve do smrti Alfreda, preko dvadeset godina starijeg, neće prestati. Preko pisama Džordžija i Alfred veoma su se zbližili i ona se za neko vreme preselila u njegov grad. Razvili su strasnu vezu, ljubavnu i intelektualnu, koliko i poslovnu. 

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.