Četiri godine nakon donošenja programa transformacije Poreske uprave, najvažnije promene još nisu urađene. Kakav će biti efekat racionalizacije filijala tek će se videti, ali pravi posao u reformi Poreske uprave kako bi se dobila moderna i efikasna administracija tek predstoji. PU tek čeka uvođenje savremenog IT sistema. Ono na šta se knjigovođe i privrednici najviše žale, sporost u rešavanju predmeta koje traje nekad i godinama, tek dolazi na red
Od 1. jula ove godine Poreska uprava napravila je drugi korak u smanjenju broja filijala i svela se na svega 37 filijala, sa početnih 178. Ovo je jedan od najvažnijih koraka u reformi Poreske uprave koja traje od 2015. godine, kada je donet program transformacije do 2020. godine. Međutim, Akcioni plan za sprovođenje ovog programa donet je tek 2017. Godine, sa rokom važenja od 2018. do 2023. godine, što znači da se prve dve godine „reformi” radilo slabo šta, da bi rok onda bio pomeren za tri godine.
U Poreskoj upravi za Novu ekonomiju kažu da smanjenje broja filijala nije cilj sam po sebi, već je posledica značajnog jačanja elektronske komunikacije i poslovanja. To se pre svega odnosi na portal e-Porezi koji, prema njihovim rečima, faktički već predstavlja najveću filijalu uprave. Elektronska prijava poreza je smanjila potrebe fizičkog dolaska poreskih obveznika na šaltere Poreske uprave.
„Koncentracija rada i konsolidacija osnovnih funkcija imaće za efekat jačanje jednoobraznog postupanja inspekcijskih organa uprave što je godinama unazad naglašavano Poreskoj upravi kroz Belu knjigu Saveta stranih investitora, kroz primedbe članica privrednih komora i strukovnih udruženja. Dodatni efekat koji se očekuje od smanjenja broja filijala je i efikasnija naplata budžetskih prihoda, racionalizacija troškova poslovanja i efikasnija kontrola poreskih obveznika. Znači, efekat koji se očekuje je prvenstveno jednoobraznost postupanja, efikasnija naplata i kontrola poreskih obveznika”, navode u PU kao odgovor na pitanje šta će doneti smanjenje broja filijala.
Za sada je još rano oceniti kako će se na poreske obveznike odraziti smanjenje broja filijala, ali tamo gde se ljudi, posebno poljoprivrednici, još nisu privikli na elektronsku prijavu poreza i elektronsko vađenje potvrda, postoji nezadovoljstvo. Tako su u Beloj Crkvi prošle godine, kada je filijala u okviru smanjenja sa 178 na 78, prebačena u Vršac, stanovnici okačili molbu da se vrate poreznici u zgradu gde je bila kancelarija, jer je poljoprivrednicima teško i skupo da idu 40 kilometara po neki papir.
Sada nakon poslednjeg smanjenja broja filijala, na šalterima Poreske uprave u Novom Sadu tokom jula zabeležene su svakodnevne gužve, s obzirom da su u prestonicu Vojvodine premeštene filijale iz Bačkog Petrovca, Bačke Palanke, Beočina, Bača, Titela, Vrbasa, Žablja, Sremskih Karlovaca, Temerina i Srbobrana.
Širom Srbije ipak su zadržani šalteri u tzv. Sektoru za izdvojene aktivnosti, gde se može obaviti prijava na papiru i plaćanje manjih poreza, kao što su porez na prenos apsolutnih prava za automobile i nepokretnosti, porez na nasleđe i poklon, porez na držanje, nošenje i upotrebu dobara (npr. oružje).
Đerđ Pap, vlasnik knjigovodstvene agencije i potpredsednik Udruženja poreskih savetnika Srbije ističe da se za sada ne vidi neka promena za klijente iz velikih gradova gde su ostale filijale, ali ni neka posebna vajda za korisnike.
S druge strane, upućeni kažu da se zaposleni u Poreskoj upravi koji žive u mestima u kojima su ugašene filijale žale jer sada moraju da putuju po 40 kilometara na posao.
Iz zapisnika sa sastanka Sindikata Poreske uprave sa direktorkom PU Draganom Marković iz juna ove godine, vidi se da je većina predloga sindikata u vezi sa reformom ostala mrtvo slovo na papiru, kao i da se radnici tu nisu mnogo ni pitali, budući da je „veći deo reforme PU urađen na način i mimo stavova našeg sindikata, s obzirom da je pokretački, kreativni centar operacije reforme prethodno izmešten iz PU i prebačen u ministarstva finansija i državne uprave Vlade Srbije”.
S druge strane, rukovodstvo PU podseća da je racionalizacija mreže filijala sprovedena bez otpuštanja ljudi, što i ne čudi s obzirom da je od preko 10.000 zaposlenih u Poreskoj upravi pre 15 godina, danas ostalo oko 4.800, a u naredne dve godine se očekuje odlazak više od 1.000 radnika Poreske uprave u penziju.
Stručnjaci tvrde i da je od smanjenja broja filijala važnije uspostaviti funkcionalnu organizaciju rada u Poreskoj upravi. Ako sve ostane na manjem broju filijala, to bi bilo loše, jer bi jedini efekat bio teža komunikacija poreskih obveznika sa poreznicima. Poenta je da se uspostavi fukncionalna organizacija koja bi značila da je poreskom inspektoru nadređen šef kontrole koji sedi u centrali, a ne šef filijale Poreske uprave. U tom slučaju ne bi bilo bitno gde on sedi. U slučaju teritorijalne organizacije njegov šef je šef filijale, pa je to jedan od razloga što u različitim filijalama inspektori različito postupaju u sličnim predmetima. To je oduvek bila jedna od najvećih zamerki privrede.
Kakav će biti efekat racionalizacije filijala tek će se videti, ali pravi posao u reformi Poreske uprave kako bi se dobila moderna i efikasna administracija tek predstoji. PU tek čeka uvođenje savremenog IT sistema i reinženjering poslovnih procesa. Drugim rečima, ono na šta se knjigovođe i privrednici najviše žale, sporost u rešavanju predmeta koje traje nekad i godinama, tek dolazi na red. Zahtev za preknjižavanje poreza sa jednog na drugi račun, povraćaj ili otpis poreza su noćne more. A još gore iskustvo je žalba na neku odluku poreznika. To tek traje godinama, kažu knjigovođe. U najvećem broju slučajeva radi se o banalnim, jednostavnim predmetima, ali njih ima na hiljade upravo zbog lošeg sistema rada. Uz nedovoljno zaposlenih, dolazi do toga da je rešavanje nekog problema u Poreskoj upravi kao odlazak na robiju.
Takođe, zajedno sa informacionim sistemom planira se uvođenje i sistem za upravljanje evidencijama, odnosno prelazak sa papirne na elektronsku arhivu.
„Unapređenje osnovnih poslovnih funkcija je mera koja se sprovodi kontinuirano, tako da će biti aktuelna i u narednom periodu. Ova mera podrazumeva fokus na unapređenju i pojednostavljenju poslovnih procesa, zatim jačanje jedinstvenog postupanja na terenu i konstantno unapređenje usluga poreskim obveznicima”, kažu u PU.
Instaliranje novog informacionog sistema i reinženjering procesa je razlog zašto je od Svetske banke uzet kredit od 52 miliona dolara, a takođe su i konsultanti ove institucije ušli u projekat reforme poreske administracije. Kako u PU navode, projekat Svetske banke obuhvata četiri komponente.
Prva komponenta se odnosi na zakonski okvir i propise, usklađivanje poreskih zakona sa EU, što bi omogućilo kontrole zasnovane na proceni rizika.
Druga komponenta se odnosi na upravljanje rizikom, što bi trebalo poreske kontrole da učini malobrojnijim ali efikasnijim, pošto bi softver trebalo na osnovu unetih podataka da izbaci kod kojih poreskih obveznika je veći rizik od utaje poreza. To bi ujedno trebalo i urednim platišama da skine poreske inspektore s vrata. Takođe, druga komponenta projekta bi trebalo da reši problem sporog odlučivanja po žalbama u poreskom postupku kao, i da poboljša registraciju poreskih obveznika.
U okviru treće komponente biće uvođenje savremenog informacionog sistema i rešavanje značajnog broja nakupljenih papirnih dokumenata o poreskim obveznicima. Četvrta komponenta se odnosi na način upravljanja promenama kroz ispunjavanje standarda Svetske banke.
Na kraju, rezultat bi trebalo da bude „organizacija koju karakteriše elektronsko poslovanje i organ uprave okrenut potrebama poreskih obveznika koji pruža najkvalitetnije usluge i opremljen je efikasnim mehanizmima za obezbeđenje poštovanja propisa zasnovanim na proceni mogućeg rizika, uz primenu IKT rešenja kojima se omogućava da Poreska uprava svoje ograničene resurse iskoristi na delotvoran način zadi optimizacije naplate javnih prihoda u korist Republike Srbije”, navodi se u pisanom odgovoru Poreske uprave.
Ipak, uvođenje Svetske banke u reformu i kredit koji je veći od godišnjeg budžeta Poreske uprave, nije naišao na potpuno odobravanje stručne javnosti. U Mišljenju na nacrt Fiskalne strategije za 2020. godinu sa projekcijama za 2021. i 2022. Godinu, Fiskalni savet je ukazao da transformaciju Poreske uprave prate nepotrebna odlaganja, koja navode na pomisao da ne postoji baš odlučna podrška na nivou Vlade. Oni napominju da su inicijalni rokovi propisani u Strategiji 2016. godine produženi za godinu ili dve dana u Akcionom planu iz decembra 2017. godine, zato što je izostao napredak u periodu 2016-2017. godine.
„U poslednje dve godine dolazi do vidljivog napretka u pojedinim segmentima, poput smanjenja broja poreskih filijala, ali se stiče utisak da se gubi iz vida krajnji cilj – a to nije zatvaranje filijala samo po sebi, već izgradnja jakih i koordinisanih kapaciteta za poreske kontrole. U ovom segmentu je već dugo godina prepoznat izrazit manjak kvalifikovanih radnika na ključnim pozicijama u poreskoj administraciji, poput poreskih inspektora. Reakcije Vlade su po pravilu kasnile i bile nedovoljne – svojevremena dozvola Vlade da se zaposli novih 100 radnika u Poreskoj upravi je bila nedovoljna da se adekvatno pojačaju neophodni ljudski kapaciteti, dok veliki broj pravnih i administrativnih rigidnosti još uvek onemogućava Poresku upravu da svoje zaposlene isplaćuje u skladu sa ostvarenim učinkom i na konkurentan način u odnosu na privatni sektor. Takođe, iako je već duži niz godina prepoznat problem velikog broja neporeskih nadležnosti koje operativno opterećuju Poresku upravu i čije rešavanje je navedeno kao jedan od prioriteta još u Strategiji transformacije poreske uprave iz 2016. godine – napredak je do sada minimalan i razočaravajuće spor”.
Zbog toga u Fiskalnom savetu primećuju da je nije jasno ni ko će biti kriv ukoliko reforma PU bude neuspešna, a to ne bi bilo prvi put, s obzirom da je prva (neuspešna) reforma početa još 2003. godine.
„Sada se javljaju dodatni rizici u vidu rukovođenja stručnim aspektima reforme. Iako su stručnjaci MMF-a nadgledali i rukovodili sa stručne strane reformom Poreske uprave u poslednjoj deceniji, Vlada Srbije sada planira da uzme kredit od 50 miliona dolara kod Svetske banke i dovede njihove stručnjake da podržavaju transformaciju poreske administracije. Ova odluka ne samo da će urušiti hijerarhijsku strukturu odgovornosti za stručno vođenje čitavog procesa, već će i nužno doneti višemesečna odlaganja procesa transformacije. Ovako isprepletana i haotična struktura odlučivanja teško da će na efikasan i uspešan način moći da rukovodi procesom transformacije Poreske uprave”, kritičan je Fiskalni savet.
Za reformu potrebna politička podrška
–Sebastijan Sosa, šef kancelarije MMF u Srbiji
Sebastian Sosa, šef kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji podseća da je početkom 2015. godine, kada je zaključen stend-baj aranžman između Srbije i MMF-a, čiji je deo i reforma Poreske uprave, Srbija bila u lošoj ekonomskoj situaciji, sa ozbiljnom fiskalnom neravnotežom i strukturnim slabostima.
„U to vreme, MMF je procenio da je na učinak Poreske uprave negativno uticao loš menadžment i zastarele strukture i procesi. Posebne slabosti bile su održavanje registara, upravljanje rizikom, revizija i upravljanje kašnjenjima u plaćanju poreza”, kaže Sosa za Novu ekonomiju.
Cilj reformi je prema njegovim rečima bio da se napravi snažna, efikasna i moderna poreska administracija i zato je polovinom 2015. godine Vlada usvojila Program transformacije PU čiji su prioriteti bili: bolje upravljanje, pojednostavljivanje organizacije centrale PU i filijala, uvođenje modernog sistema upravljanja rizicima, modernizacija IT sistema i poslovnih procesa.
„Iako su procesi bili veoma spori u prve dve godine, ubrzani su tokom 2018. nakon što je usvojen Akcioni plan. Napredak se sada vidi u popravljanju nekih poslovnih funkcija. Uz tehničku podršku MMF-a situacija je popravljena u registru poreskih obveznika, elektronskim prijavama, analizi rizika, kvalitetnijim uslugama obveznicima i boljoj naplati poreza. U junu 2019. napravljen je važan korak – razdvojene su osnovne delatnosti (naplata najvažnijih poreza) od non-kor delatnosti, odnosno naplatu manjih poreza i osnovne delatnosti su konsolidovane u manji broj filijala.
Iako je razdvajanje osnovnih od sporednih delatnosti važno, ono označava tek početak procesa reformi. Sledeći korak je modernizacija IT i upravljanje evidencijama, kao i reinženjering poslovnih procesa. Da zaključim, dok je u poslednjih nekoliko godina napredak napravljen, reforma poreske administracije biće dug proces koji zahteva velike napore i snažnu političku podršku”, kaže Sosa.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
