U svetu četvrta, u Srbiji druga tehnološka revolucija

Dok se naveliko priča o tome kako će Srbija iskoristiti četvrtu industrijsku revoluciju da nadoknadi zaostatak za Evropom, u zemlju se privlače investitori iz tradicionalnih industrijskih grana i proizvodnjom iz prošlog veka. Tako je prošlog meseca položen kamen temeljac za, kako je najavljeno, najveću „grinfild” investiciju do sada, fabriku guma u Zrenjaninu kineske kompanije Linglong Šandong vrednu 800 miliona evra. Kineski investitor već je dobio i 97 hektara zemljišta u slobodnoj zoni u Zrenjaninu na poklon, a po svemu sudeći dobio je i novčane subvencije, samo njih sada niko ne pominje, pa ni „Nova ekonomija“ nije dobila odgovor od Ministarstva privrede koliko novca i po kom osnovu je Linglong dobio od države. 

A nema sumnje da jeste, s obzirom na to da su kada je cela priča počela, pre dve godine, u opticaju bili još i Slovačka i Češka čiji je predsednik Miloš Zeman čak i zvanično najavio dolazak Linglonga. Međutim, kako su prenele tamošnje „Hospodarske novini“ problem je nastao jer se nije moglo naći adekvatno zemljište, kao i zbog toga što Češka nije bila spremna da kineskoj firmi odobri dovoljne subvencije i druge podsticaje, jer „vlasti ne žele da podržavaju nove proizvođače guma, koji ne predstavljaju investicije višeg nivoa dodate vrednosti, ekološki su zahtevni i ne donose veći rast broja radnih mesta u vreme već niske nezaposlenosti“. Tada se i u češkim, ali i u srpskim medijima govorilo o investiciji od 400 miliona evra.

Pošto izgleda da ništa od toga u Srbiji nije problem, a i kako je predsednik izjavio prilikom potpisivanja sporazuma između kompanije Linglong Šandong i Vlade Srbije u avgustu prošle godine „da će Srbija dati značajane subvencije kineskoj kompaniji za zapošljavanje radnika u pogonu u Zrenjaninu, što će biti precizirano kada ugovor bude potpisan”, fabrika će se graditi ovde. 

I time se još jednom obistinilo ono o čemu je govorio profesor Miroljub Labus, da se priča o četvrtoj industrijskoj revoluciji dok kod nas dolaze investicije iz druge, eventualno treće industrijske revolucije. Prema njegovim rečima, strane direktne investicije u Srbiji mahom koriste tehnologiju druge revolucije. A njih privlači ono što mi na sve strane nudimo – jeftina radna snaga, još dodatno pojeftinjena državnim subvencijama. Još kad se tome dodaju niži transportni troškovi plasmana na evropsko tržište, eto proizvođača kablova, prostih auto-delova, čarapa i – guma. 

Uporedo s tim, uticaj tih stranih investicija na privredni razvoj zemlje je mali, jer idu u grane koje nemaju veliki multiplikativni efekat. Drugim rečima, ulaganje u takve grane ne povećava značajnije proizvodnju u drugim privrednim granama. 

Na ovo ukazuju i drugi ekonomisti. Milan Kovačević, konsultant za investicije koji je ranije savetovao i Trajal, ističe da će se sve sirovine za gume uvoziti, te da će dodatna vrednost ostvarena u Srbiji biti mala.

Nastavak teksta možete pročitati u 60. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.