„Zeleni“ državnik čvrste discipline

Singapur je danas četvrti najveći finansijski centar na svetu, među tri najveća prerađivača nafte i među pet najprometnijih luka na svetu

Otac Singapura, prvi premijer ove zemlje koji je na vlast došao 1959. i držao je 31 godinu, a sa svih funkcija se povukao zbog bolesti 2011. godine, čovek koji je od močvarnog ostrva površine 500 kvadratnih kilometara napravio jednu od najprosperitetnijih i najbogatijih zemalja na svetu, Li Kuan Ju (Lee Kuan Yew), umro je 23. marta u 91. godini. Ju je postao prvi singapurski premijer nakon izbora 1959. godine na kojim je njegova PAP partija osvojila ubedljivu većinu. U to vreme Singapur (Lavlji grad, na sanskritu) imao je samoupravu u okviru Ujedinjenog Kraljevstva. Na referendumu 1962. godine Singapur se odlučuje za napuštanje Komonvelta i ujedinjenje u Malezijsku federaciju. Zbog neslaganja singapurske vlade sa federalnom vladom u Kuala Lumpuru, Singapur 1965. godine proglašava nezavisnost.

Od tada kreće uspon od siromašnog ribarskog ostrva do jednog od najbogatijih gradova-država na svetu sa BDP po glavi stanovnika od oko 55.000 dolara. Ovo ekonomsko čudo ili originalni „azijski tigar“ ostvario je svoj razvoj pod upravom jednog čoveka i od BDP-a od 700.000 dolara 1960. godine došao do 297 milijardi dolara u 2013. godini. Singapur je danas četvrti najveći finansijski centar na svetu, među tri najveća prerađivača nafte i među pet najprometnijih luka na svetu.

Li, đak Kembridža, postigao je nezamislivo, postao je uzor i za tržišne demokratije Zapada uprkos svojoj autokratskoj vladavini i za autoritarne komunističke režime Azije uprkos otvorenom antikomunizmu.

Uočivši slabosti demokratije, posebno u tako heterogenom društvu sastavljenom od tri velika naroda i deset velikih religija, u zamenu za slobodu izražavanja Li je narodu dao principe dobrog upravljanja državom koje je nemilosrdno primenjivao 40 godina i koji su Singapur postavili na prvo mesti na listi Svetske banke Doing business 2014, na drugo mesto liste Svetskog ekonomskog foruma po uslovima poslovanja i na drugo mesto Heritedž indeksa ekonomskih sloboda.

Li je ostatak sveta, koji je gledao uspon Singapura, podsećao na Platonove filozofe-kraljeve koji apsolutnom vlašću čine dobro za svoj narod i državu. Njegova ideja je da dobro upravljanje državom odvaja uspešne od loših država, a ne prirodni resursi. Nema boljeg dokaza za to od Singapura.

Prvi princip dobre vladavine je princip meritokratije. Drugi princip je rasna i religijska harmonija, zbog čega Singapur ima zakon koji zabranjuje religijske napade.

Treći princip dobre vladavine je čista vlast. Ne može biti čiste vlasti i iskorenjivanja korupcije ako najviše rukovodstvo nije čisto. Posvećenost lidera borbi protiv korupcije mora biti apsolutno. Ne sme biti izuzetaka.

Četvrti princip dobrog upravljanja državom je vladavina zakona. Ovo daje običnim ljudima uverenje da ako se ikada nađu na sudu, neće biti tretirani drugačije od moćnih i bogatih.

Peti princip je uključivanje građana. Iako nikada nije pristajao da bude zemlja blagostanja, Singapur ipak brine o svojim građanima, posebno onima koji rade. Onima koji su zaposleni, ali imaju niska primanja, država dodaje na platu. Prava priroda državnog ustrojstva Singapura je kombinacija kapitalizma i socijalizma.

Nastavak teksta možete pročitati u devetnaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“