Ostvario se njen san da studira u Francuskoj. Nakon završenih studija
zaposlila se na Fakultetu gde trenutno radi u komisiji za upis novih
studenata. Govori osam jezika i planira da upiše doktorat iz oblasti
javna diplomatija
Na istom mestu gde su političke i retoričke veštine „oštrili“ vodeći
evropski političari i državnici, na francuskom Institutu političkih
nauka Sciences Po, Sanja Beronja završila je master i sad se priprema za
doktorske studije. Od zvučnih imena, prestižni fakultet završio je
današnji predsednik Francuske Fransoa Oland, bivši Žak Širak, kao i
Butros Butros Gali, nekadašnji generalni sekretar Ujedinjenih nacija.
Sanjin put u Francusku, zemlju njenih snova, predodređen je odličnim
uspehom u Filološkoj gimnaziji u kojoj je kao đak generacije dobila
stipendiju koja je pokrila sve tamošnje troškove školovanja. Danas je
dobila posao na svom fakultetu da odabira i upisuje buduće studenate.
Kad je upisivala fakultet, od 1.500 prijavljenih za prvu godinu, bila
je jedna od 35 primljenih. „Sciences.Po je sjajno je iskustvo, daje
korisne kontakte, ima mnogo više praktičnog nego teorijskog rada“,
navodi na početku razgovora glavne prednosti tog Instituta. Zanimljivo
je da joj je ekonomiju predavao Dominik Stros Kan, bivši generalni
direktor Međunarodnog monetarnog Fonda (MMF) koji se spominjao kao
mogući savetnik u Vladi Srbiji. O njemu kaže: „Cenim ga kao odličnog
profesora i stručnjaka, ali ne želim da komentarišem njegov privatni
život“.
Kakve sve mudrosti uče budući političari na Sciences Po? Neguje se,
kaže, kultura govora i pisanja. „Uvek smo pisali radove, ne da naučimo
1000 strana i onda to ispričamo, već na početku godine iz svakog
predmeta izaberemo teme koje nas interesuju i onda pripremamo ekspoze
koji traje onoliko koliko nam kažu, 10 ili 15 minuta“. Veoma je teško
uklopiti se u zadato vreme, jer umeće je baratati činjenicama i
predstaviti ih tako da je sve jasno i onome ko o tome ne zna ništa, kaže
ona. Profesori su im govorili „ako uspete da neku temu iz ekonomije
ispričate baki na pijaci, to onda znači da je ekspoze uspeo. Treba biti
što jednostavniji u izlaganju“, a takvo učenje kosi se sa rogobatnim
rečnikom pojedinih domaćih stručnjaka koji se čak trude da budu što
komplikovaniji. „Učili su nas da je jednostavnost velika harizma i da
političari, pogotovo da bi ubedili široke narodne mase, moraju da govore
jezikom koji će narod razumeti. Tačno je da takav pristup zvuči
populistički, ali bitno je izneti suštinu u što kraćem roku, jer ćemo
kao budući državnici dobiti na televiziji tri minuta da nešto kažemo“,
prenosi najvažnije lekcije.
Poliglota
Uz veliko interesovanje za lingvistiku i nesumnjivi talenat, danas može
da se pohvali da govori ukupno osam jezika. I to: francuski, engleski,
portugalski, češki, slovački, španski, grčki, uključujući i srpski.
Trenutno uči albanski, jer smatra da je korisno znati taj jezik zbog
diplomatije u Srbiji, a planira da savlada još nemački i ruski. Kaže da
je bilo lako posle francuskog naučiti ostale romanske jezike, jer ako se
zna jedan iz te grupe, nije teško naučiti ostale, dok je najteže
progovorila na grčkom i sada albanskom. Prve dve godine studija provela
je u Dižonu, gde je učila španski i češki, a nakon toga otputovala je u
Prag.
Diplomirala sa pohvalama, Cum laude i bila među 10 odsto najboljih
studenata, a pre nekih pet godina dobila je počasni pasoš Srbije koji se
dodeljuje ljudima koji zemlju promovišu na lep način.
„Nisam imala drugog izbora nego da uspem“, kaže dok priča kako je kad
je imala 14 godina živela sa mamom koja je nakon likvidacije Beobanke
ostala bez posla. Tokom letnjeg raspusta radila je u jednoj prodavnici
slatkiša, što tada nije bilo shvaćeno i čula je dosta negativnih
komentara poput „dete radi u prodavnici, to je iskorišćavanje“. Štaviše,
za nju je to bilo dragoceno iskustvo, jer je radeći shvatila koliko je
škola zapravo laka. U takvoj oskudici snašla se i zarađivala dajući
časove francuskog, engleskog i srpskog.
Danas uveliko razmišlja o doktorskim studijama koje planira da upiše u
Francuskoj iz oblasti javna diplomatija za koju se više zainteresovala
nego za tradicionalnu, kojom se bave ministarstva i država. Osim
zvanične diplomatije, vidimo da sportisti, univerziteti i kompanije
imaju diplomatsku moć. „Interesuje me kako nevladini akteri, a ne
zvanične institucije, mogu da doprinesu stvaranju slike o nekoj zemlji“,
kaže ona.
„Dark side“
Živi u Parizu, gde se nakon završenog mastera zaposlila na fakultetu,
zadužena je za selekciju kandidata prilikom upisa. Prešla je na „dark
side“, šaljivo kaže. Od fine i ljubazne koleginice, kako su njene kolege
primetile, pretvorila se u „autoritarnog vođu“ komisije koji
nemilosrdno odbacuje svaku prijavu koja iole ne odgovara kriterijumima.
Za profesore nije više „mademoiselle“ nego jednostavno „Sanja“. „U
početku mi je bilo čudno da pređem sa studentskog na mesto zaposlenog,
jer moji bivši profesori su sada moje kolege“, kaže.
Nastavak teksta možete pročitati u trećem broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
