ŽONGLIRAM DOK ČEKAM SVOJIH PET MINUTA

Dok čeka da se njen poslednji snimljeni film „Pored nas“ pojavi prvo na pulskom festivalu ovog leta, a potom i u bioskopima, mlada glumica Gorica Regodić, uz sva zakazana snimanja i predstave, uživa u svojim hobijima. Ona godinama profesionalno žonglira, ali je dosta skromna kada govori o svojim umećima.  Svira i bubnjeve, peva, piše pesme, plete i veze i verovatno zna još mnogo toga, ali mi nemamo toliko redova

U svom novoosnovanom bendu „Roditelji“ ona je frontmenka, bar za sada, dok ne ovlada novim instrumentom. Kako se prebacuje iz uloge u ulogu koju ne pišu scenaristi, već život, razgovarali smo između dva odlaska u rodni Novi Sad na igranje predstave u Srpskom narodnom pozorištu.

Fanovi ostvarenja Stevana Filipovića moraće da se strpe do jeseni kada izlazi treći deo filmova koji prati mlade ljude u školi, njihove sudbine i očekivanja od života, a Goričin lik, Isidora Šujica, postaje nastavnica u istoj školi koju je pohađala. To je jedan mali spojler koji nam Gorica otkriva na početku, mada to ne kvari priču o grupi mladih koji su sada već odrasli ljudi.

Posle pet, Gorica posvećeno priprema prvi album svog benda i, kako nam kaže, nada se da će se pesme „zavrteti“ ovog leta.

„Očekujemo da poletimo ove godine, prvi album, prvi let. Nadam se da će svi slušati ’Roditelje’ jer treba slušati roditelje. Okupili smo se da bismo kroz muziku pokazali ko smo, da radimo ono što nas zanima, potpomognuti tehnologijom koja nam je u ovom veku dostupna. Naša muzika koncentriše više žanrova – triphop, soul, džez, drama“, objašnjava Gorica Regodić.

Bend postoji već dve godine, a nastao je u trenutku kada smo svi bili zaključani. Pravi trenutak da hobi postane budući posao.

„Muzika je moja dugogodišnja preokupacija i ljubav, ali smo osnivanjem benda konkretnije počeli da se bavimo moj drug Nenad Grujić Gruja i ja u vreme pandemije. Ideja nam je bila da iskoristimo to vreme. U bendu ja pevam i pišem, a aktivno učim i da sviram bas i bubnjeve.“

Svi mi žongliramo sa obavezama svakog dana, to je veština koju moramo da razvijemo danas da bismo opstali, ali Gorica Regodić to radi ipak bolje od svih. Profesionalnije, da budemo precizni. Žongliranje nije samo njen hobi, za vreme studija je živela od toga, a danas se time samo zabavlja na pauzi snimanja, dok čeka svoju scenu.

„Prvo me je drugarica Teodora Čerevicki naučila malo da žongliram štapićima, imala sam neku osnovu kada sam, sa šesnaest godina, upoznala ispred Katoličke porte u Novom Sadu žonglersku trupu iz Barselone. Njih je iznenadilo to što nisam početnica, i kada sam završila tu svoju tačku, okupljeni ljudi su ostavljali bakšiš. To je bilo prvi put da sam zaradila od žongliranja, a ispostaviće se, kasnije, da nije i poslednji“, priseća se Gorica.

Pored glume, njenog primarnog posla, ali i žongliranja, takođe primarnog posla nekada, Gorica drži časove glume deci i trenutno priprema sa njima predstavu za takmičenje. Nas je zanimalo koliko još hobija i preokupacija ima za posle 5?

„Trudim se da odvojim vreme za sve što me zanima, najčešće u toku nedelje, da bih za vikend malo usporila i posvetila vreme prijateljima. Uvek se nađe vreme za pisanje, ali i slikanje. Takođe, vezem, pletem, volim sve što se radi rukama i zahteva fokus i kreativnost. Verujem da uvežbavanje mozga ne može dovesti do njegovog ispadanja iz kondicije“, priča nam Gorica.