POPULISTIČKA MERA ZANEMARLJIVOG EFEKTA

INFLACIJA SE NAKON SKORO GODINU I PO DANA VRATILA NA JEDNOCIFREN NIVO. DOK IZ VLADE SRBIJE TVRDE DA SU AKCIJOM „BOLJA CENA“ DOPRINELI SMANJENJU INFLACIJE, EKONOMISTI KAŽU DA SU EFEKTI TE AKCIJE NA NIVOU STATISTIČKE GREŠKE, A NJEN CILJ ISKLJUČIVO POPULIZAM

Inflacija u Srbiji se nakon skoro godinu i po dana vratila na jednocifren nivo, pa je u oktobru iznosila 8,5 odsto. Međutim, upitno je da li je i koliki uticaj na to imala akcija „Bolja cena“, koja se sprovodi od sredine septembra ove godine.

Ekonomista Goran Radosavljević navodi da su sa stanovišta ukupne količine proizvoda koji ulaze u inflaciju, proizvodi koji su deo akcije „Bolja cena“ i njihova potrošnja suštinski – „statistička greška“.

„Oni nisu mogli ni na koji način da utiču na smanjenje inflacije, to je ekonomski i matematički nemoguće“, rekao je za Novu ekonomiju Radosavljević, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), ukazujući da ovakve akcije za cilj imaju isključivo populizam.

Prema njegovim rečima, manjem rastu cene pre svega su doprinele niže cene energenata u svetu i, posledično, sve druge niže cene, i nešto malo niže cene berzanske robe, kao i restriktivne mere monetarne politike.

Cene proizvoda i usluga lične potrošnje su u oktobru 2023. godine, u odnosu na oktobar 2022. godine, povećane za 8,5 odsto (godišnja inflacija), dok su u odnosu na prethodni mesec, ove godine potrošačke cene u proseku bile više za 0,3 odsto (mesečna inflacija).

Kada se posmatra samo grupa „hrana“, ona je u oktobru u odnosu na isti mesec 2022. godine bila u proseku skuplja za 10,3 odsto, dok je u odnosu na septembar ove godine pojeftinila za 0,1 odsto, vidi se u podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Iz Republičkog zavoda za statistiku su Novoj ekonomiji odgovorili da se na mesečnom nivou prikupi oko 38.000 cena proizvoda i usluga, na osnovu kojih se obračunavaju indeksi za 660 elementarnih agregata. „Lista proizvoda i usluga se ažurira na godišnjem nivou, izbacuju se proizvodi koji se slabije kupuju, a uvode se novi, moderniji“, navodi RZS.

Kako bi pomogla građanima da što lakše prebrode globalnu krizu, Vlada Srbije je sredinom septembra sa više trgovinskih lanaca koji posluju u Srbiji dogovorila sprovođenje akcije „Bolja cena“. Konkretno, dogovoreno je da do kraja godine 36 kategorija proizvoda bude na konstantnom režimu akcije, odnosno da minimum jedan proizvod iz svake od ovih kategorija ima „Bolju cenu – cenu za narod“, stoji u objavi na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine (MUST)

Neke od kategorija proizvoda koji do 31. decembra treba da imaju „bolju cenu“ su mleko, jogurt, sir beli kriška, jabuke, krompir, testenina, pileće meso (trup), salama u omotu, hrana za bebe, šampon za bebe, kupka za bebe, dečje pelene, šampon za odrasle, kupka za odrasle, toalet papir, brašno TIP 400, suncokretovo ulje, kiselo mleko….

Nova ekonomija je pitala resorno ministarstvo da li postoji metodologija po kojoj se realizuje akcija „Bolja cena“, da li je sa trgovinskim lancima dogovoreno kolike popuste treba da stavljaju na artikle koji će biti na akciji „Bolja cena“ i da li su rađene neke analize o efektima ove akcije – ali do slanja ovog teksta u štampu nismo dobili odgovore.

Da je akcija „Bolja cena“ najviše doprinela padu inflacije u Srbiji (na 8,5 odsto), izjavio je početkom novembra ministar finansija Siniša Mali. „Vlada Srbije je doprinela smanjenju inflacije akcijom „Bolja cena“, kontrolom cena goriva – dizela i benzina, i još nekih životnih namirnica, kao što je cena hleba koja je najniža u ovom delu Evrope. Mi imamo i cenu struje i gasa među najnižima u Evropi“, rekao je Mali.

Na pitanje Nove ekonomije da li se u statistiku uračunavaju i akcijske cene robe i usluga ili samo redovne cene, te da li su prilikom izračunavanja inflacije u septembru i oktobru ove godine snimane akcijske cene u okviru akcije „Bolja cena“, RZS je naveo da se u obračunu indeksa potrošačkih cena uzimaju u obzir akcijske cene koje važe duže od 10 dana i da isto važi i za akciju „Bolja cena“.

Akcije kao što je „Bolja cena“ veoma teško mogu da utiču na usporavanje inflacije, navodi Goran Radosavljević i dodaje da takve akcije eventualno mogu da pomognu određenoj populaciji, koja potrošnju bazira samo na tim proizvodima, a to su najsiromašniji slojevi.

On je naveo da ovakve akcije imaju više psihološki, nego stvarni ekonomski efekat. „Statistički posmatrano, proizvodi koji su deo te akcije i njihova ukupna potrošnja su statistička greška sa stanovišta ukupne količine proizvoda koji ulaze u inflaciju“, rekao je Radosavljević i dodao da bi morale da se ograniče cene nekoliko hiljada proizvoda koji ulaze u korpu dobara da bi to imalo nekog efekta.

Prema njegovim rečima, te akcije imaju lep prizvuk, ali u srednjem roku ne donose nikakve efekte, a jedini pravi efekat na smanjenje cene hrane imale bi investicije u poljoprivredi, što država ne radi.

„Kada je u pitanju hrana i roba široke potrošnje, jako je teško takve akcije, kao što je ’Bolja cena’, sprovoditi sistemski, a da one imaju nekog efekta. U nedostatku drugih kratkoročnih mera, vlasti često pribegavaju takvim populističkim merama“, rekao je Radosavljević.

Na pitanje ko na kraju plaća cenu ovakvih akcija, Radosavljević navodi da na kraju dana trgovinski lanci to prebace na proizvođače, a proizvođači će naći način da to prebace na nekog drugog (na primer, ako smanji cenu parizera, on će da poveća cenu mortadele).

Odgovarajući na pitanja novinara, tokom predstavljanja izveštaja o inflaciji Narodne banke Srbije, o tome da li je i koliko „Bolja cena“ uticala na smanjenje inflacije, Milan Trajković, zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanje i statistiku, rekao je da na to „nije moguće dati do kraja precizan odgovor” jer indeks potrošačkih cena obuhvata 660 vrsta proizvoda i usluga, a u okviru svake vrste snima se nekoliko proizvođača, odnosno cene proizvoda nekoliko proizvođača – ali ne svih proizvođača.

„Ono što možemo da kažemo je da su vrste proizvoda u okviru kojih spadaju i proizvodi čija je cena ograničena akcijom ’Bolja cena’ zabeležile pad od nekoliko procenata u septembru i još nekoliko procenata u oktobru, tako da bi negde okvirno doprinos (padu inflacije) tih vrsta proizvoda mogao da bude -0,3 do -0,4. Ali opet kažem, ograđujemo se, jer se ne snimaju cene svih proizvođača. Nemate u okviru svake vrste proizvoda svakog proizvođača, a ograničeni su (akcijom ’Bolja cena’) neki specifični proizvodi za koje nismo sigurni da li ulaze ili ne ulaze u indeks potrošačkih cena“, rekao je Trajković.

Pitanja o sprovođenju akcije “Bolja cena” Nova ekonomija je uputila i pojedinim trgovinskim lancima, ali je odgovor dobila samo od kompanije Lidl koja je, između ostalog, navela da je u skladu sa promenama na tržištu, kao i uredbama Vlade Srbije koje su bile aktuelne u prethodnom periodu, napravila prilagođavanja cena određenih namirnica i artikle prema smernicama označila, kao i da poštuje i ostale segmente sprovođenja akcije.