Budućnost su kreatorske ekonomije

Kreatori i njihove kreacije ulaze u novu formu ekonomskog transfera vrednosti. Ona sada više nije u samom delu, kao nečemu autorskom, već i u načinu i sistemu razmene toga. U najavi su i nove valute, pa će svaki kreator imati svoju. I neće rasti samo vrednost njegovih dela, nego i vrednost njegove valute u odnosu na to koliki je umetnikov/kreatorov „community“ koji ga okružuje. Te zajednice će postati nosioci vrednosti kreatorskih ekonomija, rekao je za štampano izdanje Vitomir Jevremović stručnjak za NFT iz kompanije „Digital mind“. 

Krajem prošle godine, i u Srbiji je naveliko počelo da se priča o NFT-ovima odnosno, u bukvalnom prevodu, nedeljivim tokenima (Non-Fungible Tokens) iako su se oni, u nekom prvobitnom obliku, pojavili sada već davne 2014. godine.

Reč je o digitalnim potvrdama o vlasništvu, najkraće rečeno. Međutim, u ovom trenutku u toku je proces transformacije ekonomije – ovakvu po kojoj svet danas funkcioniše, u narednim decenijama verovatno će potpuno zameniti nova ekonomija. NFT-ovi i blockchain tehnologija i sve ono što oni donose, veruju stručnjaci, promeniće globalne ekonomske tokove kakve danas poznajemo.

Da se fokus ekonomije menja, kaže i naš sagovornik, Vitomir Jevremović, po vokaciji arheolog koji se godinama bavi digitalizacijom kulturnog nasleđa i stvaranjem novih percepcija umetnosti. On digitalizuje izložbe, a to je usko povezano sa blockchain tehnologijom, ali i NFT-ovima. Ima i svoj marketplace.

Prvi NFT iskovao je digitalni umetnik Kevin Mekoj, „Kvantum” na blokčejnu Namecoin. Reč je o digitalnoj slici oktagona koji menja boju i pulsira, te podseća na hobotnicu. Prodata je juna 2021. godine za neverovatnih 1,47 miliona dolara.

                                      Foto: Nova ekonomija/Paola Felix Meza

Da mintuje (kreira NFT) može svako od nas. Takođe, može vam se sve veoma isplatiti, ali postoje koraci koji se moraju pratiti. Najvažnije je kreirati sopstvenu zajednicu aktivnih pratilaca. Za razliku od onih koje imamo na Tviteru, Instagramu i drugim mrežama, aktivni pratioci nam daju neku vrstu legitimiteta, ali i kupuju od nas digitalne kreacije.

Krenimo redom. Šta je NFT?

Najbolje je reći da je NFT digitalna potvrda o vlasništvu. To je kao da ste dobili račun za određeni proizvod koji ste kupili. Razlika između prethodnih i ove nove ekonomije, bazirane na NFT-ovima, jeste u tome što tim računom možemo da trgujemo. Jer, ko ima račun, on ima i vlasništvo nad digitalnim objektom. Svaki račun ima svoj jedinstveni kôd, kao neki bar kôd. Recimo, da zamislimo da na polici u supermarketu svaki proizvod ima svoj jedinstveni bar-kôd i da taj račun koji predstavlja token, a kojim se međusobno menjamo, referencira na taj jedinstveni objekat koji ima svoj bar-kôd.

Verovatno se sada svi pitaju kako doći do NFT-a, recimo umetnik, kako da uđe u ceo taj sistem?

Kreirali ste sopstveni marketplace. Šta se u ovom trenutku tamo dešava, koliko ima korisnika?

Imamo stotine hiljada korisnika iz celog sveta i sada već imamo oko 35.000 kreatora, preko 40.000 prodatih NFT-ova. To su ti jedinstveni tokeni, a ne oni kreirani u kolekciji od po nekoliko hiljada. To je samo početak, ljudi treba da se informišu koliko to njima može da pomogne za kreiranje umetnosti, ali ne samo umetnosti. Mogu biti i ulaznice, neke privilegije koje mogu na taj način da se generišu u tu tokenizovanu formu. Na primer, možete da kreirate NFT koji će biti privilegija, kafa sa vama. Možete kreirati recimo 20 NFT-ova, neko kupi i kontaktira s vama da realizuje tu kafu. To je tek začetak kreatorskih ekonomija.

Šta su kreatorske ekonomije?

One su zasnovane na novim formama razmene digitalne vrednosti i to nas sve čeka. Reč je o novom konceptu, nismo ga mi izmislili, ali sada se svi u svetu bave tim počecima, kako će to da zaživi. Puno je eksperimenata u toku, videćemo koji će se modeli realizovati. U suštini, akcenat je na davanju „moći” ili „alata” kreatorima da mogu da prave svoju ekonomiju baziranu na njihovim radovima, da li je to umetnost ili nekakva druga forma stvaralaštva, sasvim je svejedno. Kreatori i njihove kreacije ulaze u novu formu ekonomskog transfera vrednosti. Ona sada više nije u samom delu, kao nečemu autorskom, već u načinu i sistemu razmene toga. U najavi su i nove valute, pa će svaki kreator imati svoju. I neće samo rasti vrednost njegovih dela, nego i vrednost njegove valute u odnosu na to koliki je umetnikov/kreatorov „community“ koji ga okružuje. Te zajednice će postati nosioci vrednosti kreatorskih ekonomija. 

Ako imam knjigu koju sam napisao, da li mogu da je mintujem na neki marketplace i da kreiram na primer 2.000 NFT-ova, koliko odgovara jednom tiražu?

Odgovor je da, ali ima „ali”. Tokom maja i početkom juna, izbacujemo mogućnost na solsea.io da ljudi mogu da izmintuju NFT-ove koji imaju broj komada veći od jedan. Trenutno, NFT je nedeljiv i ne može se podeliti u manje delove. Međutim, implementira se koncept da NFT ima neograničeni broj NFT-ova koji su kopije. Tako da će cela ta ekonomija bazirana na limitiranim edicijama postati moguća. Videćemo kako će ti eksperimenti da se razvijaju. Mi to ne znamo u ovom trenutku, jer su kreativne mogućnosti neograničene. Možete da napravite 2.000 kopija knjige, pa da kažete da će kafu sa vama dobiti neko ko ima deset vaših knjiga. Ili, po slučajnom uzorku, token za kafu pokloniti nekome ko je kupio knjigu. Odjednom, potražnja za tim knjigama (trebalo bi) raste. Svašta kreatori mogu da smisle šta NFT može da predstavlja: privilegija, digitalna nagrada, realna nagrada…

Kako da znamo, nekako se nameće to pitanje, da je neki digitalni proizvod koji smo kupili (i dobili za njega NFT) samo naš? Da ga kreator nije postavio na neki drugi marketplace s nekim novim NFT-om?

Tu dolazimo do tačke trenutnog razvoja NFT-a. Publika treba da zna da je na ličnoj odgovornosti koliko će duboko da istraži autora nekog NFT-a. I kupci i prodavci mogu biti na razne načine prevareni. Bitno je da se kupci sami brinu o zaštiti svojih interesa i svoje imovine. Ne treba ulaziti olako u kupovinu, već joj se treba posvetiti, ući u umetnikove profile. Videti ko je on, da li se još negde pojavljuje, da li je njegova priča konzistentna. Kupovinom NFT-a od njega, vi mu dajete poverenje. Treba biti svestan rizika i ne davati olako svoj novac, naročito ne veliki novac.

Bavite se digitalizacijom umetnosti i kulture. Poznati ste po projektu digitalizacije postavki u Muzeju Nikole Tesle, muzeju u Šapcu?

NFT je usko povezan sa digitalizacijom umetnosti, jer je digitalna reprezentacija vrednosti direktno povezana sa digitalizacijom vrednosti. A ona je jednaka digitalizaciji umetnosti i kulture. Veoma smo srećni da su NFT-ovi zaživeli u takvom obimu, jer smo još 2016. godine krenuli da se ozbiljno bavimo virtuelnom realnošću i kulturom u njoj. Napravili smo projekat koji smo nazvali „VR ALL ART” što je, u stvari, naša platforma za kreiranje virtuelnih izložbi. Korišćena je mnogo puta u Srbiji, a nedavno smo na izložbi u Dubaiju u polovini srpskog paviljona koristili platformu za VR izložbe. Ponosni smo i na projekat VR izložba Muzeja Nikole Tesle a Narodni muzej, takođe, ima svoje izložbe.

                               Foto: Nova ekonomija/Paola Felix Meza

Čini se da je povezivanje digitalne ekonomije i digitalizovane kulture i umetnosti bilo neophodno.

Naravno. Mi smo od 2017. godine krenuli da razmatramo intergraciju blockchain tehnologije i virtuelne stvarnosti. Prošle godine smo spojili te dve stvari. U međuvremenu su NFT-ovi postali simbol digitalne vrednosti jedinstvenog objekta. Oni su nastali godinu, dve pre toga. Međutim, uspeh u punom kapacitetu doživeli su tek prošle godine. U ovoj godini kreće pun zamajac, a pretpostavljam da će ljudi kreativne napore usmeriti ka NFT-ovima, blockchain tehnologijama, digitalnim valutama i celoj toj revoluciji koja nam se dešava.

Jesmo li svedoci upgrade-a čitavog čovečanstva?

To jeste upgrade, put u nešto novo. Često govorim o transferu vrednosti. Ako zamislimo prenos vrednosti kao osnovni princip ljudske civilizacije, kakva god da je ta vrednost: brašno i šećer, automobil i karta za koncert, hrana i turistička destinacija… mi stalno između sebe razmenjujemo neke vrednosti. Pričamo o materijalnim vrednostima. Međutim, sa NFT-ovima i digitalnim valutama možete da predstavite nematerijalne vrednosti i date im ekonomsku vrednost. Biće puno eksperimenata, jer, ono što smo videli jeste da nastaje ceo segment zajednica formiranih oko iste vrednosti. Mi delimo iste vrednosti koje možemo da izgovorimo rečima ili napišemo na papiru, da ih pretvorimo u nekakvu digitalnu imovinu, a onda zajedno možemo da postanemo vlasnici te digitalne vrednosti. Eto gde smo došli i koliko to sve može da promeni neke stvari na planetarnom nivou.

S obzirom na to da ste po struci arheolog, bavite se proučavanjem razvoja civilizacija, istorijom, promenama uloga država, možete li nam reći i kako se menja sama ekonomija?

U ovo kapitalističko vreme, ulogu države, iako je i dalje važna, istiskuju kompanije, brendovi, roba, iz njene dominantne uloge. To su velike sile, često veće i jače od mnogih država. Prvo je država kreirala ekonomije, zatim kompanije, a sada dolazimo do toga da kreatori kreiraju ekonomiju. Mislim da će u narednim decenijama ta transformacija biti sveprisutna i da će se moć skinuti sa korporacija i preneti na kreatore i njihove zajednice. Posmatramo, učestvujemo svi mi, ne samo kreatori tih „alata”, već i oni koji ih koriste. Videćemo gde će nas te transformacije odvesti, da li će biti pozitivne ili negativne. Naše je da moralno pristupimo tim transformacijama i da ih učinimo korisnim.

Kako ljudi koji ovo čitaju da uđu u NFT svet, šta treba da urade?

Pozvao bih ljude da probaju da mintuju, da probaju da naprave zajednice oko sebe, da probaju da prodaju. Najteže, ali najvažnije je da ljudi naprave svoju aktivnu ekipu. To se razlikuje od pratilaca na društvenim mrežama, jer su oni pasivni. Veliko je pitanje ko je pravi fan među pratiocima. A to je, zapravo, neko ko je spreman da potroši novac na vas. Napravite ekipe, mintujte, smislite, probajte, eksperimentišite, šaljite komentare, dajte ideje. One su potrebne, kako vašoj zajednici, tako i nama koji pravimo alate. Jer mi, kreatori alata, slušamo. Kad slušamo, pogađamo u metu.