Epidemija tajnih nabavki

Pixabay

Javne nabavke su obustavljene 16. marta, a kao razlog za to navodi se zaključak Vlade koji je donet dan ranije,15. marta, kada je i proglašeno vanredno stanje. Zaključak nije objavljen, pa tako su nepoznati ostali i razlozi za obustavljanje javnih nabavki. Domaći mediji su danima objavljivali ljutite ispovesti lekara iz Kruševca, Ćuprije, Smedereva i Čačka koji rade sa pacijentima koji imaju konstatovan virus korona, a nemaju dovoljno zaštitne opreme

Kada je epidemija počela Krizni štab nas je, zajedno sa vlašću, uveravao da svega imamo dovoljno i da nema mesta panici, neki će reći - možemo čak i u šoping u Italiju. U međuvremenu, pojavila su se žarišta i u zdravstvenim ustanovama, lekari su izlazili u javnost da ukažu na nedostatak maski i rukavica, veliki broj njih je zaražen, već je nekoliko i umro, a vlast uverava da su se zarazili van radnog mesta. Ipak, više od mesec dana kasnije kažu nam - opreme ipak nije bilo dovoljno, a epidemija je čini se otkrila sve rupe u snabdevanju zdravstva.

Maski „nema u prekomernoj meri“, ali ih ima dovoljno za funkcionisanje zdravstvenih radnika – tako nas je 18. marta uveravala direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić. Tri dana pre ove izjave uvedeno je vanredno stanje, a nepune dve nedelje ranije u Srbiji je zabeležen prvi pacijent zaražen virusom korona. 

Ono što dovodi u pitanje tvrdnju direktorke RFZO je to da je upravo institucija na čijem je čelu 12. i 13. marta raspisala javne nabavke za kupovinu sanitetskog i medicinskog potrošnog materijala, kao i ličnu i drugu zaštitnu opremu. 

U okviru ove dve javne nabavke trebalo je da, između ostalog, bude nabavljeno šest miliona hirurških maski, isti broj sterilnih, kao i nesterilnih jednokratnih rukavica, 132.700 maski sa filterom, 23.180 zaštitnih maski, 1.265 zaštitnih vizira, kao i zaštitni mantili, kombinezoni, sredstva za dezinfekciju i slično. Plan je bio da se oprema nabavi za sve zdravstvene ustanove u Srbiji, a kako se navodi u konkursnoj dokumentaciji, razlog za to je upravo pojava virusa korona u Srbiji, kao i to da bi „nedostatak navedenih dobara onemogućio pružanje adekvatne zdravstvene zaštite osiguranim licima i mogao ozbiljno ugroziti život i zdravlje pre svega zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i pacijenata“.

Međutim, javne nabavke su obustavljene 16. marta, a kao razlog za to navodi se zaključak Vlade koji je donet dan ranije,15. marta, kada je i proglašeno vanredno stanje. Zaključak nije objavljen, pa tako su nepoznati ostali i razlozi za obustavljanje javnih nabavki, o čemu je pisao i Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

Ovi pokušaji sprovođenja javnih nabavki su jasno pokazali da opreme nije bilo dovoljno. A osim direktorke RFZO, da „svega imamo dovoljno“ tvrdio je predsednik Vučić i to 12. marta, kada je i raspisana prva javna nabavka RFZO. I predsednica Vlade Ana Brnabić umirivala je javnost dan kasnije obraćajući se na televiziji Pink, a izjavu je prenela i Radio-televizija Vojvodine.

„Imamo dovoljno maski i proizvodnja raste. Besmisleno je da kupujete 100 ili 200 komada“, rekla je tom prilikom premijerka.

Da stvari ipak nisu baš bile tako idealne, otkrio je epidemiolog i predsedavajući Kriznog štaba Predrag Kon i to više od mesec dana kasnije, u emisiji „Ćirilica“ na televiziji Hepi. Tom prilikom on je priznao da je na početku bilo toliko testova da se testiraju samo oni sa težim oblicima bolesti, kao i da se zaštitna oprema daje samo onima koji su „direktno uključeni u to“: 

„Vi sad možete da izađete pred narod i da kukate – nemam ni testova, nemam ni zaštitne opreme. Ili ćete da izađete i da kažete: imamo dovoljno da odradimo jedan posao koji će spasiti živote. To smo mi radili. I napravili smo sistem koji je obezbeđivao u tom periodu, sve vreme na iglama čekajući i zaštitnu opremu, čekajući i testove“, rekao je Kon.

Suprotno tvrdnjama epidemiologa Kona, ministar zdravlja Zlatibor Lončar je dan kasnije i dalje tvrdio kako niko od zdravstvenih radnika nije pušten da radi bez zaštitne opreme. 

Ipak, mnogo je činjenica koje tvrde suprotno. Da zaštitne opreme nije bilo dovoljno za nesmetan i bezbedan rad, tvrdili su i sami lekari. Tekst o lekarima i medicinskim tehničarima iz Kliničkog centra Vojvodine koji rade bez zaštitne opreme i doktoru koji je obavio tri operacije sa jednom maskom bio je i povod da se novinarka portala Nova.rs uhapsi. Lekari iz ćuprijske bolnice u medijima su javno govorili o nepoštovanju procedura u ovoj ustanovi, kao i nedostatku zaštitne opreme što je i rezultiralo velikim brojem zaraženih medicinskih radnika u ovoj ustanovi, ali i smrću urologa Gorana Ivankovića.

Domaći mediji su danima objavljivali ljutite ispovesti lekara iz Kruševca, Ćuprije, Smedereva i Čačka koji rade sa pacijentima koji imaju konstatovan virus korona, a nemaju dovoljno zaštitne opreme. 

„Ako bi se obavila dobra trijaža i ako bismo samo radili sa pacijentima kod kojih ne postoje nikakve epidemiološke sumnje, ovaj stepen zaštitne opreme bi bio dovoljan. Međutim, kako vi možete da znate da li pacijent koji je doživeo šlog i koga ja pregledam, na primer, nema sina ili rođaka koji je došao iz Italije, a zbog govornog poremećaja mi ne može to reći“, objasnila je za „Danas“ neurološkinja Dragana Arsić iz Kruševca.

Kad ima maski, nosite ih

Međutim, dok maski i rukavica nije bilo dovoljno i preporuke su bile da one nisu ni potrebne.

Najpre su zvanične preporuke koje su stizale do javnosti bile da zdrave osobe ne treba da nose maske, već je to preporuka isključivo za one sa respiratornim tegobama. 

Nakon što su se maske oko 24. marta pojavile u prodaji, a stav kineskih stručnjaka koji su došli u Srbiju bio da je maske potrebno nositi, menja se i stav u Srbiji. Epidemiolog Kon je 25. marta objasnio da se stav prema tome da li maske treba ili ne treba nositi, prilagođavao tome da li ih ima ili nema. 

„Preporučivati nešto što ne može svugde da se sprovede, pogotovo u zdravstvenim ustanovama, nije mudro, čak je i bezobrazno ako se takva preporuka daje, a ne može se obezbediti. Situacija je sada drugačija i ja masku nosim od trenutka kada mi je dostupna“, rekao je tada Kon, a preneo portal Nova.rs.

Preporuke se nisu menjale samo kada je u pitanju građanstvo. Naime, na sajtu Instituta za javno zdravlje „Batut“ je 5. marta objavljeno uputstvu za zdravstvene radnike o korišćenju zaštitne opreme zbog sprečavanja infekcije virusom SARS- CoV-2.

Prema ovim uputstvima, zaštitna oprema (i to ne sva) neophodna je samo onim medicinskim radnicima koji rade direktno sa obolelima od virusa korona, onima koji imaju respiratorne tegobe ili su bili u kontaktu sa obolelima. Za lekare i tehničare koji su u direktnom kontaktu sa obolelima, obavezna je i upotreba posebnih maski, rukavica, vizira ili naočara i mantila. Međutim, ovakvo uputstvo bi značilo da nikakav vid zaštitne opreme nije potreban medicinskom i nemedicinskom osoblju koje se u okviru domova zdravlja ili bolnica nalazi na šalterima sa staklenom pregradom, u hodnicima, čekaonicama ili na odeljenjima na kojima se ne nalaze pacijenti oboleli od virusa korona, kao ni vozačima u kolima Hitne pomoći.

Tek 13. aprila „Batut“ objavljuje novo uputstvo koje potpisuje Ministarstvo zdravlja, a u kojem su pooštrene mere zaštite. Sada su hirurške maske obavezni deo zaštitne opreme svom medicinskom i nemedicinskom osoblju, osim onima koji rade u administraciji kao i pretprostoru koji kontroliše stavljanje lične zaštitne opreme, a ukoliko ne pomaže u skidanju mantila kada treba da nosi rukavice. Svi ostali treba da nose makar hiruršku masku, a u zavisnosti od toga koliko su izloženi virusu i dodatnu opremu. 

Kriju da nemaju 

Do sada je ličnu zaštitnu opremu nabavljala svaka zdravstvena ustanova za sebe, procenjujući svoje posebne potrebe. Međutim, 6. marta ove godine dopunjena je Uredba o planiranju i vrsti robe i usluga za koje se sprovode centralizovane javne nabavke i na listu dobara koji se nabavljaju centralizovano dodata je i lična i druga zaštitna oprema. 

U praksi ovo znači da Republički fond za zdravstveno osiguranje sprovodi javnu nabavku putem koje nabavlja dobra ili usluge i sklapa okvirni sporazum sa dobavljačem. Zdravstvene ustanove kasnije, na osnovu već sklopljenog okvirnog sporazuma, sklapaju pojedinačne ugovore sa dobavljačem prema svojim potrebama. Na ovaj način nabavlja se najveći broj lekova, potrošni materijal, različiti implanti i slično. Međutim, da bi se jedna ovakva nabavka sprovela neophodno je da zdravstvene ustanove RFZO-u prvobitno kažu šta im je potrebno i u kom broju. Ipak, izgleda da ni sami domovi zdravlja i bolnice nisu na pravi način iskazivali svoje potrebe za ličnom zaštitnom opremom, o čemu je govorio i epidemiolog Kon.

„Kad smo pitali sve direktore zdravstvenih ustanova, osim u jednoj iz koje je striktno odgovoreno da nema zaštitne opreme, svi su rekli da imaju. I taj odnos prema imanju ili nemanju zaštitne opreme pokazuje koliko smo mi potpuno bili nespremni u tom trenutku”, rekao je Kon na konferenciji, a preneo portal Raskrikavanje.

Sa sličnim problemom RFZO se već susreo u toku prethodne godine kada je raspisana javna nabavka reagenasa za laboratorije. Ona je obustavljena upravo jer nije postojala komunikacija između institucija i od zdravstvenih ustanova nije bilo moguće pribaviti podatke o potrebnom broju reagenasa, kao ni formirati jedinstvenu cenu, objasnila, je u intervjuu za „Novu ekonomiju“ Marina Mijatović iz udruženja Pravni skener.

Na ovaj način trebalo je da bude nabavljena i zaštitna oprema koju je planirao da kupi RFZO sredinom marta. 

Međutim, sva je prilika da se od javnih nabavki za vreme vanrednog stanja i epidemije manje ili više odustalo. Zakon o javnim nabavkama predviđa da bi se u slučaju vanredne situacije mogao koristiti pregovarački postupak bez objavljivanja poziva koji podrazumeva direktno pozivanje potencijalnih dobavljača, što značajno skraćuje rokove. Na ovaj način je Ministarstvo zdravlja sredinom marta nabavilo 15 respiratora za samo nedelju dana, ali smo i dalje sve podatke imali javno dostupne, za razliku od svih narednih nabavki u toku vanrednog stanja o kojima javnost ne zna gotovo ništa. To je loša poruka koju vlast šalje, jer je „cilj transparentnosti jačanje poverenja između vlasti i građana, što je najvažnije u doba kada od njihove saradnje zavisi uspešnost suzbijanja epidemije“, kako piše Transparentnost Srbija. 

Zakon o javnim nabavkama takođe prepoznaje i mogućnost da se bez ikakvih procedura nabavlja ono što je neophodno za obezbeđivanje osnovnih životnih uslova u slučajevima elementarnih nepogoda. Međutim, kako Transparentnost Srbija dodaje u svom tekstu, to ne oslobađa državne organe odgovornosti da poštuju načela javnih nabavki, u meri u kojoj je to moguće. Javne nabavke u ovim slučajevima ne moraju biti potpuno tajne.

Ipak, čini se da je upravo to na šta se država u ovom momentu odlučila. Izbegavanje procedura koje omogućava trenutni Zakon o javnim nabavkama predviđa i Uredba o posebnim tehničkim zahtevima, standardima i primeni medicinskih sredstava za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 koju je Vlada donela 24. marta. Ova uredba omogućava da se za vreme epidemije nabavljaju medicinska sredstva koja nisu proizvedena u skladu sa propisanim standardima, uz uslov da dostavi određenu dokumentaciju. U istoj odredbi piše da se „na postupak nabavki medicinskih sredstava i lekova u skladu sa ovom uredbom primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke za slučaj nastupanja elementarnih nepogoda, odnosno epidemije zaraze“. Elementarne nepogode su, podsećamo, jedan od uslova koji može omogućiti nepoštovanje procedura koje propisuje Zakon o javnim nabavkama.

A o procedurama ćemo govoriti tek nakon što se izborimo sa virusom i kada se, kako kaže ministar zdravlja Zlatibor Lončar, „završi proces nabavke“. Tada bi trebalo da saznamo i odgovore na pitanja koliko je respiratora i po kojim cenama nabavljeno jer, kako je Lončar objasnio, to što su ugovori potpisani i što „imamo obećanja“ ne znači da će oni biti realizovani i da će ti respiratori zaista i stići u Srbiju.

Do tada, nabavljamo, na – kako je predsednik Aleksandar Vučić rekao – „polucrno“. Marina Mijatović, ipak, podseća da tako nešto kada su u pitanju državne nabavke ne postoji.

“Polucrno ne postoji. Javna nabavka je ili u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama ili nije. Veoma je opasno da nam država šalje poruku da se naš novac, novac građana Srbije, može trošiti kroz neke sive procedure.“

Ipak, ima i onih koji još uvek nabavljaju i putem javnih nabavki. Tako je Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć Beograd 16. aprila raspisao tender za nabavku medicinskih sredstava i sanitetskog materijala u okviru koga, između ostalog, treba da kupi i blizu 180.000 rukavica, kao i 2.000 hirurških maski.

Takođe, u medijima su se pojavljivale informacije o velikoj količini zaštitne opreme koja je dobijena putem donacija ili je kupljena u inostranstvu, ali zvaničnih podataka o tome nema.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara