Mladi žele praksu i preduzetnička znanja

Mladi imaju velika očekivanja od poslovnog sektora. Važno je da im kompanije otvore svoja vrata i omoguće plaćenu praksu, mentorstvo, volontiranje

Mladi u Srbiji suočavaju se sa brojnim izazovima prilikom ulaska na tržište rada, a najveći je pronalaženje posla. Razlog je manjak radnog iskustva u odnosu na odrasle nezaposlene, a upravo to ih čini nespremnim da se suoče sa izazovima modernog tržišta rada, pokazali su, između ostalog, rezultati istraživanja koje je UNICEF predstavio na panelu „Šta mladi očekuju od biznisa“ na 29. Kopaonik biznis forumu. 

U istraživanju, u kojem je učestvovalo 1.033 mladih, uzrasta 15-25 godina (36% uzrasta 15-19 godina i 22% uzrasta 20-25 godina), istaknuto je da samo pet odsto njih smatra da preduzeća u Srbiji vode dovoljno računa o deci i mladima, a 85 odsto ima velika očekivanja od poslovnog sektora da ih podrži na njihovom budućem razvojnom putu, kroz obezbeđivanje praksi, pružanje mentorstva i mogućnosti za volontiranje, kao i drugih prilika za sticanje poslovnog iskustva. 

„Veoma je važno da se mladi ljudi sretnu sa biznis sektorom dok su još u školi, kada možemo uz neka praktična znanja da se bolje pripremimo za različite poslovne izazove“,  izjavila je na panelu Milica Otović, studentkinja prve godine Fakulteta za bezbednost u Beogradu.

Traži se radno iskustvo

Analiza tržišta rada u Srbiji pokazuje nepovoljnu situaciju za mlade ljude, pošto je stopa nezaposlenosti ovog dela stanovništva skoro dva puta veća od opšte stope nezaposlenosti. Stopa nezaposlenosti mladih od 15 do 24 godina za treći kvartal 2021. godine iznosila je 23,1 odsto. Tako se mladi u Srbiji suočavaju sa lošijim izgledima na tržištu rada od svojih vršnjaka u Evropske unije, gde je 2021. stopa nezaposlenosti mladih iznosila 16,2 odsto, sa 17,6 odsto mladih u NEET kategoriji. 

Najveći problem u vezi sa zapošljavanjem mladih predstavlja to što poslodavci zahtevaju radno iskustvo i praktične veštine. Prvo, mladi sami ne mogu da steknu radno iskustvo; drugo, obrazovanje, u celini gledano, ne predviđa praksu na radu. Sa druge strane, poslodavcima trebaju spremni i motivisani zaposleni koji se mogu brzo adaptirati na zahteve posla. Kompanije u Srbiji ukazuju na nedostatak stručne radne snage, a njihovo nezadovoljstvo uglavnom proizlazi iz nedostatka neophodnih praktičnih kompetencija svršenih srednjoškolaca. 

Prvi korak sa kojim se susreću mlade osobe je izbor budućeg karijernog puta koji nastaje uglavnom prilikom izbora fakulteta. Međutim, uzimajući u obzir da se pojedini mladi ne opredeljuju za tercijarni nivo školovanja, za njih taj korak nastaje mnogo ranije. 

Obrazovanje je previše „tradicionalno“, u stručnim školama i gimnazijama ne postoji dovoljno projektnog učenja, inovativnih kurseva, obuka, praksi i mogućnosti za volontiranje. Takvi programi u zajednicama bi omogućili mladima sticanje dodatnih veština neophodnih u njihovom procesu razvoja i tranzicije ka zapošljavanju.

„Ono što je posebno važno jeste da kompanije otvore svoja vrata mladim ljudima i omoguće plaćenu praksu, mentorstvo, volontiranje. Sigurna sam da bi to omogućilo većem broju mladih ljudi da nađu posao, a kompanijama da dobiju spremnije i produktivnije zaposlene“, izjavila je Kai Vainomaa, učenica gimnazije. 

Početnicima treba podrška

Pokretanje biznisa jedno je od rešenja ka kojima naginje određeni procenat mladih, međutim udeo onih koji zaista i pokrenu svoj biznis značajno je manji. Pored nedostatka iskustva i rizika koji je u preduzetništvu neizbežan, mlade u velikoj meri odvraća poslovno okruženje koje ne pruža nikakvu podršku (nedovoljan početni kapital i finansijska održivost biznisa, nepostojanja institucionalne zaštite, nedostatak informacija, nepostojanje adekvatnih kurseva i obuka koje prethode započinjanju biznisa, a ključne su za njegovo vođenje).

Veliki broj firmi koje osnuju mladi ljudi ugasi se već u prvoj godini, te su stoga početnicima u poslovanju, pored finansijske podrške, mnogo značajnije mentorske podrške iz ugla biznisa, obuke o finansijama, vođenju knjiga, pregovaranju, menadžerstvu i kompletno karijerno savetovanje, a koje su nedostajuće.

„Iako se u nekim školama uče predmeti koji se tiču preduzetništva, to je sve na nivou teorije. Nama bi bilo dragoceno da smo imali priliku da praktično u školi učimo te veštine tako što bismo posetili  preduzetnike, ili da nam oni govore o praktičnim stvarima koje moramo svakodnevno da rešavamo“, rekao je Nikola Samardžić, koji je sa 20 godina započeo svoj privatni biznis.

Plaćene radne prakse

U želji da podrži napore institucija u Srbiji, Unicef u Srbiji će učiniti radne prakse dostupnim. Program Unapređenje zapošljivosti mladih će poslodavcima pružiti mogućnost da se, u skladu sa svojim potrebama, angažuju i pruže šansu mladima iz posebno osetljivih kategorija. Program je počeo 1. novembra 2021. godine i trajaće do kraja 2022. godine. Plan je da se kroz obuku i plaćenu radnu praksu poveže najmanje 2.000 mladih i 500 poslodavaca. Zainteresovani mladi i poslodavci mogu da se prijave i uzmu učešće u ovom programu putem platforme za prijavu Biram uspeh – program unapređenja zapošljivosti mladih www.biramuspeh.com

Ulaganje u budućnost

Dragan Filipović, predsednik Izvršnog odbora Generali osiguranja Srbija, istakao je da je fakultetsko znanje važno, i da je znanje najjače oružje koje imamo. Generali, kako je rekao, ulaže u obuku novozaposlenih, nudi i radne prakse za mlade ljude koji su na početku karijere. „Danas mladi imaju priliku da putem programa praksi u raznim kompanijama mogu da vide i osete kako ono što uče izgleda u praksi. Prosečna starost zaposlenih u Generaliju je 42 godine, a od 1.700 zaposlenih 24 odsto čine ljudi starosti do 35 godina i više od 50 odsto milenijalci. Iako generacijska pripadnost ne bi trebalo da ima veliki značaj u tome kako se osećamo i identifikujemo, ne možemo odbaciti činjenicu da svetski događaji, tehnološki napredak i društveni razvoj utiču na naša lična iskustva i oblikuju stavove koje ćemo imati kao odrasli. Razumevanje ovih nijansi pomaže nam da komuniciramo i da se povežemo sa ljudima iz različitih generacija“, izjavio je Filipović dodajući da bez učešća mladih u poslu nema budućnosti.

Miloš Đuričanin, direktor strategije Nordeus fondacije, istakao je da  obrazovanje i budućnost dece u Srbiji nisu samo odgovornost škole, već svih nas koji činimo ovo društvo: 

„Na Forumu smo osetili veliku iskrenu podršku ljudi koji rade u našim kompanijama da postanemo partner obrazovanju i pomognemo da mladi budu spremniji za život i posao već po izlasku iz škole. Udružili smo se sa organizacijama koje već rade na podršci mladima i obrazovanju. Pored Unicefa, tu su i Inicijativa Digitalna Srbija, Centar za promociju nauke, Junior Achievement, i druge organizacije što nam u startu omogućava kontakt sa više od 2/3 srednjih škola u Srbiji“,  rekao je Miloš Đuričanin.

Nordeus fondacija uveliko podržava razvoj kreativnosti i inovacija u školama, fokusirajući se na kvalitet učenja i upotrebu digitalnih tehnologija, podršku u interdisciplinarnom pristupu obrazovanju koji decu stavlja u središte obrazovnog procesa. Branko Milutinović CEO Nordeusa kaže da je priča Nordeusa i Nordeus fondacije tek počela: „Pred nama je šansa da iskoristimo ovaj trenutak u kome znanje menja svet. Živimo u vremenu u kome nikad veći uticaj na ekonomski prosperitet nije imalo znanje i sposobnost populacije da znanjem stvara vrednost. Istorijski gledano, zemlje koje su najviše ulagale u znanje i inovacije drastično su menjale svoju poziciju u svetu, i kvalitet života i prilika koje pružaju svojim građanima. Danas je jedino važno  šta znaš i kakvu vrednost možeš da napraviš i to će biti  još surovije, ili još veća prilika u decenijama koje dolaze. Sreća da je Srbija u poziciji da mi to možemo da konvertujemo dosta uspešno ako budemo pametni“, ocenio je Milutinović.