MMF: Slaba konkurencija i infrastruktura koče Srbiju

Slaba konkurencija zbog dominantnih državnih preduzeća, kao i slabosti u energetskoj i saobraćajnoj infrastrukturi koje povećavaju troškove poslovanja firmama, samo su neki su od problema u Srbiji na putu ka EU, navodi Međunarodni monetarni fond (MMF) u novom izveštaju o ekonomskim efektima pristupanja Evropskoj uniji.

U izveštaju “Premošćavanje granica: Kako najbolje iskoristiti pristupanje EU”, koji se odnosi na Zapadni Balkan i Moldaviju, MMF Srbiju izdvaja po razvijenijem startap ekosistemu, ali upozorava da slaba povezanost firmi i istraživačkih institucija ograničavaju prenošenje znanja i tehnologija. Kako ocenjuje MMF, unapređenje sistema podrške inovacijama, lakši pristup finansiranju za startape i razvoj potrebnih veština pomogli bi da ulaganja u inovacije dovedu do dugoročnog rasta ukupne faktorske produktivnosti.

S druge strane, jedan od problema u Srbiji na koji ukazuje MMF jeste neefikasnost stečajnih postupaka. Naime, MMF navodi da je važno unaprediti stečajne postupke, kako bi neodrživa preduzeća mogla efikasno da izađu sa tržišta, a poverioci lakše naplatili svoja potraživanja. U Srbiji u ovoj oblasti, ističe MMF, postoji problem stručnosti, zbog čega je naplata potraživanja niska.

Državna preduzeća ograničavaju konkurenciju

MMF navodi da restriktivna pravila na tržištu proizvoda, slaba konkurencija i i dalje velika uloga državnih preduzeća usporavaju razvoj firmi i otežavaju usmeravanje resursa ka najproduktivnijim delatnostima. Drugim rečima, dominantna uloga državnih preduzeća u mrežnim delatnostima u Srbiji ograničava konkurenciju.

Dublja integracija u jedinstveno tržište EU može da podstakne konkurenciju i ubrza preusmeravanje resursa tako što bi firmama omogućila pristup većem tržištu i smanjila prepreke za ulazak novih firmi. Međutim, da bi se ostvarile te koristi, potrebne su i domaće reforme, uključujući jačanje politike zaštite konkurencije i bolje upravljanje državnim preduzećima, navidi se u izveštaju MMF.

Slaba infrastruktura povećava troškove firmama

Slabosti u energetskim i transportnim mrežama u Srbiji povećavaju troškove poslovanja i ograničavaju mogućnost firmi da povećaju obim poslovanja, navodi se u izveštaju MMF-a.

MMF zapravo navodi da je dobro funkcionisanje mrežne infrastrukture, uključujući energetsku, saobraćajnu i digitalnu infrastrukturu, važno za produktivnost firmi i privatne investicije.

Ipak, najveći efekti ulaganja u infrastrukturu verovatno će se ostvariti zajedno sa dubljom integracijom u jedinstveno tržište EU. Veći pristup regionalnim i evropskim tržištima povećava isplativost ulaganja u povezivanje, logistiku i mrežne delatnosti, jer firmama omogućava da dosegnu veća tržišta, uključe se u evropske lance vrednosti i suoče se sa većom konkurencijom, navodi se u izveštaju.

Problem odlaska stanovništva

Odliv mozgova još jedan je problem Srbije.

Evropsko istraživanje OeNB Euro Survey pokazalo je da je oko petina ispitanika u 2024. godini navela da namerava da migrira, mada su razlike među zemljama velike – od manje od 10 odsto u Mađarskoj do više od 30 odsto u Albaniji. Što se tiče Srbije, oko 15 odsto ispitanika spremno je da trajno ode iz zemlje.

Istovremeno, kratkoročne namere za migraciju, odnosno odlazak u narednih 12 meseci, smanjene su na Zapadnom Balkanu sa oko 15 odsto u 2018. na sedam odsto u 2024. godini.

Nameru da se presele najviše imaju mlađe osobe i oni koji imaju decu. Veći prihodi smanjuju želju za odlaskom, dok nezaposlenost i značajan pad prihoda domaćinstva povećavaju verovatnoću migracije. Na odluku značajno utiču i porodične veze u inostranstvu, koje mogu da olakšaju odlazak. Očekivano, poverenje u domaće institucije smanjuje namere za migraciju.

Sam MMF procenjuje da oko četvrtina stanovništva Zapadnog Balkana i Moldavije živi u inostranstvu. A iako bi rast produktivnosti povezan sa pristupanjem EU mogao da poboljša tržište rada, lakše kretanje radne snage moglo bi istovremeno da ubrza emigraciju.

Ključni nalaz MMF-a je da bi rast produktivnosti mogao da nadoknadi negativne posledice lakšeg odlaska radnika u inostranstvo. Bez rasta produktivnosti, smanjenje troškova migracije dovelo bi do njenog naglog povećanja. Zbog manjka radne snage, domaće firme bi u početku povećavale plate kako bi zadržale radnike, ali bi istovremeno imale manje prostora za ulaganja i zapošljavanje, što bi na kraju negativno uticalo na zaposlenost i proizvodnju. Nasuprot tome, veća produktivnost dovela bi do većeg rasta plata i profitabilnosti firmi. MMF procenjuje da bi ti dobici mogli da dostignu oko 30 odsto nakon deset godina, uz veću zaposlenost i proizvodnju.

Istovremeno, bolje ekonomske prilike u zemljama Zapadnog Balkana učinile bi ih privlačnijim za život i rad, što bi moglo da smanji emigraciju i poveća doseljavanje.

Srbija pet godina nije otvorila novo poglavlje

Hrvatska je poslednja zemlja koja je pristupila EU, 2013. godine, što predstavlja najdužu pauzu u procesu proširenja od 1973. Ipak, očekuje se da bi ta pauza uskoro mogla da bude završena, a MMF navodi da zemlje Zapadnog Balkana napreduju ka članstvu, ali različitim tempom.

Srbija je otvorila 22 poglavlja, od kojih je dva privremeno zatvorila, ali od 2021. godine nije otvorila nijedno novo.

Crna Gora je trenutno u pregovorima odmakla najdalje – otvorila je svih 33 poglavlja, od kojih je 16 privremeno zatvorila, a vlasti očekuju da će pregovore završiti do kraja 2026. godine. Albanija je takođe otvorila 33 poglavlja i planira da pregovore završi do kraja 2027.

Severna Makedonija je završila skrining, ali još nije formalno otvorila pregovore, dok Bosna i Hercegovina tek treba da ih otvori.

Šta bi Srbiji donelo pristupanje EU

Zemlje Zapadnog Balkana, među kojima je i Srbija, mogle bi, uz sprovođenje odgovarajućih reformi, da povećaju prihode za oko 30 do 35 odsto tokom deset godina nakon pristupanja Evropskoj uniji, procenjuje MMF.

U osnovi očekivanog rasta prihoda nalazi se veća produktivnost. Pristupanje jedinstvenom tržištu i sprovođenje reformi trebalo bi da povećaju produktivnost i podstaknu privatne investicije, dok bi sredstva EU dodatno podržala ulaganja u infrastrukturu. Veća produktivnost i ulaganja zatim bi trebalo da se odraze na veće zarade, zaposlenost i prihode.

Ipak, da bi u potpunosti iskoristile prednosti jedinstvenog tržišta EU, zemlje kandidati moraju na vreme da sprovedu potrebne reforme i usklade svoje propise sa pravilima EU.

Važno je i da uklone domaće prepreke koje bi mogle da ograniče koristi od integracije. MMF posebno upozorava na „gold plating“, odnosno uvođenje dodatnih domaćih propisa koji nisu zahtevani, kako bi se sprečila fragmentacija tržišta, slabljenje konkurencije i usporavanje rasta produktivnosti.

Za održavanje rasta produktivnosti ključno je i kvalitetno upravljanje. Pristup jedinstvenom tržištu može da proširi tržište, poboljša uslove finansiranja i olakša prenos tehnologije, ali trajni efekti zavise od sprovođenja reformi.

Jačanje vladavine prava, kvaliteta propisa i kontrole korupcije smanjuje neizvesnost, podstiče konkurenciju i omogućava efikasnije korišćenje resursa, navodi se u izveštaju. Dodaje se da ostvarivanje punih koristi od pristupanja zahteva kontinuirano sprovođenje reformi.

“Na pristupanje EU treba gledati manje kao na jednokratan događaj, a više kao na reformski oslonac koji može pomoći u održavanju domaćih napora u sprovođenju politika i pojačati njihov uticaj”, zaključuje se u izveštaju.

Srbija, zemlja čudesnog duga: Da li nas posle izbora čeka ekonomska implozija