Korupcija, nepoštovanje vladavine prava, nedovoljna privatna i javna ulaganja, kao i loš obrazovni sistem su razlozi niskog privrednog rasta Srbije, ocenjuje se u analizi Fiskalnog saveta „Zašto privredni rast Srbije zaostaje”.
Autori istraživanja navode da je po ekonomskom razvoju i životnom standardu stanovnika Srbija pri samom dnu među evropskim zemljama. BDP po stanovniku Srbije upola je manji od zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE) i tek je na trećini nivoa razvijenih zemalja Zapadne Evrope.
Iako bi trebalo da Srbija ove zaostatke postepeno nadoknađuje bržim privrednim rastom – to se ne dešava. Naprotiv, zemlje CIE su u prethodnoj deceniji imale osetno brži privredni rast u odnosu na Srbiju, pa su joj u ekonomskom razvoju dodatno odmakle.
BDP po stanovniku u Srbiji bio je na početku decenije na nivou od oko 62% proseka zemalja CIE, a u 2017. pao je na ispod 55%.
Srbija bi trebalo da ima osetno veće stope privrednog rasta ne samo od razvijenih zapadnoevropskih zemalja, već i od zemalja CIE, budući da u ekonomskom razvoju znatno zaostaje za njima, smatraju u Fisklanom savetu.
Pošto je srednjoročni rast zemalja CIE trenutno oko 4%, iz toga sledi da bi trend privrednog rasta Srbije trebalo da iznosi oko 5%, umesto sadašnjih 3-3,5%, navodi se u analizi.
Javne investicije u Srbiji su u 2018. iznosile oko 3,8% BDP-a što nije dovoljno, jer je to znatno niže od uobičajenog nivoa javnih investicija drugih zemalja CIE (koje iznosi oko 4,5% BDP- a). Što je još gore, ni trenutna struktura javnih investicija u Srbiji nije zadovoljavajuća budući da se neuobičajeno veliki deo javnih ulaganja odnosi na kupovinu opreme za vojsku i policiju, koje nemaju znatan pozitivan uticaj na privredni rast, a premalo na ulaganja u infrastrukturu – naročito u zaštitu životne sredine, prosvetu i zdravstvo.
Autori podvlače da privredni rast Srbije nije adekvatno porediti sa ekonomski razvijenim evropskim zemljama poput Nemačke ili Holandije, jer evropske zemlje na nižem nivou razvoja moraju da imaju znatno veće stope rasta.