Rano otkrivanje bolesti najvažnije

SVAKO TREĆE DETE KOME SE U SRBIJI DIJAGNOSTIKUJE DIJABETES VEĆ IMA IZRAŽENE KOMPLIKACIJE. SVE ČEŠĆE DECA OBOLEVAJU I OD DIJABETESA 2, ZA KOJI SU GLAVNI RIZIK GOJAZNOST I MANJAK FIZIČKE AKTIVNOSTI

Više od 1,2 miliona dece i adolescenata u svetu živi sa dijabetesom, a broj dece koja imaju ovu bolest sve je veći i u Srbiji. Bojana Marković iz Udruženja „Plavi krug” kaže da se već duži period govori da u Srbiji postoji oko 1.800 dece koja imaju dijabetes, ali da je vrlo moguće da je broj još i veći. „To je zvanični podatak, ali ja sam sigurna da imamo preko 4.000 dece“, kaže ona.

Takođe, kada se govori o broju dece obolele od dijabetesa, uglavnom su u pitanju deca koja imaju dijabetes tipa 1, dok je tip 2 ranije gotovo isključivo bio rezervisan za starije ljudi.

Međutim, kao što objašnjava Marković, tip 2 je bolest 21. veka, za koju su zaslužni stres, nezdrava ishrana i manjak fizičke aktivnosti, pa tako više ne zaobilazi ni decu. Za razliku od tipa 1, čiji se simptomi relativno lako prepoznaju kod dece, tip 2 je mnogo teže prepoznati i često je jedini način za njegovo dijagnostikovanje redovno vađenje krvi i kontrole kod lekara, objašnjava Marković.

„Mi smo uspeli preko fonda da izdejstvujemo da deca i sa tipom 2 i tipom MODY imaju pravo na trakice (za merenje šećera, prim. nov), ali mi i dalje ne znamo koliko ima dece sa tipom 2. Gojazna deca imaju veliki faktor rizika da uđu u dijabetes tip 2. To je problem i zato se stalno priča koliko je važno da pazimo šta jedemo, kad jedemo i gde jedemo i da budemo fizički aktivni“, navodi Marković.

Ona objašnjava da postoji upitnik koji služi za prepoznavanje faktora rizika za dijabetes tipa 2. U tom upitniku neke od glavnih stvari koje se uzimaju u obzir su koliko ispitanik ima godina, koliki mu je obim struka, da li svaki dan ima fizičke aktivnost najmanje 30 minuta (gde nije uključena lagana šetnja), da li svaki dan jede povrće i voće, da li pije lekove za povišeni krvni pritisak i da li u porodici ima nekoga ko ima dijabetes ili mu je nekada zabeležena povišena glikemija na analizama krvi.

Marković podseća da fizička aktivnost i pravilna ishrana, na koju se skreće pažnja u upitniku, utiču i na preveniranje drugih hroničnih bolesti, kao što su kardiovaskularni problemi, koji kasnije takođe mogu da dovedu do dijabetesa. „Od deset ljudi sa dijagnostikovanim visokim pritiskom, u narednih deset godina sedmoro dobija dijabetes“, ističe ona.

ŠTA NAM KAŽU PODACI?

Ukoliko posmatramo faktore rizika koji se nalaze u upitniku, jasno je da situacija nije dobra. Istraživanje o zdravlju stanovništva, koje je poslednji put sprovedeno 2019. godine, pokazalo je da je smanjen broj dece koja se bave sportom i rekreativnim aktivnostima van škole, kao i da je dupliran broj gojazne dece između sedam i 14 godina.

Istraživanje iz 2019. godine registrovalo je 10,5 odsto gojazne dece uzrasta od sedam do 14 godina, u poređenju sa 2013. i 2006. godinom, kada je taj procenat bio 4,9 odsto, odnosno 2,6 odsto. Gojazne dece između pet i 14 godina bilo je 12,9 odsto, a umereno gojazne dece 16,6 odsto. Značajno veći procenat gojazne dece (21,1 odsto) zabeležen je među decom uzrasta od pet do šest godina.

Najviše gojazne dece bilo je u Južnoj i Istočnoj Srbiji (20,5 odsto) i Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (12,9 odsto). Manje gojazne dece bilo je u Vojvodini (9,8 odsto) i Beogradskom regionu (8,6 odsto).

Dečija gojaznost povećava rizik od prevremene smrti i invaliditeta u odrasloj dobi, ističe se u istraživanju Batuta. Takođe, gojazna deca često ostaju gojazna i kada odrastu, a ranije obolevaju i od hroničnih bolesti, kao što su dijabetes i kardiovaskularne bolesti.

EPIDEMIJA DIJABETESA

Sve češće se u međunarodnim i domaćim naučnim krugovima govori o epidemiji dijabetesa, a ono što naročito zabrinjava je što raste broj dece koja obolevaju od dijabetesa.

Prema poslednjim Batutovim podacima, broj dece mlađe od 14 godina koja su u toku 2021. godine dobila dijagnozu dijabetesa tipa 1 bio je 180. Prethodne, 2020. godine on je iznosio 171, a 2019. godine 163.

Procentualno još veći rast je kod dece sa dijagnozom dijabetesa tipa 2, kojih ranije gotovo da nije ni bilo. Taj tip dijabetesa dijagnostikovan je 2021. godine kod šestoro dece mlađe od 14 godina (četiri dečaka i dve devojčice), a kod ukupno 25 dece mlađe od 19 godina. Najviše je bilo devojčica između 15 i 19 godina, njih 12.

Godinu ranije, 2020, tip 2 je utvrđen kod ukupno 14 dece mlađe od 19 godina. U pitanju je bilo petoro dece mlađe od 14 godina i devetoro dece između 15 i 19 godina. Godinu pre pandemije, 2019, nijedno dete mlađe od 14 godina nije imalo dijagnostikovan dijabetes tipa 2 i 13 dece od 15 do 19 godina.

Slučajevi dijabetesa kod dece porasli su i globalno, za čak 39,4 odsto od 1990. do 2019. godine, pokazala je studija sprovedena u 204 države i regiona i objavljena na portalu Američke nacionalne medicinske biblioteke. Istraživanjem su bila obuhvaćena deca mlađa od 14 godina.

Najveći porast broja slučajeva zabeležen je u Severnoj Africi i na Srednjem istoku. Od zemalja, Finska je imala najveći broj slučajeva na 100.000 stanovnika (31,6), dok je Bangladeš imao najveći stopu smrtnosti.

U toj globalnoj studiji, kao najveći rizici od smrtnosti kod dece usled dijabetesa pokazali su se rizici povezani sa životnom sredinom, kao „neoptimalne“, odnosno suviše visoke ili niske temperature.

KOD LEKARA VEĆ SA KOMPLIKACIJAMA

Pandemija COVID-19 dodatno je loše uticala na učestalost dijabetesa kod dece. Studije koje su sprovođene u inostranstvu pokazuju da je za vreme pandemije došlo do porasta broja dece kojoj je dijagnostikovan dijabetes tipa 1, a slične rezultate pokazuju i domaća istraživanja.

Studija koja je rađena u Univerzitetskom kliničkom centru Niš pokazuje da je od 2015. godine do 2020. godine došlo do statistički značajnijeg povećanja broja dece sa dijabetesom, dok je u prvoj godini pandemije bilo više dijagnostikovane dece sa utvrđenim dijabetesom, ali da rast nije statistički značajan.

Međutim, ono što posebno zabrinjava je što je veoma porastao broj dece koja su u trenutku dijagnostikovanja dijabetesa tip 1 već imala i komplikacije, odnosno ketoacidozu. Ketoacidoza je komplikacija dijabetesa koja je ujedno jedan od vodećih uzroka smrti kod dece. Simptomi ketoacidoze su ubrzano disanje, bolovi u stomaku, mučnina, povraćanje, izmenjeno stanje svesti, a rano prepoznavanje simptoma sprečava mogućnost ozbiljnih komplikacija.

I ranija istraživanja su pokazala da je u Srbiji duže prisutan problem kasnog dijagnostikovanja dijabetesa kod dece, odnosno postavljanje dijagnoze kod dece kada već dođe do ove komplikacije.

Svako treće dete kome je u periodu do deset godina (2007-2017. godina) dijagnostikovan dijabetes tip 1, već je imalo dijabetesnu ketoacidozu, pokazalo je istraživanje objavljeno 2019. Godine, koje se bavilo dijagnozama kod dece u Beogradu, u tercijarnim centrima.

NOVE TEHNOLOGIJE U DIJAGNOSTICI

Upravo situacija u kojoj deca kod lekara dolaze sa već izraženim komplikacijama govori o tome da je rano otkrivanje dijabetesa kod dece veoma važno.

U tom smislu je i razvoj nove tehnologije u medicini stavio akcenat na metode rane dijagnostike.

Osim konvencionalnih, do sada dostupnih, jedan od najsavremenijih pristupa je detekcija antitela vezano za razvitak dijabetesa metodom imunohemije, ali na platformi nanotehnologije. Ta metoda se odskoro primenjuje i u državnom zdravstvu u Srbiji.

Nanotehnologija ima značajan potencijal za poboljšanje nege pacijenata sa dijabetesom, pisao je časopis Nature još 2014. godine.

Analiza nanočestica pomaže prilikom rane dijagnostike dijatebesa tipa 1. Nanotehnologija istovremeno pomaže i prilikom preciznije i pouzdanije dijagnostike dijabetesa, ali i praćenja bolesti, a samim tim i njenog tretmana.

Ova tehnologija je deo imunohemije, koja služi za praćenje „odgovora tela“ na neku bolest, odnosno analiziranje antitela.

Ono što prethodi nanotehnologiji je mikrotehnologija, odnosno hvatanje „krupnijih“ čestica.

Unapređena verzija, odnosno prelazak na „nano”, trebalo bi da omogući da se preciznije i sa većom sigurnošću testiraju svi „delovi” seruma (krvi) i da se utvrdi eventualno postojanje antitela koja bi mogla da ukažu da telo reaguje na neki problem koji u njemu nastaje.

„U nanotehnologiji, preko nanočestica, imate mogućnost da pokupite sve molekule iz jedne koncentracije iz ljudskog seruma i da na kraju imate sve što je prisutno od tog kompleksa i da ih izmerite. Imate mogućnost da izmerite punu koncentraciju i zato je ta senzitivnost skoro sto posto“, objašnjava za Novu ekonomiju Gordana Juran Zdravković iz kompanije Biotec, koja je distributer opreme za laboratorijske analize uz pomoć nanotehnologije.

Juran Zdravković pojašnjava da, kada je reč o dijagnostikovanju dijabetesa, postoji nekoliko potpuno novih parametara koji se posmatraju, ali da ima i onih koji su i ranije otkriveni kao veoma bitni za detekciju ranog dijabetesa, ali su se radili drugačijim, „nesavršenijim“ tehnikama.

„Nanotehnologija omogućava da ta senzitivnost, odnosno oslanjanje na taj rezultat, bude maltene apsolutna. Tako da se u tom domenu gliko-metabolizma pojavljuju ova antitela koja su jako bitna za rano otkrivanje dijabetesa i to čak u četvrtom mesecu života bebe. To je veoma važno, jer to dete, koje ima takvu vrstu predispozicije može da bude tretirano u ispravnom medicinskom dijetetskom režimu“, navodi ona.

Dakle, uz pomoć ovih analiza, moguće je otkriti decu kod kojih se još uvek nije ni ispoljio niti razvio dijabetes, ali kod kojih postoji predispozicija za tako nešto.

„Ukoliko se dovoljno na vreme utvrde svi parametri, onda to dete uz podršku roditelja može da razvije jedan životni stil koji može da dovede do toga da on nikada i ne dobije dijabetes“, ističe Juran Zdravković.

Kada je u pitanju uticaj koji je pandemija imala na utvrđivanje dijabetesa, Juran Zdravković kaže da su pandemija i postkovid period svakako loše uticali na opšte zdravlje.

„Taj napad COVID-19 je možda nekada izgledao bezazleno u spoljnim simptomima, ali je mogao da prouzrokuje popriličan darmar u organizmu, da utiče na krvne sudove, jetrene krvne sudove, pa i pankreas i lučenje insulina. Onda su se neminovno pojavili i ti dijabetni problemi“, kaže ona.