Svi smo mi Stiv Džobs ili nastojimo biti

 Bananica i Smoki su dva najbrže rastuća brenda u celoj Atlantic Grupi

MARKO NJAVRO, generalni direktor SPP Slatko i slano u Atlantic Grupi (Atlantic Štark)

„Štark do 2025. vidim u top tri konditora u Adrija regionu. Cilj nam je da budemo kompanija koja izvozi van Srbije jed – nako koliko i prodaje u Srbiji, da imamo vrhunsku tehnologiju i da konstantno inoviramo, te da imamo kompaniju koju vodi tim visoko angažovanih ljudi“, kaže Marko Njavro, generalni direktor SPP Slatko i slano u Atlantic Grupi (Atlantic Štark) povodom 100 godina proizvodnje čokolade, koja se danas proizvodi pod brendom Najlepše želje i 50. rođendana Smokija. Štark je u godinu jubileja ušao sa dobrim finansijskim rezultatima i sa značajnim ulaganjima u pogone Štarka. „Sad smo u sredini prilično velikog investicionog ciklusa. U 2020. instalirali smo novu liniju za čokoladu od devet miliona evra. Ove godine započinjemo rekonstrukciju linije za vafle, instaliraćemo novu liniju za keks u Ljuboviji – to je još devet miliona evra. Ako bude sve u redu, mi ćemo od 2020. do 2025. uložiti gotovo 50 miliona evra u Štark. To je plan i zavisi od puno okolnosti, ali uz ta ulaganja je vizija kako ja vidim Štark prilično ostvariva“, navodi Njavro.

Sa kakvim rezultatima i planovima za inovacije ste ušli u godinu jubileja? Koji su najbrže rastući brendovi u okviru Strateškog poslovnog programa (SPP) Slatko i slano?

Atlantic Grupa je ušla u ovu godinu finansijski stabilna, sa minimalnim udelom duga u EBITDA. Grupa je imala istorijski visoke prihode. Naše strateško poslovno područje Slatko i slano, odnosno Atlantic Štark čini 13 odsto ukupne prodaje Grupe. I mi smo imali veoma dobru prošlu godinu: ostvarili smo rast prihoda od šest odsto u odnosu na 2020. i ispunili smo naš plan prodaje, što je jako dobro imajući u vidu da su poslednje dve go – dine bile turbulentne. Naša dva brenda Bananica i Smoki su dva najbrže rastuća brenda u celoj Atlantic Grupi koja ima četiri osnovna biznisa i veoma širok portfolio proizvoda i brendova. U Slatko i slano imamo osam ključnih brendova u koje ulažemo marketinške budžete. Dva ključna u koje ulažemo su Smoki i Najlepše želje, a važna nam je i Bananica. Bananica je ostvarila rast od 30 odsto u odnosu na 2020. godinu, a Smoki više od 20 odsto rasta.

Šta je razlog za tako veliki rast Bananice?

Prvo, moramo biti iskreni, u 2020. godini usled kovida dosta je pala prodaja barova pa i Bananice, dakle baza je bila nešto niža. Puno smo radili na glavnom brendu Bananice, imali smo imidž kampanju i radili smo na specijalnim pakovanjima sa porukama. Dodatni vetar u leđa je Lede – na bananica. To je fantastična inovacija. 

LEDENA BANANICA JE SA MALOM INOVACIJOM NAPRAVILA OGROMAN ISKORAK

Ne sećam se da je jedan brend s tako malom inovacijom napravio tako veliki iskorak. Inovacija Ledene bananice je taj sloj mentola, ukus ledenog. To je prvi bar za koji se sugeriše da se jede ohlađen i da se stavi u frižider jer tada ta hladnoća još više dolazi do izražaja. Jedan od razloga zašto smo lansirali Ledenu je taj što bananica ima sezonalnost, više se jede zimi, nego leti. I onda smo tražili nešto što potrošačima može biti zamena za sladoled i druge slatkiše koje jedu leti. Ovaj proizvod je kompletno interno osmišljen, razvijen i proizveden u Štarku.

Smoki je prvi flips proizveden u Jugoistočnoj Evropi i već odavno generičko ime za slične proizvode. Šta je tajna ovog proizvoda?

Smoki ima specifičan ukus i to je nešto što negujemo 50 godina. Smoki mora da bude svež, kod takvog proizvoda je to jako važno. Teško ćete naći na policama Smoki stariji od mesec ili dva. Dosta smo na Smokiju inovirali, što pomaže brendu da ima dodatni rast, a ove godine pripremamo nova iznenađenja. Smoki je specifičan jer se 50 odsto prodaje izvan Srbije, nemamo takve proporcije za druge brendove. Smoki se prodaje u više od 40 zemalja sveta, najviše u zemljama Adrija regiona. Ono što je interesantno, Smoki se jako dobro prodaje u Austriji, Švedskoj, Nemačkoj, Švajcarskoj. To su zemlje sa dosta ex-YU dijaspore. Tamo je doduše još uvek na etno-policama, ali se polako širi na međunarodnu poziciju, u Austriji recimo.

Poslednjih godina je prisutan globalni trend zdrave hrane, propagira se manje šećera i brašna u ishrani.

Pratimo i istražujemo sve trendove. Još pre nekoliko godina opredelili smo se za razvoj zdravijih kategorija proizvoda, postepeno smo zamenili veštačke arome prirodnim, koristimo prirodne boje i uveli smo nehidrogenizovane biljne masnoće umesto hidrogenizovanih masti. Na primer, imamo Integrino liniju integralnih keksa, a imamo i posne proizvode. Što se tiče trenda zdrave hrane, mislim da se u regionu više piše o tome, nego što se realno dešava na samom tržištu.

Dokle se stiglo sa tranzicijom sa palminog na suncekretovo ulje u domaćoj konditorskoj industriji?

Biće dosta problema sa tim zbog situacije u Rusiji i Ukrajini koje zajedno čine 80 odsto svetske proizvodnje suncokretovog ulja. Palmino ulje koje se dobrim delom proizvodi na Dalekom istoku, takođe nije imuno na sve ovo. Pre svega mislim na transport. Bojim se da će svima koji koriste te sirovine biti strahovito teško u sledećih par godina, i da će se nastojati da se proizvodi sa onim što se može nabaviti. Možda ćemo tu odluku o prelasku na suncokretovo ulje morati da preispitamo i pričekamo da vidimo šta će se desiti u Ukrajini.

Samo što ste započeli saradnju sa novim kupcem u Rusiji. Kako se rat u Ukrajini i brojne sankcije EU prema Rusiji, prelamaju na prodaju na ruskom tržištu?

Krenuli smo da radimo intenzivnije sa ruskim tržištem, postigli dogovore sa određenim kupcima i sreća u nesreći je da smo to počeli tek prošle godine. Sad smo to stavili u drugi plan, to nije veliki promet, pa neće ni biti posledica. Ali, ta cela situacija će imati implikacije na rast cena sirovina i veliko je pitanje šta će biti sa energentima i cenom gasa.

Da li vas je situacija u Ukrajini naterala da revidirate planove za ovu godinu?

I da i ne. Imamo sreću da je grupa velika i finansijska stabilna. Mi možemo podneti godinu dve sa umanjenom dobiti. Nismo u situaciji da moramo dramatično restrukturirati biznis kao što su neki prisiljeni. Ne moramo otpuštati ljude, rezati troškove, i nema razloga za paniku. Neke planove smo korigovali, i prilagođavamo se najbolje što možemo.

Uoči pandemije otvorili ste laboratoriju za istraživanje i razvoj u Štarku. Šta je ključni doprinos inovacijama ove laboratorije?

To je „igralište“ za naše ljude iz razvoja i marketinga, a onda i proizvodnje. To je sjajan alat i mesto gde naši ljudi mogu da eksperimentišu, rade laboratorijske uzorke i na osnovu uvida u potrebe potrošača testiraju šta ima potencijal za veću industrijsku proizvodnju. Ledena bananica je tamo razvijena. Imamo ideje da u budućnosti možda to proširimo, jer imamo maloprodajni lanac od 13 „Ja volim Štark“ radnji u kojima se prodaje specifičan asortiman koji nije idealan za industrijsku proizvodnju. Upravo u Štarku smo ponovo pokrenuli i naš Innowave program koji podstiče sve zaposlene da nominuju svoje predloge unapređenja i inovacija i na kraju se nagrađuju oni predlozi koji se usvoje da budu realizovani. Ideja i želja projekta je da da mogućnost svim štarkovcima da svojim konstruktivnim idejama i predlozima učestvuju u unapređenju kompanije i da tako zajedničkim snagama zakoračimo u novih 100 godina Atlantic Štarka.

Veliki broj omiljenih Štark brendova predložili su upravo vaši zaposleni. Kako su, na primer, nastali Menaž dugmići koji su spasili domaćice? Ko je u Atlantic Štarku vaš „Stiv Džobs“?

Svi smo mi Stiv Džobs, ili bar nastojimo biti. To je snaga te laboratorije gde ljudi promišljaju. Obično su to ideje koje nastaju iz ličnih iskustava, ali na osnovu različitih metoda proveravamo da li vredi ući u proizvodnju. Šezdeset odsto naših zaposlenih su žene, koje osim što proizvode ovde, čokoladu koriste i kod kuće. Samo je važno stvoriti atmosferu da se one oslobode i kažu šta im treba kad prave kolače i šta bi moglo da prođe na tržištu. Tako su nastali i Menaž dugmići, jer su one rekle: „Zašto mi ne bismo imali dugmiće koji se lakše tope“. To smo napravili u saradnji sa kompanijom Beri Kalebo, koja je vodeći svetski proizvođač visokokvalitetnih proizvoda od čokolade i kakaoa. Iz naše laboratorije su izašli i Najlepše želje snek štapići preliveni čokoladom, i još punjeni kikirikijem. To je interesantan proizvod koji beleži veliki rast. Saradnja sa širom mrežom dobavljača nam takođe pomaže u osmišljavanju inovacija. Oni dugo rade u industriji, gledaju to nekim drugim očima, i ne poslušati njih – bila bi propuštena prilika.

Prodajete i preko platformi Šopster, Glovo i Volt. Kakvi su vam rezultati i kakva je, po vama, budućnost online prodaje slatkiša?

Sad već sarađujemo sa četiri platforme, i to je deo biznisa naših radnji „Ja volim Štark“. Sigurno taj kanal prodaje neće biti tako veliki da bi nam bio strateški važan. Ipak daje mogućnost da vi poklonite nekome Najlepše želje ili Bananicu i dostavite mu na vrata kao iznenađenje. Za posebne dane kao što je 8. mart ili Dan zaljubljenih, u radnjama pravimo nekoliko puta veći promet nego inače.

SVIMA KOJI KORISTE PALMINO I SUNCOKRETOVO ULJE BIĆE STRAHOVITO TEŠKO U SLEDEĆIH NEKOLIKO GODINA 16 NOVA EKONOMIJA

Druge industrije već imaju problem sa radnom snagom. Kod vas je značajan broj zaposlenih sa srednjom školom. Da li uvozite radnu snagu? 

Negativna demografija i emigracija, koja se doduše malo smanjila kad je bila korona – veliki su problem. Mi ne uvozimo radnu snagu, mislim da ima u Srbiji dovoljno potencijala. Naš je zadatak da ih privučimo i obezbedimo najbolje moguće uslove. Imamo prirodni odliv zaposlenih koji idu u penziju i zato se moramo posvetiti radnoj snazi do 2025. Tehnologija će odigrati svakako svoje, neće nam trebati isti taj broj novih radnika, ali ćemo jedan broj zaposlenih morati da obnovimo. Ideja nam je da više sarađujemo sa srednjim školama i da to bude dodatni kanal preko kojeg ćemo obezbediti mlađu radnu snagu.

Štark odavno nije na periferiji Beograda, grad i moderne zgrade su okružile pogone. Da li nameravate da se selite?

Za sada ostajemo ovde. Nemamo planove da se selimo. Činjenica je da se grad širi i pritiska. Činjenica je da su trendovi u svetu da se industrija izmešta iz centra grada, ali ima primera gde ostaje, pogotovu u regionu. Ja lično mislim da još desetak godina do toga sigurno neće doći.

Pokrenuta je inicijativa Otvoreni Balkan koja olakšava protok robe i ljudi. Da li ste na Kosovu uspeli da se vratite na nivo pre uvođenja carina od 100 odsto na robu iz Srbije 2018. godine?

Prošle godine smo obnovili prisustvo na Kosovu, zadovoljno smo. Ove godine bi trebalo da se vratimo na nivo pre uvođenja sankcija. Mi kao kompanija podržavamo liberalizaciju i slobodan protok robe i ljudi. Mislim da smo mi prilično zavisni jedni od drugih, da smo više slični jedni drugima nego što ima razlika.

Šta mislite o politici subvencionisanja svetskih konditora koji dolaze u Srbiju?

To je u redu. Država treba da podstiče strane investicije i povećanje proizvodnje. Sve naše države u regionu imaju premali udeo proizvodnje u BDP. To podstiče zapošljavanje. Te subvencije nisu limitirane i ekskluzivne samo na određene kompanije, i mi ih koristimo, kako u Srbiji, tako u drugim zemljama.

Ima li planova za akvizicije u regionu?

Atlantic je u dobroj finansijskoj situaciji koja joj daje snagu da napravi iskorak istog ranga, ako ne i veći od akvizicije Droga Kolinske koja je bila pre 12 godina. Ali zbog svih aktuelnih događanja, ovo je vrlo neizvestan period i zahteva dodatni oprez u procenjivanju potencijalnih meta i akvizicija, pa ćemo videti.