Živimo u svetu gde će stariji od 60 godina uskoro biti brojniji od dece mlađe od pet godina. Demografi predviđaju da će u zemljama koje „dobro” stare, više od polovine danas rođene dece dočekati 100. rođendan.
Neki istaživači veruju da je prva osoba koje će živeti do 150 godina već rođena.
Živimo u jednistveno vreme istorije kade se produžen životni vek sjedinjuje sa tehnološkim inovacijama da bi poremetili starenje na dosad nezamisliv način – osnažujući nas da biramo kako želimo da živimo dok starimo, navodi se u analizi Svetskom ekonomskog foruma.
Japan je danas jedina zemlja u svetu gde stariji od 60 predstavljaju više od 30 odsto populacije. Do 2050. godine 62 zemlje, uključujući Kinu, će biti u toj kategoriji.
U 2030, samo 11 godina od sad, prvi milenijalsi počeće da pune 50, a prva generacija X-era napuniće 65. Na kraju 2030, prvi predstavnici bejbi bum generacije počeće da pune 85.
Ipak, globalno starenje je mnogo više od demografije. Napredak u istraživanju i tehnologiji uvodi inovacije bukvalno u svako polje koje utiče na našu mogućnost da živimo dobro dok starimo. Nauka je doprinela da su sve duži životi realnost – kako ljudi žive duže, oni nastavljaju da uče, da budu produktivni i da doprinose društvu.
Za mnoge ljude, ovo znači da moraju da nastave da rade. Ključni deo modela za penzionisanje sa kojim je odrasla većina nas je – sloboda od rada. Danas, ključni deo produženog perioda sredjnih godina je – sloboda da se radi. Sve više i više, ljudi žele da zadrže posao nasuprot tradicionalnim godinama za penzionisanje jer žele da doprinesu društvu i nađu smisao svog života.
Sve ovo utiče na tržište rada. U SAD na primer, radnici koji su dovoljno stari da se penzionišu postali su brojniji u odnosu na tinejdžere koji rade, i to je prvi put od 1948. godine.
Uprskos ovakvim trendovima, većina razgovora na temu starenja vidi oko kao problem koji treba rešiti. Međutim, razgovor ne treba da bude kako izbeći krizu, već kako iskoristiti prednosti koje imamo kao pojedinci, organizacije i nacije.
Kako bi se zadržao ekonomski rast, poslodavci i vlade moraju da prepoznaju produktivne mogućnosti starijih radnika. Jedan od prvih zadataka je da se suočimo sa problemom ejdžizma, odnosno predrasudama prema starijim radnicima, a to su da ne mogu da koriste tehnologije, da ne žele da sarađuju, da su neproduktivni isl.
