Izlazak na berzu = Mont Everest za startapove

FOTO: Pexels
  • 25.04.2019

  • 06:00

  • business Intelligence Balkans

  • 0

Autor: Tanja Kuzman, menadžer za korporativne inovacije i saradnju sa startap zajednicom PWC Srbija

 

Broj brzorastućih tehnoloških kompanija koje se odlučuju za inicijalnu javnu ponudu (IPO) je u poslednjih nekoliko godina u porastu. Čak četrdeset privatnih tehnoloških kompanija, čija je procenjena vrednost veća od jedne milijarde američkih dolara (tzv. unicorn kompanije), imalo je IPO u 2018. godini. Kroz proces IPO one su uspele da prikupe oko 32,2 milijarde američkih dolara. 

Većina tih kompanija nema zvučna imena poznata široj javnosti, jer njihove aplikacije ne koristimo svakodnevno ili ih nemamo na telefonima. Međutim, na listi je i nekoliko njih koje su svima dobro poznate - SurveyMonkey sa procenjenom vrednošću od 1,46 milijardi dolara, Dropbox sa 9,2 milijarde i Eventbrite sa 1,75 milijardi dolara. 

Iako su njihova imena zvučna, barem kada je reč o prosečnim korisnicima, ove tri kompanije prikupile su nešto manje od 1,2 milijarde dolara ili 5% od ukupnog iznosa koji su unicorns prikupili kroz IPO u prošloj godini. 

Može se dakle  zaključiti da je broj unicorn kompanija o kojima se ne priča daleko veći od onog koji nam je svima poznat.

Za 2019. godinu predviđen je dalji porast broja tehnoloških kompanija koje će izvršiti IPO, čak se smatra da će u ovoj godini biti zabeležen najveći broj inicijalnih javnih ponuda i listiranja na berzi unicorn kompanija u poslednjih 10 godina. 

Pored toga, smatra se da će vrednost pojedinih tehnoloških kompanija koje će izvršiti IPO u ovoj godini biti preko 100 milijardi dolara. Očekuje se da će Airbnb biti jedna od tih kompanija iako jasne indicije menadžmenta još uvek ne postoje. 

Za Slack, kao najbrže rastuću SaaS (softver kao usluga) kompaniju, sa porastom broja korisnika od 174% u periodu od četiri godine, IPO je mnogo izvesniji uz procenjenu vrednost od 7 milijardi dolara. 

Na listi očekivanih IPO je i Palantir, kompanija koja se bavi data mining-om i analitikom, čija procenjena vrednost iznosi 41 milijardu dolara, kao i Pinterest sa procenjenom vrednošću od preko 12 milijardi dolara.

Pored toga, jedan od najvećih IPO za 2019. godinu je svakako Uber koji je pre nekoliko nedelja objavio svoje IPO podatke. Prema proceni Goldman Sachs i Morgan Stanley vrednost kompanije Uber je 120 milijardi dolara. 

Uprkos toj proceni postoje indicije da će Uber kroz IPO pokušati da prikupi 10 milijardi dolara i dostigne vrednost od 100 milijardi dolara. Smanjenje vrednosti kompanije može biti posledica neprofitabilnosti Uber-a, kao i IPO njegovog glavnog konkurenta, kompanije Lyft

Uber je u prethodne dve godine imao negativno poslovanje uz gubitke koji su iznosili preko 4 milijarde dolara. Upravo zbog toga je u procesu pripreme za IPO neophodno ubediti investitore u projekcije rasta i potencijal kompanije. 

Međutim, neprofitabilnost nije prepreka za izlazak na berzu. Profesor Ritter sa Univerziteta Florida otkrio je da je čak 83% kompanija koje su prošle kroz IPO u 2018. godini bilo neprofitabilno. To je i najveći procenat neprofitabilnih kompanija koji je izvršio IPO još od 1980. godine i veći je za čak 2% u odnosu na 2000. godinu. Iako neprofitabilnost neće onemogućiti Uber da se listira na berzi, opreznost u proceni vrednosti zbog iste je svakako poželjna. 

Sa druge strane, IPO Lyft omogućio je da Uber izanalizira ponašanje investitora, njihove reakcije na procenu vrednosti, kao i da se pripremi za različite moguće scenarije. Procenjena vrednost kompanije Lyft bila je 15 milijardi dolara, a u okviru IPO ova kompanija je prikupila 2,34 milijarde dolara.

Ipak, očekivani rezultat nakon IPO je donekle izostao zbog činjenice da se vrednost akcije ove kompanije u prethodne tri nedelje smanjila za 19%. Smatra se da je ovakav pad vrednosti akcija posledica pogrešne procene vrednosti i tužbi investitora koji misle da je kompanija Lyft lažno predstavila svoje učešće na američkom tržištu. 

Imajući u vidu sve ove činjenice, moglo bi se reći da postoji jedan potpuno novi trend kada je IPO tehnoloških kompanija u pitanju. 

Prvo, umesto da se brzo okrenu finansiranju na berzi, kao što su to učinili Google i Amazon, osnivači tehnoloških startapova danas se odlučuju da svoje poslovanje finansiranju kroz privatne izvore.

Samim tim startapovi ostaju u privatnom vlasništvu mnogo duže. To je moguće zbog činjenice da postoji veći broj investitora i veća količina privatnog novca koji se ulaže van berzi. Istraživanje CB Insights, koji prati ulaganja u startapove, pokazalo je da je u SAD u prošloj godini uloženo 99,5 milijardi dolara i da trenutno postoji 333 unicorn kompanija na svetu. 

Drugo, investitori poseduju mnogo više znanja i mogu mnogo više doprineti razvoju startapova. Pre dve ili tri decenije finansiranje visoko rizičnih i neprofitabilnih kompanija je bilo skoro nezamislivo. Danas, zbog mnogo boljeg razumevanja poslovanja, načina na koji funkcionišu, razvijaju se i rastu, kao i procene potencijala bazirane na iskustvu, investicije su mnogo izvesnije. 

Upravo zbog ovakve promene kod investitora Lyft je u prethodnih sedam godina prikupio investicije u iznosu od 4,9 milijardi dolara, dok je Uber prikupio 20 milijardi dolara za 10 godina. 

Treće, Bloomberg je otkrio da su startapovi iz Silikonske doline počeli da favorizuju IPO u odnosu na akviziciju. Smatra se da iza ove promene stoji činjenica da kompanije koje vrše akviziciju više nisu spremne da ponude novac za startapove čija je procenjena vrednost ogromna. 

Četvrto, većina startapova mašta o IPO kao o poslednjoj stanici na putu ka uspehu. 
Glavno pitanje koje se nameće je kako taj put do inicijalne javne ponude u stvari izgleda? 

Kroz razgovor sa osnivačima shvatila sam da je to kao da se penjete na Mont Everest u papučama – često klizav teren, uz naporne uspone kada ste na kraju snage i uglavnom potpuno nepripremljeni ili neadekvatno opremljeni u mnogim situacijama. Ali kada jednom krenete, zaustavljanje nije opcija.

Na samom početku shvatite da je neophodno da kroz svoju mrežu kontakata pronađete (tzv. poslovne anđele koji će podjednako verovati u vašu ideju kao što vaš tim veruje). Sa tom investicijom uglavnom preživite nekoliko meseci u okviru kojih se trudite da pronađete investitora za „seed" rundu finansiranja.

Pronalazak pravog venture capital (VC) fonda ili više njih u kombinaciji sa pojedinačnim investitorima zahteva  puno vremena, a uz sve to vaš startap mora vršiti akviziciju novih korisnika i povećavati prihode. Posle toga sledi A i B runda finansiranja za koje su još uvek važniji ideja, tim i budući potencijal od samih brojeva. 

Već od runde C brojevi preuzimaju primarnu ulogu u odlučivanju investitora – vaša trenutna pozicija i ono gde želite da budete procenjuje se na osnovu detaljne analize različitih parametara. Ukoliko startap preživi do daljih rundi finansiranja on će predstavljati mali procenat onih koji imaju šansu da dožive IPO. Broj rundi finansiranja može biti veliki -  Lyft je imao čak 18, a Uber 22 runde. Za startapove koji dođu do poslednje stanice, razvijenost tržišta kapitala je ključni parametar za odluku o IPO. 

U današnje vreme brzog razvoja i još bržih promena, ostaje nam da vidimo da li će neki naš startap uspeti da osvoji Mont Everest i kako će izgledati taj uspon. 



pošaljite komentar

Nema komentara