Pro-EU stranke u prednosti, promenjen odnos snaga

Proevropske partije u Evropskom parlamentu zadržaće značajnu većinu nakon izbora u nedelju, ali teško je predvideti kako će izgledati ravnoteža snaga između njih, piše portal Politico.eu u post-izbornoj analizi.

Izlaznost na izborima prešla je 50 odsto po prvi put u poslednjih 20 godina, što Politiko pripisuje procesima oko izlaska Velike Britanije iz Evropske unije i rastućim izazovima u odnosima sa Rusijom, Kinom i SAD.

Centralno-desničarska Evropska narodna partija (EPP) osvojila je najviše mesta u parlamentu – oko 179, ali to je znatno manje od 216, koliko je imala do sada. Na velikom dobitku bili su krajnja desnica, liberali i zeleni.

Očekuje se da će centralno-levičarska Progresivna alijansa socijalista i demokrata završiti druga sa oko 150 mesta u parlamentu, navodi Politiko.

Nova centrističko-liberalna koalicija koju predvode francuski predsednik Emanuel Makron i holandski premijer Mark Rute će najverovatnije biti treća po snazi sa 108 mesta, nakon čega dolaze Zeleni sa 68. Evroski parlament ima ukupno 750 članova.

Niz kranje desnih i anti-EU snaga, uključujući britansku Stranku Bregzita, osvojiće najmanje 115 poslaničkih mesta, ali ne zna se koliko će koordinisano delovati, budući da su podeljene u više kolona.

Ovakav ishod izbora znači da će pregovori za podelu glavnih pozicija u EU, kao što su predsednik Evropske komisije, Saveta i parlamenta, kao i visokog predstavnika za spoljnu politiku, biti veoma napeti.

Takođe, iako je Evropska narodna partija pojedinačno najjača, druge pro-EU snage kao što su socijalisti, liberali i Zeleni imaće daleko više poslanika, a već su obećali da će razbiti monopol konzervativaca na vodeće pozicije u institucijama EU.

Udo Bulman, nemački poslanik koji predvodi socijaliste u parlamentu, rekao je da su dani Evropske narodne partije odbrojani.

„EPP nema rezultate ni političku snagu da predvodi EU i Evropsku komisiju. Treba nam nova koalicija radi reforme“, rekao je Bulman.

Međutim, predsednik EPP Jozef Dol proglasio je pobedu svoje stranke i zatražio mesto predsednika Evropske komisije za njenog kandidata Manfreda Vebera.

„Dobili smo izbore. Postoji samo jedna pozicija za nas – predsednika komisije. To je Manfred Veber“, rekao je Dol u Briselu.

Kako piše Politiko, izbori od nedelje pokazuju da će Evropska unija nastaviti da se bori sa populističkim tendencijama u nadolazećim godinama, a broj nacionalistički orijantisanih poslanika otežaće debate o donošenju zakona.

Partija Bregzita, koju predvodi britanski desničar Najdžel Faraž, najavila je nakon osvajanja oko 29 mesta da želi da učestvuje u pregovorima oko izlaza Britanije iz Evropske unije.

U Francuskoj, stranka predsednika Emanuela Makrona pobedila je tradicionalne velike stranke – Republikance i Socijaliste, ali je dobila jedno poslaničko mesto manje od stranke ekstremne desničarke Marin Le Pen.

Nemački demohrišćani kancelarke Angele Merkel sa koalicionim partnerima bili su prvi po broju glasova, ali će svejedno izgubiti pet mesta u odnosu na 2014. godinu i imati 29.

Zeleni su povećali podršku u Nemačkoj i imaće 22 mesta, dok su na izborima 2014. osvojili 13. Krajnje desničarska Alternativa za Nemačku osvojiće 11 mesta prema prognozama.

U Grčkoj, premijer Aleksis Cipras najavio je da će biti održani vanredni parlamentarni izbori nakon što je vladajuća Siriza osvojila oko devet odsto glasova manje od opozicijske Nove demokratije na izborima za EP.

U Hrvatskoj je najviše glasova dobila vladajuća Hrvatska demokratska zajednica – 22,7 odsto, dok je opoziciona Socijaldemokratska partija osvojila 18,69 odsto a treća je bila desničarska koalicija tzv. „suverenista“ sa 8,49 odsto. Samostalna demokratska srpska stranka nije prešla cenzus.