Bibliotekarka koja poklanja knjige

Aleksandra Bogdanović je ekonomista, autorka bloga Bibliotekarka i inicijatorka projekta „Knjiga za sve“. Projekat je nastao nakon dve donacije koje su dobili porodilište GAK Višegradska i osnovna škola „Emilija Ostojić“ u selu Roge. „Prvobitno je ideja bila da ispunimo davnašnju želju prijateljice Mine Milenković, da se obogati biblioteka porodilišta. Međutim, nakon toga se misija „otrgla kontroli“, kazala je u intervjuu za 10. izdanje edicije Lideri društvene odgovornosti Aleksandra Bogdanović.

„Iskreno se nadam da će se ciljevi proširiti, a da će na tom putu ostvarenja biti što više lepih trenutaka i poučnih lekcija. Nastojaćemo da svaka seoska škola, vrtić, udruženje penzionera, dom za stara lica, bolnica ili novootvorena biblioteka ima potrebnu literaturu za sticanje znanja. Do sada su, osim pomenutih institucija, knjige dobili: Osnovna škola „Knez Sima Marković“, selo Veliki Borak, bolnica u Čačku, odeljenje pedijatrije, zatim Udruženje penzionera Paraćin, vrtić „Stonogica“ Sremska Mitrovica. Takođe, dečja ustanova „Dečja radost“, vrtići u Irigu i Vrdniku, bolnica u Sremskoj Mitrovici i „Dragiša Mišović“, odeljenje ginekologije, novootvorena biblioteka u Ranilugu na Kosovu i Metohiji, Prihvatilište za decu Beograda, Centar za socijalnu integraciju dece i mladih Zvezda“. 

Koliko imate knjiga, koliko ste prikupili?

Do sada smo prikupili više od 4.000 knjiga. Literatura nam stiže poštom, ali  neretko nam i sami donatori dovoze knjige na nekoliko adresa. Imam sreće da moja porodica razume, podržava i pomaže akciju. Starija sestra mi je ustupila prostor u stanu, mlađa animira svoje mušterije u kozmetičkom salonu, a majka dočekuje knjige koje stignu poštom. Kad je potrebno da se nešto preveze, bilo autobusom bilo automobilom, pomažu mi u svemu. Ova akcija je važna za sve nas. U poslednjih godinu dana zaključila sam da je svima koji učestvuju u ovoj akciji lepo, onima koji doniraju, meni koja organizujem i onima koji knjige dobijaju. Sigurna sam da se osete lepa energija i ogroman trud koji je uložen. 

Ko su donatori knjiga?

Donatori knjiga su, na prvom mestu, pojedinci, zatim izdavači, knjižare, manifestacija „Novosadska razmena knjiga“, inicijativa „Knjigom do osmeha“, Subnor Novi Sad, Udruženje Adligat u okviru kog postoji Muzej knjiga i putovanja, Muzej srpske književnosti i Dom legata. Najveći broj knjiga koji je jedan pojedinac poklonio je oko 500, dok je izdavačka kuća Arete poklonila više od 1.000 knjiga. Deo knjiga koji je sadržajem bio neprikladan za institucije sa kojima sarađujemo, poklonjen je festivalu ČitamČitaš. Sve knjige prolaze detaljan pregled, kako bi dugoročno bile korisne gde god da su otpremljene. 

Šta za vas znače humanitarne aktivnosti? 

Humanitarne aktivnosti za mene su prirodna potreba, impuls, uslovni refleks. Osećam se ispunjeno kao da sam zaljubljena i voljena, sa tim osećanjima mogu meriti sve što se tiče akcije „Knjiga za sve“. Svakog dana doživljavam mala čuda, pohvale i reči podrške. Sva sreća da me je rad u Muzeju knjiga naučio mnogim korisnim stvarima koje sada primenjujem. Potrebne su fizička snaga, snalažljivost i upornost kako bi se pogurale stvari u pravom smeru. Na prvom mestu nam je dobrobit onih koji žive van Beograda, a čine veći deo Srbije. Veći deo svog slobodnog vremena posvetila sam ovoj akciji.  

Imate li podršku organizacija? 

Volela bih da imamo podršku i čini mi se da idemo polako u tom pravcu. Značilo bi da nam pomognu makar oko prevoza pripremljenih donacija. Dosta toga čeka, što se mene tiče predugo, zbog nedostatka pomoći. Svedok sam da su nam do sada najviše pomagale žene, od nošenja knjiga do prevoza. Imam utisak da je muškarce sramota da pitaju i da se ponude i uključe. Retki su primeri, kao što je kolega Milan Trpković, administrator prijateljskog book-bloga Knjigosaurus, koji je bez dvoumljenja pristao da pomogne oko prevoza knjiga u Novi Sad i pisac Saša Edi Đorđević koji je na samom početku prevezao donirane knjige iz okoline Smedereva za Beograd. 

Kakvi su vaši planovi ubuduće?

Imamo puno planova, ali se trudimo da ih izgovorimo tek kad bude moguće da će se ostvariti. U ovoj akciji maštanje o nečemu ne znači mnogo, potrebno je biti konkretan i snalažljiv, planiram da ne odustanem.