Da li se Evropa kasno setila digitalnog suvereniteta

Dok su prethodnih nekoliko godina provela  gradeći fizičku odbranu protiv migranata, Evropa je sada suočena sa manje opipljivom vrstom invazije –  tehnološkim kompanijama iz SAD koje dominiraju na tržištima i usisavaju lične podatke građana, navodi se u tekstu objavljenom na sajtu Svetskog ekonomskog foruma. 

I tako se iz Berlina, Brisela i Pariza začuo krik: „Digitalni suverenitet!“ Digitalni suverenitet je veća individualna kontrola nad ličnim informacijama koje se dele putem društvenih medija i interneta u kontekstu potrošačkih pitanja.

Ocenjuje se da je u Evropi nemoguće potpuno odvojiti tehnološka i pravna pitanja od političkih osećanja o američkom i kineskom ekonomskom uticaju, kao što pokazuje stalna kontroverza oko 5G telekomunikacionih mreža.

Potraga za većom tehnološkom nezavisnošću biće zanimljiv test za geopolitičke ambicije nove šefice Evropske komisije, Ursule Fon Der Lajen, ocenjuje autor teksta Kenneth Propp, iz Atlantskog saveta. 

Evropska zabrinutost zbog stranih tehnoloških kompanija nadilazi okvire prava privatnosti. Jedna od najglasnijih zamerki su niske, iako legalne stope poreza, koje globalni internetski divovi plaćaju u Evropi, što je dovelo do osećaja suverene nemoći, bez obzira na napore u Francuskoj i drugim zemljama da se nametne porez na digitalne usluge.

Druga zamerka  je evidentna nesposobnost evropskih kompanija da dostignu obim i tržišnu dominaciju stranih klaud provajdera. To je uticalo da u glavnim  evropskim prestonicama prevlada mišljenje da stranim kompanijama ne bi trebalo dozvoliti da okupiraju druga rastuća tržišta poput onog za analizu podataka koristeći veštačku inteligenciju.

Politički lideri i u Francuskoj i u Nemačkoj nedavno su podržali napore na razvoju „evropskih šampiona“ kao alternative američkim provajderima oblaka, podseća se u tekstu. Te napore podržala je i predsednica EK Ursula Fon Der Lajen kada je izjavila da još nije kasno za digitalni suverenitet u tehnologijama.

Ali dokazi pokazuju suprotno: 92% podataka zapadnog sveta se čuva u Sjedinjenim Državama.

Šest od najvećih deset svetskih tehnoloških firmi su američke – nijedna nije evropska. CEPS-ov istraživački centar sa sedištem u Briselu procenjuje da jedna američka kompanija – Amazon Veb Services (AVS) – ima jednu trećinu globalnog tržišta za eksterne servere koji čuvaju korporativne podatke. Microsoft i Google ne zaostaju sa 16% i 7,8% tržišnog udela. 

Uprkos prethodnim neuspelim naporima Francuske  da „razbije“ ovo tržište, Francuska je spremna da pokuša ponovo. Ministar finansija Bruno Le Maire nedavno je najavio da će vodeće francuske kompanije Dassault i OVH razviti planove za ulazak na tržište klauda.

U oktobru, Pariz i Berlin najavili su novi projekat, poznat kao Gaia-X, za povezivanje različitih provajdera klauda širom Evrope koristeći otvorene standarde. Time bi se omogućilo i preduzećima i kupcima da slobodno pomeraju svoje podatke unutar mreže.

Organizatori projekta takođe predviđaju da će takav širok skup podataka biti dragoceni resurs za razvoj alata za analizu podataka koji uključuju veštačku inteligenciju. 

PROČITAJTE JOŠ: PORESKI PODSTICAJI ZA ULAGANJE U STARTAPE, KAKO MI, A KAKO SVET