Ukinut pritvor Goranu Vesiću
Goranu Vesiću, bivšem ministru građevinarstva, ukinut je pritvor, saopštio je Viši sud u Novom Sadu.Vesić je, podsećamo, 21. novembra priveden i određen mu je pritvor do 30 dana nakon urušavanja nadstreš...
Premijerka Srbije Ana Brnabić potpisala je u Moskvi sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom (EAEU), što je ovih dana bilo izvanredno propraćeno od strane domaćih medija. Uprkos najavama da će Srbija potpisivanjem tog ugovora ostvariti bolji pristup tržištu od 180 miliona ljudi, što bi trebao da bude dodatan vetar u leđa domaćoj privredi, upitan je stvaran benefit koji će domaća privreda ostvariti na ovaj način.
Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan i Rusija su sadašnje članice EAEU, Srbija neće postati deo te unije, već će samo ostvariti dodatne pogodnosti u trgovini sa njom, pored onih koje sada uživa.
Srbija je i pre sporazuma imala Sporazume o slobodnoj trgovini sa tri najveće članice EAEU (Rusijom, Kazahstanom, Belorusijom), ali je robna razmena sa njima ipak bila na relativno niskom nivou.
Kako prenosi portal European Western Balkans, izvoz iz Srbije u članice EAEU 2018. godine iznosio je 5.7% ukupnog izvoza, kao i 8.7% celokupnog uvoza. Kada se pretvori u novac, to iznosi oko 3.4 milijarde evra, a Srbija u toj razmeni ostvaruje dvotrećinski deficit.
Gledajući strukturu trgovine, to i ne čudi: iste godine je naša zemlja najviše izvozila jabuke, hula-hop čarape, gume za putnička vozila i lekove za maloprodaju. To su pojedinačno najveće stavke izvoza koje ukupno čine skoro trećinu ukupne razmene. Sa druge strane, uvozom dominira energetika – nafta i gas čine preko polovinu uvoza, dok svi ostali artikli „vrede“ do 3%.
Valja napomenuti i činjenicu da izvoz u Belorusiju, Jermenuju i Kirgistan trenutno ne postoji, a da je trgovina sa Kazahstanom 0.1% srpskog izvoza. Iz Jermenije i Belorusije uvozimo po pola procenta ukupnog spoljnotrgovinskog bilansa.
Prema dostupnim informacijama o sporazumu, Srbija će ubuduće u zemlje EAEU moći da izveze bez carina neograničene količine kozjeg i ovčjeg sira i voćne rakije, kao i do 2.000 tona cigareta, oko 90 hiljada litara vinjaka i 400 tona polu-tvrdog i tvrdog kravljeg sira.
Ono što je sa nove liste izostalo, što bi gledajući ukupni izvoz Srbije značilo, a o čemu se ranije govorkalo u javnosti jeste oslobađanje srpskog izvoza motornih vozila. Ipak, Rusija ostaje važan uvoznik srpske hrane, te bi i ove dodate stavke mogle da „poguraju“ smanjenje spoljnotrgovinskog deficita sa tom zemljom.
Ipak, Privredna komora Srbije kao najveći potencijal za unapređenje saradnje u budućem periodu vidi industrijska dobra poput mašina i mehaničkih uređaja, jedinica za automatsku obradu podataka i zaptivača od metalnih listova.
PROČITAJTE JOŠ:
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
