NBS smanjila referentnu kamatnu stopu na 2,5%

FOTO: Nova ekonomija
  • 08.08.2019

  • 12:19

  • NBS

  • 0

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu smanji na nivo od 2,5%, saopštila je Narodna banka Srbije.

Smanjenjem referentne kamatne stope na novi, najniži nivo u režimu ciljanja inflacije, Narodna banka dodatno podržava kreditni i privredni rast.

Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je imao u vidu pre svega novu, avgustovsku srednjoročnu projekciju inflacije i očekivano kretanje drugih makroekonomskih pokazatelja iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu. 

I prema avgustovskoj projekciji, inflacija će biti čvrsto pod kontrolom kao i prethodnih godina, i nastaviće da se kreće u granicama cilja (3,0 ± 1,5%) do kraja perioda projekcije, tj. u naredne dve godine – najverovatnije u donjem delu ciljanog raspona. 

Međugodišnja inflacija je u junu smanjena na 1,5%, u skladu s najavama Izvršnog odbora da će se usporiti od maja. Na niske inflatorne pritiske ukazuje i bazna inflacija, koja je i dalje niska i stabilna, kao i smanjenje inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede ispod cilja od 3,0% i za godinu, kao i za dve godine unapred.

Pored povoljnih domaćih makroekonomskih uslova sprovođenja monetarne politike, na odluku Izvršnog odbora da dodatno smanji referentnu kamatnu stopu uticala su kretanja u međunarodnom okruženju, pre svega usporavanje globalne trgovine i privrednog rasta i sve jasniji signali, a potom i mere ublažavanja monetarnih politika vodećih centralnih banaka. 

U skladu s očekivanjima, Sistem federalnih rezervi je snizio referentnu kamatnu stopu krajem jula, a Evropska centralna banka najavila nepromenjen ili pak niži nivo svojih ključnih kamatnih stopa bar do sredine 2020, uz novi program dugoročnog finansiranja od septembra.

To doprinosi zadržavanju povoljnih globalnih finansijskih uslova duže nego što se prethodno očekivalo, što bi trebalo pozitivno da se odrazi na tokove kapitala prema zemljama u usponu.

 Ipak, opreznost u vođenju monetarne politike je i dalje potrebna, pre svega zbog globalnih trgovinskih tenzija, mogućih odstupanja donetih odluka monetarne politike vodećih centralnih banaka od očekivanja tržišta u narednom periodu, kao i od kretanja cena nafte i drugih primarnih proizvoda na svetskom tržištu.

PROČITAJTE JOŠ: NBS I BORBA PROTIV PRANJA NOVCA: PALE OPOMENE I KAZNE

Izvršni odbor ističe da je otpornost naše privrede na eventualne negativne uticaje iz međunarodnog okruženja povećana zahvaljujući smanjenoj internoj i eksternoj neravnoteži i povoljnim makroekonomskim izgledima za naredni period. 

Kao i u prethodne dve godine, javne finansije su u suficitu i u prvoj polovini ove godine, a deficit tekućeg računa platnog bilansa u punoj meri pokriven je neto prilivom stranih direktnih investicija. 

Izvršni odbor očekuje da će privredni rast u ovoj godini biti vođen domaćom tražnjom, tj. investicijama i potrošnjom, a da će strane direktne investicije, koje doprinose rastu proizvodnih i izvoznih kapaciteta, uticati na postepeno smanjenje spoljne neravnoteže u srednjem roku.


pošaljite komentar

Nema komentara