Tačni podaci o objektima u kojima je prilikom gradnje korišćena vrlo opasna materija azbest – ne postoje. Zbog toga će biti težak posao proterivanje azbesta iz zgrada u kojima je prilikom gradnje korišćen.
Kako pišu Večernje Novosti, PKS i Agencija za zaštitu životne sredine nedavno su pokrenule inicijativu da se iz građevina protera azbest, ali kako bi se to dogodilo, neophodno je da se izradi spisak objekata u kojima ga ima.
Međutim, osim periodičnih slučajeva, koji alarmiraju javnost, kao kada je pre desetak godina otkriven čitav kompleks zgrada sa azbestom na Belim vodama, u prestonici ne postoji evidencija.
Poznato je da je azbest korišćen pri izlivanju ploča u Novom Beogradu, ima ha ponegde u pregradnim zidovima, vrtićima, školama, cevima.
„U gradu su azbestne cevi zastupljene u dužini od 403 kilometra, odnosno 10 odsto distributivne mreže. Azbestne cevi zastupljene su u dužini od 403 kilometra, odnosno 10 odsto distributivne mreže. Azbestnih cevi najviše ima na Čukarici – 115 km, Surčinu – 107 km, Zemunu – 79 km i Paliluli -53 km“, kažu u JKP Vodovod i kanalizacija.
Od 2014. godine do danas je zamenjeno 20 kilometara. U toku je zamena 3.950 metara azbestno-cementnih cevovoda u Zemunu, Voždovcu i Paliluli u okviru rekonstrukcije ulične vodovodne mreže.
U Sekretarijatu za zaštitu životne sredine ne raspolažu podacima u kojim delovima grada i u kojim objektima ima azbesta.
„Gradsko stambeno preduzeće, koje održava najveći broj zgrada u prestonici, takođe nam nije dostavilo podatke o tome kakva je situacija u višespratnicama za koje su oni nadležni. Ostaje da se vidi na koji način će se dobiti podaci i napraviti registar“.