Poreska prikuplja brdo podataka, a ne koristi to na terenu

Poreska uprava Srbije prikuplja elektronski veliki broj podataka, što je i najveće dostignuće dosadašnje reforme, ali zasad ne koristi ni promil tih informacija ili traži iste podatake iznova i iznova što stvara glavobolju poreskim obveznicima.

U razgovoru Nove ekonomije sa stručnjacima i onima koji najviše vremena provode na šalterima poreznika, knjigovođama, jedna od zamerki glasi – da trenutno poresko računovodstvo radi tako što se svaka poreska prijava vodi odvojeno. 

Drugim rečima, ako prijavljujete različite vrste poreza, svaka prijava se vodi kao posebna i u svaku se upisuje veliki broj podataka koji se ponavljaju. 

Tako su u prijavi poreza na imovinu, na dohodak ili neku drugu obavezu, gro podataka generalije koje su iste, a jedina razlika je u stvari iznos poreske obaveze. Sa stanovišta i poreznika i obveznika, nema razloga da se iznova pišu isti podaci.

Kada se podnese poreska prijava, uglavnom elektronska, pitanje je šta se dešava sa njom, kuda ide, ko je pregleda, gde se registruje i šta se dešava sa svim tim silnim podacima koje Poreska uprava prikuplja. 

Recimo, poreska inspekcija danas izlazi na teren, a da nema predstavu šta je čeka kod poreskog obveznika koji je predmet inspekcije. Tek kada odu tamo, traže nedostatke. 

Dalje, drugi način rada bi bio da u kancelariji inspektor pročešlja podatke o prijavama poreza nekog objekta, recimo restorana i ukoliko vidi da se slični iznosi prijavljenog pazara ponavljaju iz meseca u mesec u skladu sa sezonom, a onda iznenada jedan ili dva meseca se vidi veliki pad prijavljenog pazara, tada se pali lampica kod poreznika i jasno je da nešto nije u redu, odnosno da dolazi do utaje poreza. 

Stručnjaci čak tvrde da je i tada dovoljno da inspektor zovne telefonom i pita o čemu se radi, pa da obveznik plati porez. 

Naravno, ako je cilj poreznika da naplate porez, a ne da zatvore objekte.

Transformacija Poreske uprave, koliko god to zvučalo pompezno, u stvari je težak administrativni posao, a njegov najvažniji deo je tzv. „reinženjering poslovnih procesa“, kako se to navodi u zvaničnim dokumentima. 

PROČITAJTE JOŠ: ALEKSANDAR LJUBIĆ (FIC): VAŽNO JE DA POREZ PLAĆAJU SVI

PORESKA BATINA SA GREJS PERIODOM

Ovo je u stvari ništa više od uređivanja načina kako se poreski obveznik registruje, kako se porezi prijavljuju ili kako se naplaćuju. 

Ceo koncept moderne poreske uprave znači da plaćanje poreza ne treba da košta mnogo, da ne oduzima mnogo vremena i da ne troši resurse ni obvezniku ni državi. 

Ovaj posao neki opisuju kao postavljanje temelja i to ne samo poreske administracije, već i države.