Posledica pada lire – jeftinije letovanje u Turskoj

Pad turske valute za 40 odsto može značiti jeftinije letovanje i šoping za srpske turiste. Za ovo leto je kasno, ali već sledeće godine letovanje u Turskoj moglo bi biti mnogo jeftinije nego ove godine, zahvaljujući ogromnom padu turske lire prema evru i dolaru, piše Danas.

U poslednjih mesec dana lira je izgubila 38 odsto vrednosti u odnosu na evro. Doduše, već sada turisti u Turskoj mogu da se uvere kako svoje dolare ili evre mogu da kupe mnogo više nego ranije.

Aleksandar Seničić, generalni sekretar JUTA-e, ističe da su ovogodišnji aranžmani već ugovoreni još prošle godine i to u čvrstim valutama, dolaru ili evru, tako da se ne mogu očekivati jeftiniji aranžmani ove godine, ali „biće jeftiniji šoping i vanpansionska potrošnja“.

U poslednjih godinu dana lira je prema evru pojeftinila čak 86,6 odsto, dok se prema dolaru prepolovila. Istovremeno inflacija u Turskoj ne prati skok kursa stranih valuta i iznosi oko 16 odsto na godišnjem nivou.

Ekonomista Ivan Nikolić smatra da bi jedna od glavnih posledica slabljenja lire mogao biti rast konkurentnosti turske privrede, pre svega turizma.

„To nije tako loše za naše turiste kojima će letovanje biti jeftinije“, ukazuje dodajući da je trgovina Turske i Srbije koja je prošle godine iznosila oko milijardu evra, suviše mala da bi tamošnja kriza mogla biti rizik i po našu privredu. On dodaje da iako je ovo veliki pad lire turska privreda je navikla na oscilacije valute i dvocifrenu inflaciju.

Inače, procenjuje se da je ove godine 40.000 turista iz Srbije izabralo Tursku.

Srbija je prošle godinu u Tursku izvezla robu u vrednosti od 273,2 miliona evra, a uvezla za 725,4 miliona evra, piše Danas. U Srbiji posluje i jedna turska banka, Halkbanka, koja je kupila Čačansku, ali njen tržišni udeo od 1,2 odsto u 2017. ne predstavlja rizik za srpski finansijski sektor.

Ono što bi moglo da pogodi srpsku privredu je eventualno zaustavljanje priliva investicija iz Turske, s obzirom na to da je u maju na samitu srpsko-turske privrede najavljeno nekoliko ulaganja, pre svega u tekstilnu industriju.

Ekonomista Mlađen Kovačević ističe da treba videti koliko te firme koje žele da investiraju izvoze i zavise od promena deviznog kursa, ali upozorava da ako bi se našle u problemu, verovatno je da će ili odustati ili zamrznuti odluke o investicijama dok se situacija ne smiri.

„Cela ova kriza u Tursko je više političko ili psihološko nego ekonomsko pitanje. Njihova ekonomija je prošle godine porasla za više od sedam odsto i od 2000. raste po visokim stopama. Zbog toga je teško naći čisto ekonomsko opravdanje za ovo što se dešava u Turskoj“, ocenjuje Kovačević.

Ipak neki američki analitičari tvrde da je privredni rast Turske u velikoj meri bio zasnovan na građevinarstvu, koje je finansirano iz inostranih kredita i da se sada kreditori pitaju da li će dobiti svoj novac nazad.