Poslovni lideri u Srbiji i u svetu o ekonomskim prilikama, novim tehnologijama i manjku talentovanih kadrova

Protekle dve decenije u okviru ankete koju kompanija PwC sprovodi među poslovnim liderima u svetu, istraživali smo sa kakvim se izazovima u poslovanju oni susreću i koje su to nove tendencije koje utiču na svetsku privredu i društvo u celini. Rezultati ovogodišnje ankete u kojoj je učestvovalo 1,400 generalnih direktora u svetu, me]u kojima i 31 iz Srbije, pokazuju koliko toga se promenilo u proteklih 20 godina i koji su to trendovi najviše uticali na promene u svetskoj ekonomiji.

Tehnološke promene, digitalizacija, demografska pomeranja, preusmeravanje ekonomskih i poslovnih aktivnosti, nestašica resursa, neki su od trendova koji su najviše uticali na prilike u svetu pa samim tim i kod nas.

Srpski poslovni lideri optimističniji od kolega u svetu

Prošlogodišnji rekordan skok optimizma zamenio je sveprisutan oprez u očekivanju usporenijeg globalnog ekonomskog rasta u ovoj godini. Gotovo 30% svetskih poslovnih lidera očekuje da će se ekonomske prilike u svetu pogoršati, što je otprilike šest puta više u odnosu na prošlogodišnjih 5% i predstavlja rekordno visok nivo pesimizma. U pitanju je snažan kontrast u odnosu na prošlogodišnji rekordan skok sa 29% na 57% u pogledu optimizma po pitanju izgleda za privredni rast. 

Ipak, nije sve tako crno: 42% generalnih direktora i dalje veruje u dobre ekonomske izglede. Sve u svemu, stav poslovnih lidera po pitanju ekonomskog rasta je prilično suprotstavljen ove godine, sa tendencijom silaznog trenda. 

Poslovni lideri u Srbiji su nešto optimističniji od kolega u svetu – njih 51% misli da će u 2019. godini doći do pojačanog privrednog rasta u svetu što je za 11% više nego prošle godine i čak 20% više u odnosu na 2017. godinu. 

Može se pretpostaviti da je optimističan stav izvršnih direktora u Srbiji, kada je reč o globalnoj ekonomiji, rezultat posmatranja domaćih prilika i vlastitog iskustva. U vreme kada je rađena anketa, u septembru i oktobru prošle godine u Srbiji je preovladavala povoljnija ekonomska klima, imajući u vidu nisku inflaciju, niske kamatne stope, rast trgovine i zaposlenosti, što je svakako uticalo na generalne direktore da se pozitivno izjasne kada je reč o okolnostima u kojima će se odvijati ekonomski rast u narednom periodu. 

PROČITAJTE JOŠ: Strani investitori očekuju brže reforme od Vlade

Upitani da se izjasne o tome šta će podstaći rast prihoda u njihovim kompanijama, većina direktora u Srbiji (77%) i svetu (71%) navodi da će to biti unutrašnja ekspanzija zasnovana na profitu od poslovanja u narednom periodu, dok 64%, odnosno 62% direktora planira predstavljanje nove usluge ili proizvoda u 2019. godini. Trećina ispitanika u Srbiji i u svetu se izjasnila da će saradnja sa preduzetnicima i starap zajednicom biti jedna od inicijativa koju će u velikoj meri sprovoditi u cilju postizanja željenih poslovnih rezultata, što predstavlja novinu pogotovo kada je reč o srpskim poslovnim liderima.

Najveći razlozi za zabrinutost 

Svake godine pitamo generalne direktore da navedu šta ih najviše brine i da razloge za zabrinutost sortiraju po važnosti.

Prošle godine su i geopolitička kriza, dostupnost adekvatnih kadrova i nestabilan ekonomski rast bili na vrhu liste razloga za zabrinutost. Situacija je ove godine nešto drugačija, kako u svetu, tako i kod nas. 

Prvi put ove godine direktorima je postavljeno pitanje da li su i u kojom meri zabrinuti za neizvesnost ekonomske politike i rizicima koje ona nosi, kao i o trgovinskim konfliktima koji se dešavaju u svetu (USA-Kina, USA-EU). Više od trećine globalnih lidera, njih 35% je veoma zabrinuto zbog neizvesnosti kada je reč o ekonomskoj politici kao i o preopterećenosti propisima. Velika zabrinutost i ove godine vlada kod 34% ispitanika zbog nedostupnosti adekvatne radne snage, a odmah zatim i zbog trgovinskih konflikta u svetu (31%). 

Kada je reč o Srbiji, pored nedostupnosti adekvatnih kadrova tj. manjka odgovarajućih veština kod zaposlenih i brzine kojom se dešavaju tehnološke promene, ove godine prvi put učesnici ankete iskazuju povećanu zabrinutost zbog promena u navikama potrošača. Skoro polovina poslovnih lidera u Srbiji smatra da će upravo ovaj trend u velikoj meri uticati na poslovanje njihovih kompanija. Pored toga, poslovne lidere u Srbiji, njih 42% u velikoj meri brine neizvesnost vezano za ekonomsku politiku i smatra da ona utiče na usporavanje rasta investicija, a samim tim i poslovanja. 

Treba napomenuti nekoliko interesantnih promena koje beležimo u proteklih nekoliko godina. Krenimo od (ne)dostupnosti adekvatnih kadrova za koju je 2016. godine bilo zabrinuto „samo“ 57% direktora u Srbiji. Nivo zabrinutosti je značajno porastao 2017. godine (skok na 82%), da bi 2018. godine dostigao 91% i rekordnih 94% ove godine. Sličan trend deficita adekvatne radne snage primetan je kod direktora kako u svetu, tako i u zemljama iz okruženja. Jedina razlika je u tome što su oni nešto ranije iskazali visok nivo zabrinutosti za nedostupnost kadrova (broj je prelazio 70%). 

Tu je zatim i brzina tehnoloških promena koja je i ove godine u 10 najvećih razloga za zabrinutost i na globalnom nivou beleži skok u protekle četiri godine (2016: 61%, 2017:70% 2018: 76%). Kod nas je situacija ranijih godina bila nešto drugačija i poslovni lideri nisu pridavali veliku važnost promenama koje sa sobom donose moderne tehnologije. „Buđenje“ je među našim direktorima počelo prošle godine kada je primećen značajan porast zabrinutosti po ovom pitanju (2016: 36%, 2017: 64%, 2018. 88%), da bi ove godine čak 93% ispitanika izjavilo da su u određenoj ili velikoj meri zabrinuti zbog brzine tehnoloških promena.

Veštačka inteligencija (VI)

Većina anketiranih poslovnih lidera, njih čak 85% smatra da će veštačka inteligencija dramatično promeniti njihovo poslovanje u narednih pet godina. Skoro dve trećine je vidi kao nešto što će imati veći uticaj nego Internet. Srpski lideri se slažu sa ovom konstatacijom – njih čak 94% smatra da će veštačka inteligencija u narednom periodu imati veliki uticaj na poslovanje, dok je 80% mišljenja da će VI imati veći uticaj od internet revolucije. 

Uprkos optimističnom stavu o veštačkoj inteligenciji, 13% srpskih lidera trenutno ne planira da uvede upotrebu veštačke inteligencije u svoje poslovne procese, 32% planira da to uradi u naredne tri godine, dok je trećina ispitanika zauzela vrlo ograničen stav po ovom pitanju. 

Kada je reč o uticaju koji će veštačka inteligencija imati na poslove, skoro polovina ispitanika u svetu smatra da će VI zameniti više poslova nego što će ih kreirati. Ovo stanovište je naročito izraženo kod kineskih poslovnih lidera (88%), a u Srbiji sa ovim složilo nešto više od 70% učesnika ankete.

Ipak, u odnosu na prethodne godine, ove godine su generalni direktori u Srbiji veoma optimistični u pogledu porasta broja zaposlenih. Njih 68% je reklo da ima u planu otvaranje novih radnih mesta i povećanje broja zaposlenih (2016: 40%, 2017:42%, 2018: 58%). 

Nedostatak talenata

Međutim, i pored optimističnih planova za otvaranje novih radnih mesta, primetno je da teškoće u zapošljavanju talentovanih kadrova rastu, pogotovo u poređenju sa periodom od pre sedam godina kada smo prvi put postavili ovo pitanje. Kao glavni razlog zbog kojeg se danas kadrovi teže zapošljavaju, ispitanici i kod nas i u svetu navode nedostatak radne snage sa odgovarajućim znanjima i veštinama (50%). Manji broj direktora smatra da je najveći problem u tome što su zahtevi danas drugačiji (19% u svetu 8% u Srbiji), kao i stopa rasta određene privredne grane (8% u svetu i 17% u Srbiji). 

Kada je reč o otklanjanju jaza u pogledu veština u njihovim kompanijama, anketirani direktori su se složili da ne postoji brzo rešenje. Više od polovine poslovnih lidera, njih 46% smatra da je rešenje opsežna prekvalifikacija i dodatno osposobljavanje zaposlenih, dok 17% navodi kao moguće rešenje uspostavljanje jake baze potencijalnih kandidata direktno preuzetih iz obrazovnog sistema. Isto mišljenje u velikoj meri dele i srpski lideri koji ističu važnost podsticanja radne snage i stvaranje mogućnosti da se prekvalifikuje i nauči nove veštine tokom svog radnog veka.

Može se zaključiti da rezultati istraživanja među generalnim direktorima za 2019. godinu nedvosmisleno ukazuju da tehnološke promene nastavljaju da preoblikuju poslovni svet i da je neophodno sagledati na koje sve načine veštačka inteligencija i druga tehnološka rešenja mogu pomoći u preoblikovanju poslovne strategije, poznavanju potreba klijenata i kupaca, kao privlačenju i zadržavanju talentovanih kadrova. Automatizacija i veštačka inteligencija u velikoj meri utiču na to kakve veštine treba da poseduje radna snaga budućnosti, zbog čega bi poslovne organizacije, državne i obrazovne institucije trebalo što više da sarađuju.

Jelena Miletić, menadžer za marketing i komunikacije, PricewaterhouseCoopers Srbija