Od 2012. površina na kojoj se uzgaja organska hrana u Srbiji je udvostručena na 13.400 hektara.
Broj proizvođača je povećan više od šest puta i to sa 1.061 na 6.153, a izvoz je porastao sa 3,77 miliona na 23,1 milion evra, saopšteno je iz NALEDA. Ipak, samo 0,4 odsto obradivih površina se koristi za organsku proizvodnju.
Tokom decembra udruženje Agro klaster Srbije i NALED organizuju javnu kampanju „Mesec organske hrane“ kako bi pružili priliku proizvođačima, potrošačima i njihovim asocijacijama, predstavnicima relevantnih institucija i stručnoj javnosti da ponude rešenja za unapređenje uslova za proizvodnju organske hrane u Srbiji.
Kako je saopštio je NALED, podaci govore o velikom potencijalu za razvoj ove grane privrede – od 2012. površina na kojoj se uzgaja organska hrana u Srbiji je udvostručena, na 13.400 hektara, broj proizvođača je povećan više od šest puta, i to sa 1.061 na 6.153, a izvoz je porastao sa 3,77 miliona na 23,1 milion evra.
U saopštenju se, međutim, dodaje da se samo 0,4 odsto obradivih površina koristi za organsku proizvodnju, što je mnogostruko manje nego u susednim zemljama iz EU (Austrija 21,3 odsto, Hrvatska 6,1, Bugarska 3,2, a razlog za to su prepreke u propisima i nedovoljna podrška.
„Cilj nam je da kroz dijalog javnog i privatnog sektora zajedno dođemo do najboljih rešenja za probleme sa kojima se susrećemo. U Srbiji dominiraju mali proizvođači s prosečnom veličinom poseda od pet hektara, što je tri puta manje u odnosu na prosek EU. Kako su najčešće registrovani kao poljoprivredna gazdinstva, propisi ih bez opravdanog razloga ograničavaju na proizvodnju niskog stepena prerade, što naše poljoprivrednike čini nekonkurentnim“, izjavio je Miloš Janjić, predsednik Upravnog odbora Agro klastera, udruženja koje su 2017. formirali Produktna berza Novi Sad, Institut za ekonomiku poljoprivrede Beograd i Univerzitet Educons Sremska Kamenica.
Organska hrana se uzgaja bez veštačkih đubriva, sintetičkih pesticida, GMO i hormona uz strogo ograničenu i kontrolisanu upotrebu antibiotika, sa ciljem očuvanja zdravlja i životne sredine. Zbog ovih uslova, vreme potrebno za konverziju zemljišta pre početka organske proizvodnje traje dve do tri godine što stvara dodatni problem, jer onemogućava proizvođačima da zakupe državnu zemlju jer su rokovi zakupa kraći.
„Ključ uspeha u jačanju konkurentnosti leži u sistemu podsticaja koji je potrebno prilagoditi potencijalu i potrebama organske proizvodnje. Takođe, imajući u vidu postojeće kapacitete inspekcije za kontrolu organske hrane, tržište Srbije je veoma ranjivo na pojavu nelojalne konkurencije i lažnih organskih proizvoda koji mogu da naruše poverenje potrošača“, kaže Dušan Vasiljević, konsultant za ekonomska i pitanja dobre uprave u NALED-u.
„Mesec organske hrane“ deo je četvorogodišnjeg Projekta javno-privatnog dijaloga za razvoj koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi NALED u saradnji s Republičkim sekretarijatom za javne politike.
