Smanjuje se broj banaka u Srbiji

Burno je u Srpskom bankarstvu poslednjih godina. Za deset godina broj banaka smanjen je sa 35 na sadašnjih 28. Stručnjaci kažu i to je previše za zemlju veličine Srbije i da će biti još prodaja i spajanja.

Da je Komercijalna banka na prodaju davno je objavio jedan od njenih vlasnika – država. Spekuliše se i da novog vlasnika, ne samo u Srbiji, već u celom regionu traži Sosijete ženeral banka. Već se povukla iz Hrvatske, a nedavno je preuzela veliki deo kvalitetnih kredita iz portfolija Alfa banke koju je kupila Aik banka. 

Iz Sosijete ženeral banke navode da „u skladu sa poslovnom politikom Sosijete ženeral grupe – Sosijete ženeral Srbija ne komentarišu glasine na tržištu“.

Tehnološki napredak i ekonomska kretanja u svetu uslovila su promenu vlasničkih struktura banaka, kažu u Narodnoj banci. Za sticanje Sosijete ženeral banke zvanično im niko nije podneo zahtev.

„Akcionari banke donose odluke o prodaji, pri tom svaka promena vlasništva u bankama koja omogućava pet odsto i više glasačkih prava, podleže obavezi pribavljanja prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije. Te promene dozvoljene su pod određenim uslovima a gleda se ekonomska opravdanost i posledice koje mogu imati na stabilnost finansijskog tržišta“, navodi se u saopštenju Narodne banke Srbije.

U najvećoj banci na našem tržištu o prodaji kažu ne razmišljaju.

„Bankarski sektor, bar što se regulative tiče, je više od 70 odsto stranih banaka, mi smo praktično u Evropskoj uniji što se propisa tiče, a takođe još imamo i striktne propise Narodne banke Srbije. Moje mišljenje je da u svakom slučaju treba očuvati bankarski sektor onakav kakav jeste – dobar i zdrav“, navodi Draginja Đurić iz banke Inteza.

Italijanski bankari kažu da je 28 banaka za zemlju veličine Srbije previše. Oni imaju 540 ali 10 puta više stanovnika i što je još važnije imaju 34 puta veći bruto domaći proizvod.

„Nije lako biti međunarodna banka u maloj zemlji osim ako ste banka broj jedan na tom tržištu. Postoji trend da velike banke napuštaju manje zemlje. To se već dešavalo u Sloveniji, Albaniji… Ne radi se o tome da zemlja ima problem, to je prosto reakcija na veličinu tržišta i zato će i u Srbiji doći do ukrupnjavanja bankarskog sektor“, navodi Ignasio Žakoto iz Inteza Sanpaolo grupe.

Srbija je evropskim bankama i dalje privlačno tržište. Dok se u Evropi iznos kredita izjednačio sa vrednošću burto domaćeg proizvoda, u Srbiji je kažu tek na 45 odsto BDP-a što znači da se narednih godina može očekivati rast kreditne aktivnosti kod nas.