Svaki drugi paradajz u salati albanski

Količine povrća koje uvozimo sve su veće i daleko premašuju količinu proizvoda koje izvozimo, prenose Večernje Novosti.

Tako nam 60 odsto uvezenih krastavaca, kao i polovina ukupno uvezenih paradajza, dolazi iz Albanije.

Osim krastavaca i paradajza uvozimo i krompir, pasulj, kupus i kelerabu.

Prema rečima Branislava Gulana, agroekonomskog analitičara, povrće se u Srbiji proizvodi na 75.000 hektara, a prosečno se godišnje izveze 87.400 tona. U vrednosti od 39,3 miliona dolara. Vrednost uvoza svežeg povrća u proseku iznosi  62,1 milion dolara. A istraživanja pokazuju da je godišnji uvoz veći od izvoza za 16,473 tone. Zbog toga je u ovoj oblasti bilans spoljnotrgovinske razmene u vrednosti od 22,8 miliona dolara.

„Povećanje izvoza može da se postigne većom domaćom proizvodnjom povrća, udruživanjem proizvođača u asocijacije, većom podrškom državnih institucija i intenzivnijim marketingom“, kaže Gulan.

Najveći prosečan izvoz Srbija ima u šargarepi i to je 18,240 tona godišnje. To čini 20,9 odsto ukupnog izvoza svežeg povrća. Pozitivan bilans ima i crni luk.

„Prosečan izvoz iznosi 16.068 tona, u vrednosti od 3,8 miliona dolara. Crnog luka godišnje uvezemo 1.735 tona, paprike oko 13.700 tona, a uvezemo je za oko 8.554 tone. Kupusa i kelerabe prosečno godišnje izvezemo 5.330 tona, u vrednosti od 1,7 miliona dolara, a uvezemo čak 8.924 tone, što platimo 2,5 miliona dolara“, kaže Gulan.