-615x345.jpg.webp)
Šef vas pita koje hronične bolesti imate. Vi kažete imam astmu, šećeš ili kancer. On vas šalje kući da se još ne zarazite i koronom. Ali, odjednom cela firma zna šta piše u vašem kartonu. Za serijal #KomeJeTeže govori Zlatko Petrović, pomoćnik generalnog sekretara u službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Da li imate ugovor za rad od kuće? Vlada Srbije ne bi trebalo više da se pravi mrtva i čeka da prođe pandemija, već bi trebalo da menja zakon o radu i reguliše rad od kuće. Prof. dr Bojan Urdarević sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu za serijal #KomeJeTeže govori šta treba da potpišete ako ste stan pretvorili u kancelariju. Pogledajte kratak VIDEO.
Stigao vam je mejl da kolega Miloš Petrović ima koronu. Da li je to po zakonu? Pogledajte u videu šta o tome za serijal #KomeJeTeže kaže Zlatko Petrović, pomoćnik generalnog sekretara u službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.Pogledajte : Da li firma sme da nam meri temperaturu?
Da li vam smeta što vam na ulasku u firmu mere temperaturu? Da li zakon dozvoljava poslodavcu da vam meri temperaturu, za serijal #KomeJeTeže govori Zlatko Petrović, pomoćnik generalnog sekretara u službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Pogledajte kratak video!Pogledajte još video iz serijala #KomeJeTeže:Nekom manja plata, a nekom i otkazU kojim biznisima će biti najviše otkaza
Bradara: „Sada, kad smo svi prihvatili ideju, vreme je za planiranje. Istraživali smo, sačinili mapu puta, učili, redizajnirali i tako iscrtali put za naš produkt, NSoft Vision. Što smo dublje ulazili u projekat, to se Vision više menjao i prilagođavao. Na ovaj način uskladili smo potrebe tržišta sa onim što Vision može danas da ponudi.“NSoft je etablirana kompanija u industriji igara na sreću i sportskih kladionica. Poznata je po svojim softverskim rešenjima za tu industriju, bilo da se radi o platformama ili virtuelnim igrama.Ali NSoft je mnogo više od toga. Iako je osnovna delatnost kompanije razvoj rešenja za industriju igara na sreću, ono što je zaista pokreće su inovacije u softverskim rešenjima, nezavisno o industriji. Kreativnost i želja za inovacijama doveli su do toga da je NSoft razvio softver koji upravlja bezbednosnim sistemima, a pokreće ga veštačka inteligencija (AI). Sistem je NSoft Vision, a Igor Bradara, izvršni direktor poslovnog segmenta AI usluga, govorio je o pokretačkoj snazi ideje za ovaj produkt.Kako ste došli na ideju da razvijete sistem bezbednosti unapređen veštačkom inteligencijom?Mnogo je faktora, ali i okolnosti zbog kojih je apstraktna ideja izvediva. Za početak je važno razumeti korporativnu kulturu u samom NSoft-u. Svi strastveno branimo svoje ideje, koje ponekad mogu da budu grandiozne. Jutarnja kafa često služi upravo za diskusiju o takvim idejama. Srećom, vlasnik NSoft-a je izuzetno ambiciozna i istovremeno ubedljiva osoba. Naime, početna ideja sistema Vision potekla je od njega.Sada, kad smo svi prihvatili ideju, vreme je za planiranje. Istraživali smo, sačinili mapu puta, učili, redizajnirali i tako iscrtali put za naš produkt, NSoft Vision. Što smo dublje ulazili u projekat, to se Vision više menjao i prilagođavao. Na ovaj način uskladili smo potrebe tržišta sa onim što Vision može danas da ponudi.Naravno, bili smo pažljivi tokom čitavog procesa, jer nam je to područje bilo novo. Ipak, želeli smo da isprobamo ovaj inovativni koncept i kao rezultat imamo jednostavan i efikasan softver unapređen veštačkom inteligencijom.Čini se da NSoft pokreću inovativna rešenjaMi smo B2B kompanija i naši klijenti su uglavnom orijentisani na maloprodaju. Samo maloprodaja je prisutna u toliko različitih oblika. Međutim, shvatili smo da na ovom tržištu ne postoji sistem koji kombinuje bezbednost i analizu poslovanja u jedinstveno poslovno rešenje.Slikovito, NSoft Vision je kao da imate Google analitiku za vašu poslovnicu, kancelariju ili prodavnicu i još je lakši za korištenje. Aktivnosti koje vaš klijent napravi imaju početnu i završnu tačku, a Vision će napraviti analizu klijentovog ponašanja. Šta to znači? Zamislite da imate jednostavan uvid u broj posetilaca, promet kroz različita doba dana, uvid u polnu i starosnu strukturu itd. Pored toga, možete znati šta je privuklo pažnju vaših kupaca i da li su zadovoljni uslugom, a da ih nikada o tome niste pitali.Što se tiče bezbednosnog aspekta, sistem obezbeđuje identifikaciju visoko rizičnih ljudi kada dođu u vaše okruženje i dobićete adekvatno i blagovremeno obaveštenje.Kako NSoft Vision zapravo pomaže svojim kupcima?NSoft Vision može imati svoju primenu u bilo kojoj industriji. Daću vam nekoliko primera.Recimo da industrija u kojoj radite ima ograničenja kada su u pitanju maloletna lica. Funkcionalnost Vision sistema za predviđanje dobne starosti će vas putem interfejsa upozoriti da se u vašim prostorijama nalazi maloletnik.Sa bezbednosne strane u sistem Vision možete da unesete dostupne slike pojedinaca koji se nalaze na spiskovima opasnih osoba ili osoba sa ograničenjima pristupa. Ako se ta osoba ikad pojavi u vašim prostorijama, biće prepoznata i bićete obavešteni u sistemu.Vision nudi mogućnost kategorizovanja na način koji vam najviše odgovara. Na primer, možete da napravite grupe: zaposleni, posetioci, opasni ljudi, VIP posetioci, maloletnici. Lica koja su prepoznata možete da pridružite tim grupama.NSoft Vision vam omogućava brzu pretragu snimaka sa bilo koje lokacije centralno ili lokalno. Takođe možete da pretražujete video zapise po licima, imenima, vremenskim zapisima i statusima identiteta na vremenskoj liniji. Sva pretraga je brza i laka čak i za neiskusne korisnike web aplikacija. NSoft Vision, naravno, ima standardne bezbednosne funkcije kao što su kontinuirano snimanje, gledanje uživo i gledanje video zapisa po vremenskoj liniji.Ako želite uvid u NSoft Vision sistem kroz demonstraciju, pošaljite svoj zahtev timu NSoft Vision putem formulara na linku: NSOFT VISIONKo je tim iza NSoft Vision-a?Tokom više od četiri godine razvoja produkta, više od 40 ljudi je više ili manje bilo uključeno u projekat. Produkt je konceptualno zamišljen i razvijen u saradnji nekoliko sektora u Mostaru i Zagrebu. Za razvoj ovog produkta bile su potrebne različite veštine i sposobnosti ljudi. Naš tim odgovoran za veštačku inteligenciju razvio je i obučio složeni algoritam nezavisno i bez podrške trećih strana, što u ovoj industriji nije čest slučaj.Više od 1,8 petabajta podataka korišćeno je za usavršavanje algoritma odgovornog za funkciju prepoznavanja lica. Važno je shvatiti da nismo velika korporacija sa hiljadama zaposlenih i neograničenim resursima, ali smo tim koji u potpunosti stoji iza svog produkta.Svaki član tima koji je učestvovao u razvoju produkta prati i nadgleda rad sistema kroz zahteve kupaca i probleme sa kojima se svakodnevno susrećemo. NSoft-ov tim za podršku pruža korisničku podršku 24/7 sa jasnim i konciznim odgovorima.Kao potvrda svega što je do sada rečeno, većina klijenata s kojima smo razgovarali ostaju impresionirani proizvodom i njegovim mogućnostima.Vaš tim i vi lično uložili ste mnogo truda u razvoj ovog produkta. Šta je za vas lično značio čitav proces, i poslovno i privatno?Momenat kada sam shvatio da je naš produkt interesantan potencijalnim kupcima, i to daleko izvan granica naše zemlje, bio je za mene posebno emotivan. Dobio sam priliku da vodim ovaj projekat i zaista sam zahvalan na tome. Privilegija je biti deo tako velikog projekta. Što se tiče timova, neću nikoga izdvajati i mogu samo reći da je, kada ste okruženi sjajnim ljudima, za očekivati da će velika dela proizaći iz ove saradnje.Tokom ovako zahtevnih i dugoročnih projekata veoma je važno imati podršku, kako poslovnu, tako i privatnu. Srećan sam što imam podršku obe strane: i moje porodice i mojih kolega sa posla. Želim da im se zahvalim na strpljenju, poverenju i razumevanju.Ovo vreme je bilo veoma zanimljivo i puno iznenađenja i očekujemo da se nastavi u istom ritmu. Još uvek nismo na vrhu. Postoje oni koje gledamo sa divljenjem, a takođe i oni koji su u direktnoj trci sa nama. Jedno je sigurno: trudićemo se da se što više približimo svojim uzorima i budemo najbolja verzija sebe.Planovi za budućnost?Naš kratkoročni plan je da se usredsredimo na prodaju i pribavimo i analiziramo podatke sa različitih tržišta. Želimo da se pozicioniramo na globalnom tržištu. Želeli bismo da vidimo na koje sve načine naš produkt može poboljšati poslovanje kompanija iz različitih industrija. Takođe tražimo strateške partnere koji će dati dodatni zamah prodaji i razvoju produkta.Dugoročno gledano, želimo da ljudi prepoznaju naš produkt. Jednostavno rečeno, težimo tome da šef obezbeđenja ili operacija na nekom od ciljnih tržišta kaže: Trebalo bi da integrišemo sistem NSoft Vision!Uz puno truda i malo sreće, sigurni smo da to možemo postići!Više informacija o ovom softveru možete da pogledate u brošuri NSoft Vision.
Pandemija korona virusa snažno je prodrmala naše društvo, sistem javnog zdravstva, ali i sistem informisanja. U potrebi da se informišu i saznaju kako da se zaštite i sa kakvim “neprijateljem” imaju posla, građani su pomoć potražili od medija, prvenstveno na internetu, u telefonu.Mediji su bili pod velikim pritiskom da u izazovnim okolnostima odgovore brzo i tačno na niz pitanja o globalnom virusu. Tom prilikom građani su se susreli i sa novim fenomenom, lažnim vestima o pandemiji tzv. dezinfodemiji i u moru informacija trebalo je razdvojiti šta je korisna informacija, a šta dezinformacija. Lažne i poluinformacije su demantovali i članovi Kriznog štaba, naučnici, Svetska zdravstvena organizacija, ali nakon klikabilne neistine, vrlo je teško promeniti uveravanja ljudi.Pogledajte panel Pandemija informacija u doba korone organizovan povodom obeležavanja globalne Nedelje medijske i informacione pismenosti od 27. do 31. oktobra!Moderatorka: Olivera KovačevićGosti:dr Ljiljana Timotijević, direktorka, Gradski zavod za plućne bolesti i tuberkulozu, Beograd Ivana Rašić (Sajsi MC), muzičarkaZoran Sekulić, direktor, FoNetGoran Tomin, klinički psiholog
Kako će rast minimalca uticati na zarade? Da li se zarade baš tako lako smanjuju?
Vanredno stanje je prošlo, ali problem neregulisanog rada od kuće je ostao. Mnoge domaće kompanije se ne vraćaju u kancelarije do nove godine, a neke već sad znaju da se neće vraćati do septembra 2021. godine. U nekim kompanijama radnici mogu sami da odluče da li će od kuće ili iz firme, ali je mnogo otvorenih pitanja i problema.Za serijal #KomeJeTeže govore advokatica Marija Gligorević iz kancelarije BDK Advokati i Jovana Ružičić, direktorka Centra za mame.
Da li vas je strah da popijete piće u prepunom klubu? Da li znate kako zabrana da organizujemo gala venčanje sa stotinu gostiju utiče na one koji se bave organizacijom ovakvih događaja? Koliko treba da budemo zabrinuti za svoje radno mesto i u kojim sektorima? Šta država treba uradi da bi zaštitila zaposlene i poslodavce u nevolji? O svemu ovome razgovorali smo u prvoj epizodi serijala Nove ekonomije #KomeJeTeže.
Tokom pandemije portalu Radnik.rs radnici su se najviše žalili na nedostatak zaštitne opreme, kasnije su bili aktuelni problemi u vezi sa korišćenjem državnog minimalca, kaže u razgovoru za Novu ekonomiju urednik to portala, Miloš Vučković.„Vremenom, kada je krenula finansijska pomoć države, u pogledu tri famozna minimalca, veliki broj radnika našao se u situaciji da su poslodavci tražili da oni ili vrate punu sumu pomoći ili deo nje. To je bilo baš ekstremno. Sad smo došli u situaciju gde pandemija još uvek nije gotova i gde se manje-više stvari vraćaju na staro, a to su već klasični problemi prekovremenog rada, „rada na crno“, objašnjava Vučković.GDE SE NAJVIŠE KRŠE PRAVA„Po mom utisku, najviše je bilo u ugostiteljtvu i u nekim sitnim proizvodnim pogonima, gde je najviše problema bilo i pre pandemije, gde često postoje „radnici na crno“, loši su uslovi rada, onda je ova pandemija samo pogoršala postojeće stanje. To, podvlačim je, iz iskustva onih koji su se nama obraćali“, kaže urednik portala Radnik.rs.On dodaje da je bilo i problema u javnom sektoru i to sa ljudima koji rade na privremenim i povremenim poslovima, što je, naglašava poroblem aktuelan od ranije: radi veliki broj sati nedeljno, pa se rasporede na druga radna mesta.Ipak, što se tiče broja žalbi, većina problema desila se u privatnom sektoru.RAD PREKO OMLADINKSIH ZADRUGAZbog same pandemije, napominje Vučković, omladinske zadruge su skoro u potpunosti prestale da rade, pa je veliki broj ljudi koji su radili preko njih i agencija za privremeno zapošljavanje ostao bez posla. Tada je, podseća i krenula primena Zakona o agencijskom zapošljavanju. „Sad smo već u situaciji da se sitacija normalizuje, nastavlja se potražnja, ali je opet sve to na nekim staklenim nogama, s obzirom da je dobar deo radnih mesta zadržan jer je uslovljen od strane države, da kompnije koje dobiju pomoć u vidu minimalne zarade neće smeti tri meseca da otpuštaju zaposlene“. Svakako, dodaje Vučkovič, situacija će biti jasnija kada istekne rok za moratorijum na otpuštanje radnika, a to bi trebalo da se desi tokom oktobra i novembra.SAVETI ZA ŽALBENa pitanje Nove ekonomije, šta obično savetuju radnicima kada treba da se žale, naš sagovornik podseća da je nekada situacija nejasna u vezi sa nadležnošću državnih inspekcija:„Zbog nekorišćenja zaštitne opreme, došli smo u situaciju da je tu nadležna i sanitarna inspekcija. Ispostavilo kao u slučaju Jure da primenu zaštitnih mera na radu ne kontroliše inspekcija rada, već sanitarna“, kaže Vučković. Prema njegovim rečima, radnici koji na svom radnom mestu imaju sindikat nalaze se u boljoj situaciji.Razlog je taj jer mogu da dođu do besplatne pravne pomoći i određenog oblika podrške, u odnosu na radnike koji rade u kompanijama koje nemaju organizovan sindikat.Čedomir Savković
UNIQA osiguranje je sa ponosom predstavilo jedinstven servis na tržištu, Moj procenitelj koji klijentima omogućava da sami budu procenitelji štete! Zahvaljujući inovativnoj platformi Moj procenitelj dostupnoj 24 časa dnevno, klijenti UNIQA osiguranja procenu štete na vozilu ili domaćinstvu mogu da obave brzo i lako, iz svog doma ili sa parkinga, u bilo koje vreme, bez odlaska u poslovnice i fizičkog prisustva procenitelja! Moj procenitelj je jednostavan za upotrebu, prilagođen pametnim telefonima i tabletima i ne zahteva instalaciju posebnih aplikacija, a ceo proces je krajnje jednostavan: po izvršenoj prijavi štete na vozilu ili u domaćinstvu, UNIQA preko SMS poruke ili imejla klijentu šalje link koji je aktivan 24 časa ili više, putem kog vrše fotografisanje oštećenja na vozilu ili domaćinstvu i neophodne dokumentacije, što omogućava da se ceo proces procene štete završi samostalno u vremenu koje klijentima najviše odgovara i to za najviše 15 minuta. Moj procenitelj je potpuno automatizovan i kreiran bez kompromisa u smislu kvaliteta, pouzdanosti i sigurnosti zaštite podataka osiguranika. Dostupan je 24/7, a celokupna procena štete odvija se uz pomoć animiranog UNIQA asistenta koji klijenta vodi kroz ceo postupak pružajući neophodnu podršku, uputstva i instrukcije.UNIQA klijentima ostavlja na raspolaganju mogućnosti za klasičnu ili video – procenu štete, a lansiranjem platforme Moj procenitelj ostvarila je dodatni iskorak odgovarajući zahtevima klijenata za maksimalnu fleksibilnost, vrhunski kvalitet servisa usluga, brzinu i jednostavnost.- Klijenti su fokus celokupnog poslovanja UNIQA osiguranja pa je i najnovija plaforma Moj procenitelj, inspirisana upravo njihovim potrebama. Moj procenitelj klijentima omogućava jednostavnu i laku procenu štete, brže kompletiranje neophodne dokumentacije a tako i efikasniju isplatu štete, u najkraćem vremenskom roku. Lider u inovacijama na tržištu Srbije, UNIQA teži digitalnoj transformaciji nastojeći da pravovremeno odgovori zahtevima svojih osiguranika, omogućavajući besprekoran servis i ekspresnu isplatu kako bi što pre mogli da saniraju štetu na imovini ili vozilu. Rezultat naših napora usmerenih na zadovoljstvo klijenata je još jedan superioran servis, jedinstven za Srbiju ali i region – rekla je Gordana Bukumirić, CEO UNIQA osiguranja.Nakon zajedničkog rada na projektu video - procene štete koji je UNIQA prva na našem tržištu i u regionu uvela prošle godine, platformu Moj procenitelj razvijala je i implementirala kompanija ICTS iz Beograda.Podsetimo, UNIQA zahvaljujući primeni najsavremenijih rešenja i razvijanju online platformi, ima zaokružen ceo proces servisiranja klijenta 24/7 - od momenta iniciranja ponude, elektronske razmene dokumentacije, preko kupovine polise, plaćanja premije, do prijave, procene i isplate štete.
Peto izdanje festivala muzičkog dokumentarnog filma Dok’N’Ritam (D’n’R) biće održano od 22. do 25. septembra u Domu kulture “Studentski grad” u Beogradu.Pod sloganom „Peti D’n’R = čista Petica“, i ove godine posetioce očekuje veliki broj premijera, zanimljiv i raznovrstan takmičarski program, nove interesantne muzičke knjige, atraktivne tribinske teme i učesnici koji su obeležili deo istorije regionalne muzičke scene.U takmičarskoj selekciji je čak 15 filmova, od kojih će 13 domaća publika imati prilike da pogleda premijerno. S ponosom najavljujemo svetsku premijeru filma o najvažnijoj jugoslovenskoj grupi, sastavu „Indexi“. Posebno emotivan momenat je činjenica da će film biti prikazan 23. septembra, na dan rođenja Davorina Popovića, pevača grupe „Indexi“.U revijalnom programu posetioce će imati prilike da pogledaju ekranizovanu priču o čuvenom fotografu Džimu Maršalu koji je tokom 20. veka fotografisao najveće svetske rok zvezde, kao i priču o živoj legendi ex-yu i hrvatske muzičke scene Džimiju Staniću, koji i u 93. godini sa puno radosti i entuzijazma nastupa na klupskim zagrebačkim scenama.Na programu su i dokumentarac o nastupu sastava „Repetitor“ u Centralnom zatvoru, priča o legendarnom Tusti iz KUD Idijota, zatim priča o bioskopu sa ( nekada) najvećim platnom na Balkanu a sada centru urbane kulture, „Kinu ’Šiška- 10 let’“... Publika koja dođe na peto izdanje D’n’R festivala imaće priliku da prođe kroz 70 godina života najekstavagantnije pojave na sceni bivše države, čuvenog doktora za rokenrol Milića Vukašinovića. Tu su, takođe, i priča o svojevrsnom hodočašću makedonskih repera u Njujorku, o Viktoriji iz Rock kampa za devojčice, kao i priča Gorana Bareta direktno u kameru, bez dlake na jeziku...U okviru programa Notabook stižu tri nove knjige – „Pola veka subotičke popularne muzike“, „Bunt dece socijalizma“ i „Sve bio je ritam“.S ponosom ćemo prvi put u Beogradu predstaviti knjigu Dušana Vesića "Bunt dece socijalizma - priča o novom talasu", koja govori o prvoj generaciji muzičara novog talasa i neizmernom, sveobuhvatnom, vanvremenskom uticaju koji su akteri priče ostvarili.Knjiga bubnjara „Azre“, Borisa Leinera „Sve bio je ritam“ biće, u skladu sa kovid okolnostima, predstavljena online, uz ekskluzivnu mogućnost kupovine knjige u ograničenom tiražu tokom trajanja promocije.Peti Dok'n'Ritam u vremenima ko-vidljivim, učiniće vidljivim snagu duha, umetnike svesne svog integriteta i odgovornosti koje nose poruke koje šalju.O nagradi koju dotira Filmski Centar Srbije ove godine odlučivaće žiri u sastavu: reditelj Milorad Milinković, dramaturg, filmski i muzički kritičar Aleksandar Janković i muzičar i glumac Mario Knezović, frontmen sastava „Zoster“.U okviru saradnje sa Bunt Rok Festivalom, koncertom beogradskog sastava „Viva Vops“ 25. septembra biće svečano zatvoren peto izdanje festivala D’n’R.Ulaz na sve projekcije je slobodan.***O festivaluFestival muzičkog dokumentarnog filma Dok’n'Ritam ( D'N'R) je prvi ovakav festival u Srbiji, održan prvi put u junu 2016, u Domu kulture Studentski grad, koji je tada bio glavni organizator festivala.Prošle godine festival je održan na dve lokacije – u Domu omladine i Dorćol Platzu.Festival se sastoji od takmičarskog i revijalnog dela. U takmičarskom delu, za nagrade - nagradu žirija i nagradu publike, takmiče se dokumentarni filmovi čija je tema muzika.Nagrada festivala sastoji se od replike skulpture čiji je autor evropski poznat vajar Vitold Košir i nagradnog fonda FCS i donatora.U revijalnom delu prikazuju se muzički dokumentarci svetske produkcije, a koncerti su takođe sastavni deo programa, kao i gostovanja muzičara i filmskih stvaralaca koji učešćem na tribinama i tematskim panelima doprinose afirmaciji osnovne ideje, a to je čuvanje Dokumenata Našeg Ritma, što je tematski okvir festivala.Posebni programi unutar festivala na svaki način su fokusirani na ovu oblast: program Notabook donosi promocije i predstavljanja muzičkih knjiga, a sekcija Work in Progress posvećena je muzičkim dokumentarcima nacionalne produkcije. Novost koja odvaja D’n’R od sličnih festivala, jeste da se u ulogama učesnika u razgovoru, a ponekad i u ulozi moderatora u programima, neretko pojavljuju poznati muzičari kojima je ova vrsta nastupa poseban izazov.Promovisanje i afirmacija novog žanra – podžanra u dokumentaristici i kinematografiji uopšte – u svetu je već izuzetno aktuelni žanr; muzički dokumentarac ovenčan je sa tri Oskara u prethodnih sedam godina. Poslednjih desetak godina u regionu snimljeno je i snima se sve veći broj muzičkih dokumentaraca, a u susednim državama se održavaju veoma posećeni festivali ovog tipa.- U Srbiji je ovo prvi takav festival, čiji je cilj pre svega edukacija mlađe generacije na temu pop kulture na zabavan način, tj. čuvanje dokumenata iz oblasti muzike. Kulturna istorija i uticaj muzike sa ovih prostora dva su neraskidiva pojma, i muzika jeste obeležila i uticala na sve segmente života. Prikazivanjem kvalitetnih filmova, inspirativnim razgovorima sa atraktivnim gostima koji stavom i imidžom podržavaju radoznalost, želju za istraživanjem i intelektualnim usavršavanjem, predstavljanjem muzičkih knjiga – književne vrste koja je u izdavaštvu trenutno u ekspanziji, pažljivo odabranim koncertima, pokušavamo da napravimo jedinstvenu atmosferu D’n’R festivala, koji će u svojoj DNK sadržati dokumente našeg ritma – kaže Sandra Rančić, autor projekta, osnivač i umetnička direktorka festivala DNR.
Restorani u svetu počinju sa otvaranjem nakon pandemije sa ograničenim kapacitetom i strogim pravilima socijalnog distanciranja.Ova pravila stvorila su mnogo praznih mesta i restorani pronalaze kreativne načine kako bi ta mesta popunili.Lutke na naduvavanje Open Hearth, restoran u Tejlorsu u Južnoj Karolini svoja prazna mesta popunjava lutkama na naduvavanje sa perikama, prenosi WYFF.Panda medvediTajlandski restoran u Bangkoku odlučio se za plišane pande. Vlasnik restorana izjavio je da je osećao da je mušterijama neprijatno da sede sami ili odvojeni, na šta se on odlučio da svoja ptazna mesta popuni plišanim pandama.Zavese za tušRestoran u Ohaju, poznat po svom meniju za doručak, postavio je plastične zavese za tuš kako bi odvojio mušterije. „Dva metara između stolova ograničilo bi nas na možda osam do deset stolova i onda finansijski ne bi imalo smisla uopšte otvarati restoran“, izjavila je za CNN vlasnica Twisted Citrus restorana, Kim Šapiro. Kao alternativu, država dozvoljava barijere.Staklene kutijeRestoran u Holandiji testira svoje „karantinske staklenike“, staklene kutije u kojima će uglavnom po dve mušterije moći da jedu, uz održavanje socijalnog distanciranja i bez bilo kakvog kontakta sa ostalim mušterijama.https://www.facebook.com/worldeconomicforum/videos/376529183276671/Gumeni šlaufFish Tales restoran u Merilendu u Sjedinjenim Državama svakoj svojoj mušteriji daje gumeni šlauf koji će im poslužiti kao sto, a kojim će održavati i socijalno distanciranje.
Na Zlatiboru, na Vodicama, proteklog vikenda je otvoren tematski park "El Paso Siti" - turistički kompleks u kome se nalaze kaubojski grad, indijansko ali i tradicionalno srpsko selo. Na oko 6 hektara izgrađene su replike objekata kakvi su sredinom 19. veka postojali u Sjedinjenim Američkim Državama, poput kaubojskog salona, kancelarije šerifa, berbernice i konjušnice."El Paso" je nazvan po istoimenom gradu na američkoj granici sa Meksikom. Kroz njega protiče rečica koja simbolizuje "Rio Grande". U ponudi je i apartmanski smeštaj za 100 gostiju."Na dobroj smo lokaciji, ja mislim da je centar Zlatibora već pretrpan i da tamo ima previše sadržaja. Mi smo na 13. kilometru odnosno na 15 minuta vožnje od centra, a pored je i magistralni put, pa se do nas lako dolazi. Okruženi smo prirodom, nema gužve i buke", kaže za Novu ekonomiju direktor i menadžer "El Paso Sitija", Aleksandar Milić.Investitor i vlasnik, je ideju za tematski park našao u vestern filmovima, razvijao je korak po korak i tako smo došli do kaubojskog grada.On naglašava da to nije samo kaubojski grad jer u okviru kompleksa postoji i srpsko selo."Tu možete da osetite kako su ljudi živeli sredinom 19. veka u Severnoj Americi, ali i kako je život u isto to vreme izgledao kod nas. Gledali smo da to bude kao muzej arhitekure, jer su sve kuće i brvnare različite i nisu samo replike, već funkcionalan smeštaj za goste. Od materijala za gradnju korišćeni su drvo i kamen. U kaubojskom salonu i na promenadi možete osetiti duh Divljeg zapada, jer daske škripaju pod nogama."Milić kaže da posetilaca ima. Očekuje da će ih biti još više."Promociju smo počeli još na Sajmu turizma u Beogradu, u februaru. Dva meseca pre zvaničnog otvaranja, koje je trebalo da bude 15. aprila, imali smo 30% popunjenih smeštajnih kapaciteta. Zbog pandmeije virusa korona morali smo da stanemo sa svim aktivnostima. Nakon ukidanja vanrednog stanja, ubrzali smo pripreme kako bismo što pre počeli sa radom. Treba nam još nekoliko nedelja za sve aktivnosti koje smo planirali, a ispostavlja se da su ljudi zadovoljni i ovim što je trenutno ponuđeno."Bilo je i nekih komentara da smo izgranjom "El Paso Sitija" naružili planinu, dodaje Milić:"Ja se s tim ne slažem, pa sam onima koji su nas za to optuživali poručio da dođu i vide koliko smo se stopili sa krajolikom. Nema tu stakla, ni betona - sve je građeno od drveta i kamena." Ulaznica u "El Paso Siti" na Vodicama košta 350 dinara za odrasle, 300 dinara za decu. Za grupne posete ulaznice su za pedeset dinara jeftinije. U ovom trenutku nema većih grupnih poseta jer su mere zaštite od korona virusa još na snazi.Čedomir Savković
.png){kind=small}
Filipa Milenkovića, digitalnog nomada (30) iz Pančeva, korona je zatekla u rodnom gradu, a njegovu devojku Miriam (autorka ilustracije) u Americi. Njihova razdvojenost i iskustva velikog broja parova koji su se zbog posla ili drugih okolnosti zatekli na dve strane sveta u trenutku proglašenja pandemije, podstakla ih je da osmisle i pre desetak dana naprave sajt na engleskom coronalovestories. "To nisu priče iz ljubavnog romana", kaže Filip za Novu ekonomije. Kako kaže, akterima priča nije bilo neprijatno da podele svoja iskustva i emocije jer im je identitet sakriven.Na pitanje šta su inovativno smislili rastavljeni parovi kad je reč o komunikaciji, Filip kaže da se u pričama otkriva kako da radite zajedno, kako da izađete u grad zajedno kad ste razdvojeni, kako da iznenadite jedno drugo poklonom nenajavljeno, na daljinu isl. "Ljudi ne znaju kad će da se vide i na tom talasu postaju prilično kreativni", dodaje Filip.Filip za Novu ekonomiju kaže da njegov sajt dnevno ima 1000 poseta i planira da ga monetizuje.Pogledajte u VIDEU kako je došao na ideju da napravi "Ljubav u doba korone".
-615x345.jpg.webp)
Da bi došlo do ušteda u zdravstvu neophodno je bolje planirati javne nabavke, kao i efikasno kontorlisati trošenje nabavljenih lekova, kaže za Novu ekonomiju Marina Mijatović iz Pravnog skenera. Takođe, među institucijama zdravstva ne postoji dovoljno dobra komunikacija o čemu svedoči i neuspešna javna nabavka reagenasa za sve kliničke centre i bolnice na teritoriji Srbije kada RFZO nije uspeo da pribavi podatke o potrošnim materijalima od zdravstvenih ustanova. Problem predstavljaju i različite cene za potrošne materijale, čiju cenu često diktiraju kompanije koje su donirali medicinske aparate, objašnjava Mijatović.Pravni skener već duži niz godina posmatra javne nabavke koje se sprovode u zdravstvu. Ukoliko bismo pošli od te teze da javne nabavke postoje da bi se novac racionalno trošio i da bismo za najmanje novca dobili najbolju uslugu. Kakva je vaša ocena, da li je to situacija u Srbiji?Javne nabavke bi prvo trebalo da baš budu javne i da se tu negde ne dovede u putanje koliko su one transparentne, ali Zakonom o javnim nabavkama je definisana uloga građanskog nadzornika da se prate centralizovane javne nabavke, odnosno javne nabavke preko milijardu dinara. Mi smo se nekako najviše fokusirali na praćenje javnih nabavki Republičkog fonda za zdravtsveno osiguranje i najviše za nabavku lekova.Šta podrazumeva uloga građanskog nadzornika?Mi smo se prvo prijavili da budemo građanski nadzornici, provereno je da li ispunjavamo uslove... Pošto ispunjavamo uslove, onda je Uprava za javne nabavke donosi rešenje za svaku javnu nabavku gde nas imenuje za građanskog nadzornika. Dakle, ako se nabavljaju lekovi sa liste A, B, C, reagensi, neke druge vrste potrošnog materijala... I RFZO uglavnom sprovodi te centralizovane javne nabavke što znači da ako se nabavljaju lekovi sa liste A, to su lekovi za celu teritoriju Srbije, odnosne za sve apoteke, zdravstvene ustanove. To su ili lekovi na recept ili lekovi koji se daju za ležeće pacijente ili lekovi koji se ne daju na repcet. Mi smo sproveli nekoliko istraživanja. Nismo samo pratili javne nabavke kako se ti lekovi nabavljaju već smo negde došli do te tačke da proverimo kako se ti lekovi i troše odnosno da li postoji neki kontinuitet u praćenju i planiranju javnih nabavki, što znači da li se njihova nabavka planira shodno potrebama zdravstvenih ustanova. Uočili smo da negde pri samom planiranju postoji nekoliko izvora o tome kolike su potrebe zdravstvenih ustanova koji nisu usaglašeni. To su potrebe koje plasira Institut za javno zdravlje Batut i potrebe koje u svojoj evidenciji, odnosno potrošnji u elektronskoj fakturi poseduje Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO). To su obično velike razlike u količinama i ono što je bilo nama sporno jeste zašto su tolike razlike. Zašto su potrebe koje dostavi Republičkom fondu Batut recimo 10.000 kutija, a potrebe prema Republičkom fondu, prema njihovoj elektronskoj fakturi, koja stiže od zdravstvenih ustanova mnogo niže i kako mi sada tu određujemo koja količina lekova će se pribaviti i nabaviti. Tu je bio problem što recimo ukoliko jedna zdravstvena ustanova potpiše ugovor za nabavku sto kutija, ona će nabaviti, otkupiće od ponuđača, odnosno u tom momentu dobavljača, svih sto kutija, ali ako ih ne potroši, niko u tom jednom momentu nije kontrolisao zašto to nije potrošeno i zašto se sledeće godine ponovo nabavlja sto kutija. Možda je moglo da se nabavi manje.Sada je negde ideja da se ta praksa promeni i da se malo bolje kontroliše i potrošnja tih lekova. Mi verujemo da će, ako se to iskontroliše, doći do velikih ušteda u zdravstvu. Ali bi isto tako bilo bitno da se to što se prištedi uloži na obnavljanje i rekonstrukciju zdravstvenih ustanova ili na nabavku nekih novih lekova.Zbog čega Srbija procentualno troši više na zdravstvo od država u regionu?Nije dobro planiranje. Nije dobar kontinuitet u praćenju svega toga. Kako se to nešto u zdravstvu troši i da li je to nešto racionalno i objektivno. Kada se uspostavi taj jedan ceo put koji ima neku hronologiju, ja verujem da će doći do nekih brojki koje će pomoći da dođe do uštede, ali, opet kažem, da je vrlo važno da ta ušteda usmeri ka tome da mi dobijemo bolji kvalitet usluge – bolje lekovi, bolji potrošni materijal, čistije sobe, bolju hranu u zdravstvenim ustanovama.Relativno često se dešava da dođe do nestašice nekog leka u apotekama i bolnicama. Ko je glavni krivac za to?To je opet loše planiranje. Kada vi ugovorite određenu javnu nabavku, centralizovanu, ugovara se recimo određeni broj kutija nekog leka... To je minimalan broj koji zaključuje RFZO sa potencijalnim dobavljačem. Može preko toga uvek da se poruči ukoliko postoji potreba pa je onda pitanje i zdravtsvenih ustanova da li oni poruče na vreme veće te količine. Opet je stvar organizacije celokupnog sistema.Naravno, postoje neke nepredviđene okolnosti, viša sila, ali nikada se nije desilo da se na to možemo pozvati, da kažemo bili su neki požari, poplave u magacinima, pa je došlo do nestanka. Uvek je to stvar organizacije pružanja usluga. Odnosno neke procene kada imamo poslednju kutiju da li treba da sačekamo da potrošimo tu poslednju kutiju pa da se onda obratimo dobavljaču.Protekle godine je RFZO pokušao da nabavi reagense za sve Kliničke centre i bolnice u Srbiji. Javna nabavka je propala, ali da li je plan da u budućnosti RFZO na taj način centralizovano nabavlja sva dobra koja su ranije ustanove nabavljale svaka za sebe?Ta javna nabavka reagenasa osim za transfuziju – tako joj je naziv – je pokazala da u stvari ne postoji komunikacija između instituciija koje su nadležne za naš zdravstveni sistem. Ovo je prvi put da se sprovodila ovakva javna nabavka u Srbiji i jeste bila ideja da RFZO sprovede centralizovanu javnu nabavku kako bi došlo do uštede. Međutim, problem je bilo što je bilo nemoguće pribaviti sve te informacije od zdravstvenih ustanova.RFZO je poslao dopis zdravstvenim ustanovama da oni kažu kolike su njihove potrebe za određene reagense, za određene aparate... Da se prosto napravi jedan popis svih aparata za sve reagense koji su potrebni da bismo mi mogli da dobijamo uslugu u zdravsvenim ustanovama. Međutim, tu je baš bilo kompllikovano da se dobiju ti podaci, ali je javna nabavka morala da se sprovede jer u tom slučaju nijedna laboratorija u Srbiji ne bi mogla da funkcioniše. Došlo je do nekih problema gde prvo nije moglo da se odluči kako će se formirati cena jer je svaka zdravstvena ustanova imala svoju cenu i nije dobro urađena ta konkursna dokumentacija i ponuđači su imali preko 500 pitanja. To se nikada nije desilo da postoji toliko pitanja, da je prosto nejasna dokumentacija. Tako da smo mi kao građanski nadzornici podneli zahtev za zaštitu. Republička komisija za javne nabavke je donela odluku i poništili su kompletnu javnu nabavku tako da očekujemo da se ponovo pokrene procedura za reagenseDa samo pojasnimo, šta su laboratorijski reagensi?Recimo ukoliko želite da izvadite krv, a potrebno je da vam neko utvrdi kakav vam je hemoglobin, morate da imate određene hemijske supstance da biste dobili rezultat. Uvek nekako vezujemo te reagense za laboratorije za vađenje krvi i rezultate koje mi želimo da dobijemo kao pacijenti, a bez toga je nemoguće da dobijemo tu uslugu.Šta to onda sada znači, da li laboratorije imaju reagense kojima mogu da rade analize?Trenutno, po ovoj javnoj nabavci ne mogu. Dakle, na ovaj način, centralizovana javna nabavka je obustavljena i ustanove preko RFZO ne mogu nabaviti taj potrebni potrošni materijal. Verovatno imaju negde neke zalihe. Ja se nadam da neće biti zastoja u radu, ali su morali negde i planirati, to im je obaveza, kada se planira javna nabavka, da uzmu u obzir da će neko podneti zahtev za zaštitu prava u postupku javnih nabavki. Ne mora to da bude građanski nadzornik, to može da bdue i zainteresovani ponuđač.Kada se otvaraju nove laboratorije ili se renoviraju bolnice, često u javnosti čujemo da su aparate donirale određene kompanije. Ukoliko imamo u vidu da su to komercijalna preduzeća, kakav bi interes one mogle da imaju kada doniraju aparate?To je u ovom slučaju bio problem. Imamo aparate koji su dati u donaciju, koji su dati u zakup i koji su nabavljeni preko javne nabavke koje je sprovela određena zdravstvena ustanova. I dešava se da cena tog potrošnog materijala, odnosno reagensa za taj određeni aparat je potpuno različita u zavisnosti od toga na koji način je zdravstvena ustanova pribavila taj aparat. Tako da, ukoliko neko donira, to se pokazalo iz naših istraživanja, on može da isplati vrlo brzo taj aparat tako što će dati malo veću cenu tog potrošnog materijala ili nekih reagenasa gde će zdravstvena ustanova morati od njih da nabavlja jer uglavnom ti aparati koji se doniraju mogu da koriste materijale i reagense od tačno određenog proizvođača. Tako da neko, potencijalni ponuđač ili neko ko je poklonio, može da diktira cenu tako da mu se sigurno brzo isplati to što je dao nešto u donaciju. Tu isto imamo problem što je Zakon o donacijama veoma zastareo i treba ga menjati. Mi smo na sajtu uspeli da prikupimo neke informacije o doniranim aparatima i aparatima koji su dati u zakup, ali nam naravno nisu sve ustanove odgovorile.Koliko vam se čini da je značaj javnih nabavki uopšte prepoznat kod građana i koliko im je bitno da one budu sprovedene po svim procedurama?Mislim da ljudi minimalno znaju da su to naše pare, da su to pare iz budžeta koje mi dajemo iz poreza i da moramo da učestvujemo u tome kako se te naše pare troše, kog je kvaliteta roba koja se nabavlja i koja je direktno vezana za naše zdravlje. Do sada je u ovom Zakonu o javnim nabavkama koji važi do jula 1. ove godine bilo samo da je cena odlučujući faktor. Tako da ste mogli da ponudite i robu lošijeg kvaliteta, a da imate cenu koja nije adekvatna tome i to je teško bilo i dokazati u tom momentu. Sada ovaj (novi prim. novinarke) zakon omogućava i stavio je da je ekonomski deo i kvalitet određene usluge i radova i dobara bude nekako ujednačen. I tu će biti provera kada neko ponudi recimo neko dobro ili neki aparat da li njegov kvalitet odgovara ceni od recimo 200.000 dinara.Za Novu ekonomiju Katarina Baletić
Kvalitet usluge koju su dobili u zdravstvenoj ustanovi, kao i neprepisivanje odgovarajućih lekova od strane izabranog lekara, neki su od najčešćih problema na koja se građani žale savetnicima za zaštitu prava pacijenata, kaže za Novu ekonomiju Marina Mijatović iz Pravnog skenera. Ipak, ona dodaje da država nije sprovela dovoljnu dobru kampanju, pa građani nisu ni upoznati sa pravima koja imaju u okviru zdravstvenog sistema.Koliko su građani upoznati sa pravima koja imaju u okviru zdravstvenog sistema?Građani su minimalno upoznati i sa svojim pravima i sa svojim obavezama. Ne znamo uopšte šta koji zakon reguliše i koje specifičnosti kog zakona. Često se meša Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o pravima pacijenata. Dakle, Zakon o pravima pacijenata je potpuno fokusiran na prava pacijenata, odnosno na to šta mi sve možemo da zaštitimo kada uđemo u neku zdravstvenu ustanovu i ono što je bitno je da je ovim zakonom pokriven i državni zdravstveni sektor i privatni sektor tako da pacijenti mogu zaštiti svoja prava u oba ova sektora. Tu nema nikakve razlike. Važno je da oni znaju da postoje norme koje apsolutno štite njihova prava. Mislim da nije dovoljno sprovedena kampanja o tome da postoje norme koje mogu pomoći pacijentima i građanima da se edukuju pre nego što uđu u zdravstvenu ustanovu.Postojali su zaštitnici prava pacijenata koji su sedeli u zdravstvenim ustanovama. Međutim, to je promenjeno Zakonom o zaštiti pacijenata?Zaštitnik prava pacijenata je postojao dok je na snazi bio Zakon o zdravstvenoj zaštiti i u tom zakonu su bile te norme o pravima pacijenata međutim sada je donet potpuno novi zakon – Zakon o pravima pacijenata gde je taj mehanizam zaštite potpuno drugačije organizovan. To više nije zaštitnik nego je savetnik za zaštitu prava pacijenata. Oni se više ne nalaze u zdravstvenim ustanovama nego se sada nalaze u opštinama. To je sada potpuno drugačije telo i drugačije je zamišljen taj mehanizam, jer se pokazalo da ukoliko taj mehanizam za zaštitu prava pacijenata pružaju pravnici koji su zaposleni u zdravstvenim ustanovama da ne mogu biti objektivni, jer je suprotno da jedan pravnik štiti prava pacijenata u odnosu na zdravstvenu ustanovu i lekare koji su zaposleni u toj ustanovi, a sa druge strane mora da zastupa zdravstvenu ustanovu u nekim drugim postupcima.Još jedan mehanizam je postojao u pravima pacijenata, ali je to promenjeno izmenama prošle godine. Postojao je zaštitnik prava osiguranih lica i to su zaposleni koje je plaćao RFZO i oni su se nalazili u zdravstvenim ustanovama. To su pravnici i ekonomisti koji su štitili prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Oni nisu u nadležnosti da štite prava pacijenata iz ovog zakona nego samo ono što je iz Zakona o zdravstvenom osiguranju i oni su se do ove godine, dok nije došlo do izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti, nalazili u zdravstvenim ustanovama. Međutim, novim zakonom i to je promenjeno tako da nemamo više tu zaštitu, ali se možemo direktno obratiti Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Što se tiče savetnika za zaštitu prava pacijenata, konkretno za Beograd, oni se nalaze u Tiršovoj 1. Tu je oformljena jedna kancelarija i tu bi trebalo radi 17 osoba, 17 pravnika, za svaku opštinu po jedan pravnik. Međutim, ono što je problem jeste da je njih često tamo troje ili četvoro i ne mogu da postignu da u određenom zakonskom roku od pet dana nas obaveste koje su odluke na osnovu naših tih zahteva, prigovora. Tako da, što se tiče efikasnosti tu je veliki problem za te rokove koji su veoma kratki, koji su postavljeni u zakonu o pravima pacijenata, a mi se žalimo za nešto što je obično hitno, da li nas je neko primio, da li smo dobili uslugu i nekako kada je u pitanju zdravstvo te stvari su uglavnom hitne i želimo odmah da dobijemo odgovor. Dakle, ukoliko pacijent ode u zdravstvenu ustanovu i nije zadovoljan uslugom koju je dobio, odatle treba da ode direktno u Tiršovu?Tako je, da ode u Tiršovu. Može pisanim putem da im se obrati, može direktno tamo da ode pa da se uzme izjava koju će oni potpisati i onda on ulazi u proceduru. Ono što je isto važno, savetnik obavezno odlazi, ukoliko smatra da je osnovan taj prigovor, u toj prvoj fazi, on odlazi zdravstvenu ustanovu da prosto porazgovara i da uzme činjenice od zaposlenih na koje se pacijent žali. Često se uzme i od načelnika, direktora, izjava o tim činjenicama i oklonostima.Na šta se pacijenti najčešće žale?Najčešće je neljubaznost. I to je najveći problem, kako dokazati da li je neko u tom nekom momentu bio neljubazan što znači ako pacijent kaže da lekar ili medicinska sestra ili bilo ko drugi zaposlen u zdravstvenoj ustanovi bio neljubazan svakako će ta osoba na koju je upućen taj prigovor, ona će negirati to. I onda imamo dve potpuno suprotne izjave i veoma je teško odlučiti koja od tih izjava je tačna i to je najveći problem kod ovih odluka i često savetnici donesu odluku gde kažu da savetuju zdravstvenim ustanovama odnosno direktorima i načelnicima da se poradi na komunikaciji između zaposlenih i pacijenata.Na šta se još žale?Drugi deo je da se žale kvalitet zdravstvene ustanove i kvalitet usluge koju su dobili od lekara i medicinskih sestara. Tu su već okolnosti malo drugačije i prosto može da se utvrdi da li je nešto u skladu sa Zakonom o pravima pacijenata, jer mogu biti neke činjenice, može da se pogleda recimo medicinska dokumentacija i da se na osnovu te medicinske dokumentacije i takvih dokaza koji su opipljivi da se zaključi da li je pacijent u pravu ili ne.I naravno, ono što je treće, često se žale na prepisivanje lekova. Tu postoji još jedna veliki problem da kada se pacijent obrati zdravstvenoj ustanovi na sekundarnom i tercijalnom nivou i dobije spisak lekova koji je neophodno da mora da koristi i da mu je to baš ta terapija koju mu specijalista propiše. Kada se vrati u dom zdravlja, lekar na primarnom nivou ne mora da mu propiše te lekove zbog toga što postoje određene šifre, indikacije, drugi neki pravilnici koji uređuju koji lekovi se mogu piti i koji lekovi se mogu propisati na recept u određenim situacijama i onda se to nekada kosi sa onim što je prepisao lekar specijalista. Bilo je situacija gde su lekari prepisivali te lekove, davali su te lekove na recept koje odredi i prepiše lekar specijalista, ali je zato RFZO pokrenuo postupke protiv tih lekara da oni budu sankcionisani jer to nije u skladu sa tim pravilnikom iako je to po nalogu specijaliste koji mnogo bolje zna pacijenta nego neka komisija u RFZO i po tom pravilniku teško je matematički odrediti da li je baš taj lek za određenog pacijenta. Da li se pacijenti češće žale na državne ili na privatne zdravstvene ustanove?Na državne, mislim da pacijenti nisu čak ni dovoljno upoznati da se mogu žaliti na privatni zdravstveni sektor, ali negde verujem i da veći broj pacijenata odlazi u državne zdrasvtvene ustanove.Na koji način pacijenti mogu da se žale na pogrešnu dijagnozu ili na pogrešno lečenje?Za to nije nadležan savetnik i tu se oni ograđuju i zakon je prosto takav da kaže da oni nemaju ni kapacitete ni znanja. U tom slučaju pacijenti se mogu obratiti jedino sudu ili zdravstvenoj inspekciji gde sada ona proverava da li je sve urađeno u skladu sa načelima, stavovima medicinske struke. Ali uglavnom se ljudi opredeljuju da idu u krivične ili parnične postupke, pa se onda preko veštačenja odlučuje da li je bilo lekarske greške, odnosno nesavesnog lečenja i da li je sve urađeno onako kako je trebalo. Ti postupci su jako zahtevni i skupi, ali ako dođe do nekih ishoda koje imaju ozbljne posledice ili smrti ili neku vrstu invaliditeta, ljudi se ipak odlučuju da uđu u takvu vrstu borbe.Koliko je mreža savetnika dobro geografski rasprostranjena?Svaka lokalna samouprava treba da ima savetnika zaštitu pacijenata i Savet za zdravlje. Ono što je prema nekim poslednjim informacijama koje imamo da u principu nema u svakoj lokalnoj samoupravi Savet za zdravlje, ali da je ta mreža savetnika uspostavljena, s tim što je opet pitanje koliko su građani upoznati gde i na koji način mogu da se obrate tom savetniku, odnosno gde je njegovo sedište. Saveti za zdravlje, to je isto jedan organ koji se formira u okviru lokalne samouprave. On je, da kažemo, drugostepeni organ. Ukoliko su pacijenti nezadovoljni odlukom savetnika, oni mogu uložiti žalbu Savetu za zdravlje. Tu je već problem, što taj Savet za zdravlje ne funkcioniše u svakoj lokalnoj samoupravi u punom kapacitetu. Negde ni ne postoji, negde ljudi nisu nikada ni čuli da su uopšte imali bilo kakav sastanak, sednicu, da se odlučivalo o tim njihovim žalbama.Za Novu ekonomiju: Katarina Baletić
Marija Mihailović je molekularni biolog. Marija živi i radi u Milanu i ispričala je za Marka Žvaka produkciju kakvo je trenutno stanje u Italiji, gde sme da se kreće i koje mere preduzima.Pogledajte Marijin video.- Izolacija je jedino što može da spreči širenje virusa. Naravno da želiš da zagrliš prijatelje, da ih vidiš. Ali, izbegavajte svaki kontakt.- Važno je da ljudi shvate da je više zaraženih veliki pritisak na zdravstvo. Što je zdravstvo lošije to je manja šansa da se pruži nega zaraženima.
Razgovarali smo sa medicinskim radnicima, od kojih su neki već napustili Srbiju, a neki su u procesu učenja jezika i prikupljanja papira. Evo koji su njihovi razlozi za odlazak i nastavak karijere u Nemačkoj. - "Ja sam student pete godine medicine, učim nemački jezik već tri meseca, aktivno. Ne mogu da kažem da ću sigurno da odem, ali u svakom slučaju je bolje da to sa jezikom završim na vreme."- "Sa mnom u grupi je došlo i mnogo mladih, kojima mogu majka da budem, a bilo je i kolega, koji su stariji. Nije uopšte vezano za godine, ali mnogo ljudi planira da ode."- "Kada sam došla u Nemačku, shvatila sam da ovde učenice na praksi imaju platu oko hiljadu evra."- "Bila sam u Nemačkoj i videla kako se živi i obzirom da sam medicinski radnik, odlučila sam da upišem nemački, pošto mi je to jedino ostalo. I onda da odem."Razgovore možete pogledati u videu:
Poreska uprava Srbije objavila je vrlo detaljno Uputstvo za tumačenje kriterijuma Testa samostalnosti za preduzetnike, na 90 strana, koji se primenjuje od 1. marta 2020. godine.U VIDEU NA KRAJU TEKSTA POGLEDAJTE KO PLAĆA DODATNI POREZ NA FAKTURISAN IZNOS U SLUČAJU DA PORESKI INSPEKTOR UTVRDI DA PREDUZETNIK NIJE SAMOSTALAN.Samo dva od devet kriterijuma iz testa samostalnosti su strogo formalna za potrebe testiranja, kriterijum 7 koji govori o postojanju ili nepostojanju klauzule o uobičajenom poslovnom riziku, i kriterijum 8 koji govori o postojanju ili nepostojanju klauzule zabrane konkurencije. Sve ostale kriterijume utvrđivaće poreski inspektor sa širokim prostorom za diskreciono tumečenje činjenica "na terenu".Inspektor ima pravo uvida i u mejl prepisku paušalca i klijenta.Ako inspektor utvrdi nesamostalnost preduzetnika prema nalogodavcu posla, prihod ostvaren u tom poslu država će dodatno oporezovati. Pogledajte u videu Branimira Rajšića, poreskog konsultanta u advokatskoj kancelariji Karanović & Partners, ko plaća dodatni porez ako poreski inspektor utvrdi da preduzetnik nije zaista samostalan u odnosu na nalogodavca posla.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
