Bora i Jelena Jović, vlasnici vinarije Status

Puno rade, lepo i zarade

01.09.2017. Aleksandar Žič 0
Jelena Jović Jelena Jović

„Mislim da smo mi primer da brak može da funkcioniše i kada su supružnici u istom poslu, ako se stvari postave na svoje mesto - ko o čemu odlučuje. Podelili smo se ko o kom segmentu u firmi brine, naravno informišemo se. Kod kuće smo supružnici, a na poslu partneri", kaže vlasnica Statusa, koja ne oseća da je ambijent naklonjen domaćoj privredi, misli da se radi možda mnogo više nego bilo gde u svetu, ali da ipak ne treba ići napolje, jer može da se uspe i u Srbiji

"Kod kuće supružnici, na poslu partneri, formula koja je do uspeha dovela porodičnu firmu - Vinariju Status iz Svrljiga. Vlasnici i supružnici Jelena i Bora Jović poslovne nagrade i priznanja primaju zajedno, planiraju skupa, a onda svako kreće u realizaciju svog dela zadatka u biznisu, da bi se ostvario prihod. Pre više od četvrt veka su krenuli od vinskog podruma karakterističnog za sva srpska seoska domaćinstva, danas su stvorili imepriju sirćeta i vina, specifičnu turističku ponudu, lanac kooperanata... 

Kažu da je u svemu najvažnije što svoje četvoro dece polako uvode u tajne kako voditi, sačuvati i razviti biznis. Bračni menadžerski par Jović sa brda nadomak Niša, u netaknutoj oazi zdravlja, odakle puca pogled na prelepe, uređene Status vinograde, u vinske mape Evrope ucrtali su se kao jedan od četiri proizvođača vina u amforama. Atrakcija po metodologiji koja vuče korene 6.000 godina pre nove ere traži vreme da se stigne do profita i jedino zaljubljenici u piće bogova mogu da izdrže taj izazov. Istorija, primamljiva za turističku ponudu, protkana je i mnogim elementima modernog, očito i u samom poslovanju i biznis odnosu supružnika. Jelena preuzima ulogu domaćina i s njom vodimo razgovor za „Novu ekonomiju" , dok pred kamerama neke strane televizijske stanice Bora pozira otkrivajući tajne negovanja vina po recepturi vinara nemanjićke Srbije.


Kako ste krenuli, kako je zaparavo doneta odluka da uđete baš u ovaj biznis?

Jelena Jović:  Od tog momenta danas nas deli tačno 26 godina. U Srbiji svaki domaćin ima svoj podrum, a nekada je bio i pun vina. Naš podrum nije doživeo da se „ugasi" i jedan porodičan posao, bavljenje vinogradom i vinom, prerastao je vremenom u veliki biznis. Iz te ljubavi prema vinu, koja se u našim kućama prenosila s kolena na koleno, rodila se pre svega vinarija u Svrljigu, a kasnije poslovni plan nas je vodio ka kvalitetnom vinskom turizmu i vinima i kupovini Vinarije u Malči.


Biznis je porodični, ali ko je „na vrhu piramide"?

J. Jović: Moj suprug Bora Jović je pokretač svega i u poslu smo on i ja, mi vodimo menadžment. Roditelji mog supruga Borinka i Velizar su izuzetno zaslužni za sve što smo stvorili, a i sam pojam porodičnog biznisa upućuje na to da svi doprinose i rade. Tu je i naše četvoro dece, Vukašin, Natalija, Nais i Nada, koje polako uvodimo u posao i ona će nakon nas nastaviti posao i sigurma sam dalje ga širiti.


Očito na dobrim temeljima koji su im poslovno i kapitalno udarila dva pokolenja Jovića?

J. Jović: Iza nas je 26 proizvodnih godina. Osim vina, tu je i 13-godišnja proizvodnja alkoholnog, jabukovog i vinskog sirćeta. Od 2012. godine u posedu nam je i ova vinarija u Malči, s objektom starim više od 110 godina.  Podigli su ga ljudi iz Malče 1903. godine i tada počinje da teče vino ove vinarije, dakle istorija njegove proizvodnje, skladištenja, prodaje... Prvih sto godina Malča je funkcionisala kao vinogradarska zadruga , a nakon toga Vinarija Status, odnosno mi kao vlasnici, krenuli smo sa renoviranjem novog poseda, pre svega za negovanje kvalitetnih vina, a samim tim i za turizam.


Priča iz Malče je atrakcija i očito primamljiva turistička ponuda sa kompletnim doživljajem koji se nudi?

J. Jović:  Naša turističa ponuda će dostići vrhunac kojem težimo kada objektima koje sada vidite pridodamo i hotel, s čijom izgradnjom uskoro nameravamo da krenemo. Završićemo ga sa pomoći države ili bez nje, u to sam sigurna. Ova naša Malča je jedinstvena jer je kapacitet podruma dva miliona litara i zamislite kada posetioce provedemo kroz istoriju vinarije, vina i kažemo da upravo stoje na milion i dvesta hiljada litara tog božanskog pića. Toliko za sada godišnje proizvedemo i prodamo vina, a sirćeta oko dva miliona litara. 


Da nastavim o vinskom turizmu i svojevrsnom putovanju u Malči kroz vinsko vreme.

J. Jović: Posetici vođeni pričom naših stručnih vodiča imaju priliku da prođu kroz četiri raličite vinske kuće iz četiri različite vinske epohe i saznaju kako negujemo vino. Najstarija je Rimska kuća s negovanjem vina u amforama. To je srce naše priče, jer smo za sada jedini proizvođači vina u amforama, a Evropa beleži još tri takva proizvođača. Reč je o najstarijem načinu proizvodnje i negovanja vina i prvi tragovi sežu 6.000 godina pre Hrista. Tada se isključivo vino pravilo u amforama, a ove naše, imamo ih osam,  nabavljene su u Gruziji i kapaciteta su od 1.700 do 2.000 litara. Atrakcija je sve, čak i sam nastanak ovih amfora. Vina koja u njima negujemo pod komercijalnim imenom su „Car Konstantin Veliki" i „Carica Jelena". Za amfore se bira najkvalitetnije grožđe, svako zrno mora da se odvoji od peteljke i zdravo da uđe unutra. Sledi maceracija na pokožici koja traje četiri do šest meseci u amfori potpuno zakopanoj u zemlju. Tada se pokožica vadi i još šest meseci vino ostaje da leži u amfori i tek nakon godinu dana iz zemlje se seli u drvene bačve od domaćeg hrasta gde odleži još godinu dana. Nakon dve godine, kada je spremno za flaširanje i ispijanje, i dalje se tretira kao mlado vino i naša prva berba iz amfore je 2012. godina. Još uvek su mlada i tim vinima je potrebno dekantiranje, imaju talog, nisu filtrirana. Crvena amforna vina moraju bar sat vremena da se dekantiraju, a za bela je dovoljno i pola sata, da bi otvorila i razvila svoje prave mirise i ukuse.  To su jaka, ekstraktna vina i ne mogu se porediti sa onima koja nisu iz amfore, i mogu biti arhivska. Sve je to atrakcija i za domaće i za strane turiste, kao i za mnoge zaboravljena posuda za dekantiranje, koja je samo deo antikviteta i atraktivnih predmeta prošlosti kojima ponudu vinarije činimo zanimljivijom. Uz najstariju Rimsku kuću, tu je i Kuća Nemanjića, sredina 12. Veka, gde se radi proizvodnja u drvenim bačvama, koje su u srednjevekovnoj Srbiji bile u upotrebi od  oko 1100. godine. Tu je Srpska kuća s početka 20. veka, podrum s betonskim fermentorima. Tu posetioci stoje na milion litara vina i degustiraju ga. I naravno, na kraju je tu savremena vinarija gde se vino neguje u inoksfermentorima. Znači, putovanje kroz vreme turistima nudi razgledanje tih istorijskih kuća, degustaciju vina kakvo se baš u to vreme pravilo, a u svakoj je uz vino ponešto iz nacionalne kuhinje i to iz tog doba. Naravno, i restoran prati ukupnu priču, pa u njemu imamo ponudu hrane i iz nemanjićkog perioda srpskog srednjeg veka.



Nastavak teksta možete pročitati u 43. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"

Komentari

  Dodaj komentar
  • Nema komentara

Ostali članci

<Biljana Stepanović

Kako se predsednik odlepio od realnosti

Sve ima svoju cenu, notorno je pravilo ekonomije, a pre svega zdravog razuma. Seljaci su taj fenomen opisali znatno ranije od ekonomista – „kako seješ, tako ćeš požnjeti". To praktično, u našem sl...

30.08.2017. Biljana Stepanović Detaljnije
<Vinogradarstvo i proizvodnja vina

Zašto Aranđelovac nije “srpska Toskana“

Kako izgleda kada tri generacije, otac, sin i unuka, počnu od početka da gaje vinovu lozu i prave vino – sa čime se bore, čemu se nadaju, šta su im izazovi i da li se ponekad zapitaju „šta nam je o...

30.08.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Jelena Jović

Puno rade, lepo i zarade

„Mislim da smo mi primer da brak može da funkcioniše i kada su supružnici u istom poslu, ako se stvari postave na svoje mesto - ko o čemu odlučuje. Podelili smo se ko o kom segmentu u firmi brine, ...

30.08.2017. Aleksandar Žič Detaljnije
<Srbija  ekonomski zaostaje za regionom

Ceh nestručnih kadrova

Proteklih nekoliko godina predstavnici vlasti se utrkuju ko će slikovitije da opiše „ekonomski bum" u Srbiji koji se, po njihovim rečima, dešava počev od 2016. godine. Danima su se u vodećim mediji...

30.08.2017. Doc. dr Goran Radosavljević Detaljnije
<Serija Nove ekonomije “Javne nabavke - novac svih nas”

Javne nabavke bez tajnih dogovora

Srbije je sredinom decembra 2016. godine u pregovorima o pristupanju EU otvorila poglavlja 5 o javnim nabavkama i utvrdila obaveze koje do kraja ove godine treba da ispuni kako bi to poglavlje u št...

30.08.2017. Marica Vuković Detaljnije
<Lažni porast zaposlenosti, zarade niže od zvaničnih

Najviše se zapošljavaju deca i starci

Podaci sa tržišta rada u Srbiji nisu dostupni na stranici Eurostata, pa nije moguće poređenje sa drugim zemljama. Na prvi pogled pozitivan pokazatelj povećanja zaposlenosti u stvari znači povećanje...

30.08.2017. Branislav Krivokapić Detaljnije
<Dr Dušan Pavlović

Koliko nas košta Er Srbija

Agencija za privredne registre nedavno je objavila finansijski izveštaj preduzeća Air Serbia (Er Srbija) za 2016. godinu. Izveštaj je Agenciji predat još u februaru, ali je vraćen na doradu, koja j...

30.08.2017. Dušan Pavlović Detaljnije
<Budžet EU i „unutrašnji dijalog“ oko Kosova

Va banque igra u Vučićevu karijeru

Neposredno nakon inauguracije predsednik Vučić je pokrenuo  „unutrašnji dijalog" oko položaja Kosova i Metohije, radi postizanja „istorijskog sporazuma" sa Albancima. Novoizabrani predsednik pokren...

30.08.2017. Bogdan Petrović Detaljnije
<Večiti strah od migranata

Otpor, negacija, asimilacija

Potreba za dizanjem zidova je duboko vezana za potrebu da se definišemo. Identitet se uvek određuje u odnosu na nekog drugog: mi smo mi zato što nismo neki drugi. Stoga je kontakt sa strancima neop...

30.08.2017. Sanja Beronja Detaljnije
<Kakva je budućnost srpskih zadruga

Borba sa repovima iz prošlosti

Namera Vlade Srbije da osnivanjem 500 zadruga u 500 sela u naredne tri godine ponovo oživi zadrugarstvo i ukrupni parcele od kojih su mnoge napuštene i zaparložene, može da naiđe na ozbiljne prepre...

30.08.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Dru Hjuston, izvršni direktor i osnivač kompanije Dropbox

Bogatstvo na „oblaku“

Dru Hjuston osnovao je Dropbox, „cloud" servis za čuvanje i deljenje podataka, kada je imao 24 godine. Deceniju kasnije ima hiljadu zaposlenih, preko 500 miliona korisnika i milijardu dolara profit...

30.08.2017. Ana Krajnc Detaljnije
<Tibor Jona

Zašto kod nas nema antikorupcije

Uveren sam da je problem svih problema našeg društva korupcija. Još jedan problem, doduše znatno manji, jeste i činjenica da za ovu pojavu nesrećno koristimo baš reč „korupcija".   Stari Rimljani ...

30.08.2017. Tibor Jona Detaljnije
<Šta stvarno znači dolazak nemačkog Tenisa u Srbiju

Knez Miloš je svinje prodavao Evropi

Farme svinja su najveći zagađivači i zato ih Nemačka šalje u takozvana „pogranična tržišta" u koja je sada svrstana i Srbija. Tenis godinama trpi brojne optužbe da se loše odnosi prema radnicima, d...

30.08.2017. Julijana Kuzmić Detaljnije
<Učenici iz Srbije osvojili 15 medalja na svetskim takmičenjima

Mladost i znanje osvajaju svet

Ako se može suditi po uspesima koje su mladi srpski učenici ostvarili na međunarodnim olimpijadama znanja iz fizike, matematike i hemije, Srbija ne treba da brine za svoju budućnost u ovim oblastim...

30.08.2017. Obrazovanje Detaljnije
<EU najavljuje promenu oznaka energetske efikasnosti uređaja

Nove oznake podstiču uštede

Prema najavama iz Evropske unije, dosadašnji standardi energetske efikasnosti električnih uređaja nosiće nove oznake. Planira se izbacivanje dosadašnjih oznaka "+”, a njih će, kako stvari stoje, za...

30.08.2017. Gordana Bulatović Detaljnije
<Kako skratiti stečajni postupak i omogućiti naplatu poverilaca

Stečaj za Ginisa, traje 22 godine

Stečajni postupci u Srbiji krajnje su neizvesna kategorija – kad će se pokrenuti, koliko će trajati, kakav im je ishod, koliko će poverioci moći da se namire, a najizvesnije je da preduzeće iz steč...

30.08.2017. Miloš Obradović Detaljnije
<Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije

Sudija mora biti pošten i hrabar

Ono što je od najveće važnosti, a uopšte nije prisutno u javnosti, to je da i sama država ne ispunjava svoje obaveze i ne ponaša se u skladu sa vladavinom prava. Odatle se zapravo sve generiše. Drž...

30.08.2017. Dijana Ivanov Kadić Detaljnije
<Marko Šelić Marčelo

Nataša Stojanović i Marko Šelić Marčelo

U današnjoj Srbiji građani se dele na podobne i nepodobne. Narod nema kičmu da ustane, ne sme ni da zucne, kamoli da se zaozbiljno pobuni protiv onoga ko ga evidentno tlači. Mi smo nacija koja živi...

30.08.2017. Nataša Stojanović Detaljnije
<Facebook, jedna iritantna pojava

Medij za suštinski usamljene

Iz usamljenosti proizlazi i agresija i ogorčenost i sve ostalo što na Fejsbuku možete naći. I galerija fotografija butkica, lepe i pametne dečice, kuca, maca, "mudraca” što gledaju u daljinu i puše...

30.08.2017. Dragana Nikoletić Detaljnije