Autor: Bogdan Petrović

Trošenje pod nadzorom MMF-a

Budžet za 2026. godinu

Da je ekonomska situacija u državi gora nego što tvrdi vlada, pokazuje podbačaj u naplati PDV-a za 5,1% ili za 460 miliona evra. To je možda najbolјa slika ekonomske situacije, uprkos svim tvrdnjama vlasti kako neprestano raste prosečna plata i kako se nikada nije živelo bolјe

Prema predlogu budžeta za 2026. godinu, vlada planira da prikupi 20,6 milijardi evra prihoda, uz rashode od 23,5 milijarde: fiskalni deficit bi trebalo da bude 2,9 milijardi evra.

U kreiranju budžeta klјučnu ulogu odigrao je MMF. Po „savetima“ ili bolјe reći instrukcijama te institucije, vlada je morala da obori procene privrednog rasta na 2,1% u ovoj (veliko je pitanje da li će se ostvariti više od 2%) i na 3% u narednoj godini. Od tih procena zavise projekcije budžetskih prihoda, koje su značajno umanjene u odnosu na prvobitne planove vlade iskazane u fiskalnoj strategiji iz juna.

S obzirom da MMF „dozvolјava“ deficit od najviše 3% BDP-a, uz manje prihode država je morala da „reže“ i rashode: ove godine značajno su smanjene javne investicije, a rast plata u javnom sektoru će biti samo 5,1%, što je najniže u poslednjih šest godina.

Investicije „posustaju“, ali i poskuplјuju

Za javne investicije će se potrošiti 5,1 milijarda evra iz republičkog budžeta, što je znatno manje nego ove godine, kada je za investicije planirano 6,5 milijardi evra (kako stvari stoje, najveći deo će se i realizovati).

MMF opravdano ukazuje da smanjenje kapaciteta Poreske uprave utiče na manju naplatu poreza, što je takođe direktna posledica neadekvatnih zarada u javnom sektoru

Ako se još uzme u obzir da od tog iznosa čak 835 miliona ide za kupovinu aviona „rafal“ iz Francuske (što je „neproduktivno trošenje“), država je očigledno morala da odustane od brojnih najavlјenih projekata: neće biti ni dinara za projekat auto-puta na severu između Sombora i Kikinde, za auto-put ka Crnoj Gori i auto-put „Vožd Karađorđe“, kao i za brojne druge, manje projekte.

Novina je da se predviđa ulaganje za beogradski metro od oko 180 miliona evra, što je znak da će na tom projektu ipak početi ozbilјno da se radi.

Inače, cena infrastrukturnih projekata stalno raste: u odnosu na fiskalnu strategiju iz juna ove godine, vlada je u revidiranoj strategiji najavila da će kapitalni projekti koji će se realizovati u naredne tri godine poskupeti za čak 850 miliona evra.

Veliki novac za servisiranje dugova

Sve veći javni dug znatno povećava potrebe za zaduživanjem radi otplate dugova i finansiranja deficita. U narednoj godini, samo za vraćanje glavnica kredita koje dospevaju, država mora da isplati 6,8 milijardi evra. Pored toga, potrebno je obezbediti novac za pokriće tekućeg deficita budžeta od 2,9 milijardi evra.

Dakle, mimo tekućih prihoda, država sledeće godine za finansiranje mora da obezbedi ukupno 9,7 milijardi evra. U budžetu se planira zaduživanje od 8,2 milijarde evra, a milijardu i po evra koji nedostaju biće pokriveno iz gotovinskih depozita trezora koji trenutno iznose oko četiri milijarde evra. To je povećanje od 33% u odnosu na ovu godini.

Naša vlast se „hvali“ da je učešće javnog duga od 44-45% u BDP-u gotovo dvostruko niže od prosečnog javnog duga u državama članicama EU. Međutim, kamate koje Srbija plaća, i koje su skoro 2% od BDP-a, skoro su dvostruko veće od kamata tih država, pa i pored manjeg duga Srbija izdvaja za kamate koliko i mnogo zaduženije članice EU (da ne ulazimo u to koliko je naš BDP „veštački naduvan“ usled nerealnog kursa dinara).

Kontinuirana degradacija javnog sektora

Rast zarada u javnom sektoru od 5,1% biće tek nešto iznad inflacije koja se projektuje na 3,7%, ali je neoprostivo mali kada se uzme u obzir da će minimalna zarada biti povećana za 20%.

To dovodi do tzv. kompresije zarada, jer plate radnika sa najnižim kvalifikacijama, koji primaju minimalac, postaju sve „bliže“ platama zaposlenih sa visokom spremom. Prema procenama Fiskalnog saveta, odnos najviše i najniže plate u javnom sektoru će biti smanjen sa ovogodišnjeg odnosa 1,56:1 na svega 1,46:1.

Koliko je ovakav rast minimalca obesmislio položaj visokoobrazovanih kadrova u javnoj upravi, vlada je posredno priznala kada je u predlogu zakona o platama državnih službenika i nameštenika (koji se usvaja zajedno sa budžetom) predvidela da se ukine početno zvanje „mlađeg savetnika“ za zaposlene sa fakultetom. U obrazloženju, vlada je navela da podaci ukazuju na „visoku nezainteresovanost mladih da nakon završenih studija konkurišu za rad u državnim organima, od čega se kao najznačajniji razlog može smatrati i niska početna plata za rad u zvanju mlađi savetnik, koja u organima državne uprave (ministarstva) iznosi oko 63.000 dinara, odnosno oko 50.000 dinara za pripravnike“.

Nije nimalo slučajno da je Poreska uprava morala ove godine više puta da raspisuje konkurs za prijem novih radnika jer je odziv bio minoran (inače, kadrovska obnova PU je jedan od zahteva MMF-a).

Vlada je inače pre godinu i po dana potpisala sporazum sa sindikatima u prosveti da će plata nastavnika sa fakultetom biti na nivou prosečne zarade u Srbiji. Posle dva vanredna povećanja plata, to obećanje je u septembru ispunjeno.

Naša vlast je više nego sklona jeftinim populističkim potezima koji mogu da imaju dugoročne negativne efekte, kao što je neshvatlјivo povećanje minimalca od 20% u godini kada društveni proizvod raste za oko 2%

Međutim, povećanje minimalca od 20% će dovesti do približnog rasta i prosečne zarade, tako da će se vlada već u februaru naći pred ogromnim pritiskom sindikata u prosveti.

Rizici za budžet su veliki

Vlada u budžetu nije projektovala vanredne izdatke koje može da ima usled eventualne odluke o nacionalizaciji NIS-a, kao ni eventualni pad BDP-a ako dođe do veće krize u snabdevanju derivatima usled prestanka rada rafinerije u Pančevu.

Problema može biti i u snabdevanju gasom, jer je lako moguće da će doći do prestanka povolјnog gasnog aranžmana. U tom slučaju može doći do poskuplјenja gasa za potrošače i, sledstveno tome, pada privredne aktivnosti, kao i potrošnje stanovništva usled povećanih računa za grejanje.

EPS je takođe suočen sa potencijalnim problemima usled uvođenja tzv. karbonske takse (CBAM) koje EU planira počev od 1. januara sledeće godine. Ta taksa može značajno da utiče na smanjenje prihoda EPS-a od izvoza struje u EU.

Verovatno se neće ostvariti ni očekivanja da će doći do privrednog rasta zbog stranih investicija, jer je ove godine zabeležen njihov ogroman pad, koji je po svemu sudeći trajnog karaktera usled naglog rasta troškova radne snage (pre svega minimalne zarade).

Pored toga, vlada će se suočiti sa velikim pritiscima da poveća zarade u prosveti kako bi ispunila sporazum sa sindikatima, a povećanje u prosveti će, po sistemu spojenih sudova, izazvati zahteve za povećanje plata u zdravstvu, a i u ostalom delu javnog sektora.

Omča se polako steže

Da je ekonomska situacija u državi gora nego što tvrdi vlada, pokazuje podbačaj u naplati PDV-a za 5,1% ili za 460 miliona evra. To je možda najbolјa slika ekonomske situacije u državi, uprkos svim tvrdnjama vlasti kako neprestano raste prosečna plata i kako se nikada nije živelo bolјe.

PDV je najizdašniji izvor finansiranja države (nešto manje od polovine budžetskih prihoda) i odslikava potrošnju stanovništva koja je, kada se izuzme inflacija, niža nego prethodne godine.

Vlada u budžetu nije projektovala vanredne izdatke koje može da ima usled eventualne odluke o nacionalizaciji NIS-a, kao ni eventualni pad BDP-a ako dođe do veće krize u snabdevanju derivatima

Vlada je projektovala rast prihoda od PDV-a sledeće godine za 8,2%, što je 4,5% iznad projektovane inflacije. U uslovima potencijalne naftne krize i mogućeg naglog poskuplјenja cene uvoznog gasa, kao i uz kontinuiranu društvenu i političku krizu u zemlјi, takav rast deluje potpuno nerealno.

Dobro je što nas nadgleda MMF

Iako Srbija (za sada) nema potrebe za aranžmanom sa MMF-om, dobro je što on postoji: MMF utiče da se budžet projektuje u održivim okvirima.

Ove godine su stradale javne investicije i plate u javnom sektoru. Posledice dalјe degradacije javnog sektora, odnosno položaja visokoobrazovanih kadrova, osetićemo u kontinuiranom padu kvaliteta usluga javnog sektora (zdravstvo, školstvo, javna uprava).

MMF opravdano ukazuje da smanjenje kapaciteta Poreske uprave utiče na manju naplatu poreza, što je takođe direktna posledica neadekvatnih zarada u javnom sektoru.

Posebno zabrinjava što država mora da obezbedi skoro 10 milijardi evra za potrebe finansiranja duga i pokriće deficita. To predstavlјa maltene polovinu predviđenih budžetskih prihoda i pokazuje, kao što naš narod kaže, da je „dug zao drug“.

Trenutno su mogućnosti zaduživanja na finansijskim tržištima relativno povolјne usled niskih kamatnih stopa, ali je veliko pitanje koliko će to potrajati. Nagli rast potreba za finansiranjem budžeta iz spolјnih izvora je tempirana bomba za buduće vlade.